Ja isto mislim da može košticom kultivisane trešnje. Imam nekoliko divljih trešanja koje su se same posejale od pitome i razlike u izgledu i brzini rasta u odnosu na pitomu su drastične. Plod je naravno sitan-nikakav ali drvo raste izuzetno pravo.
Moj stari ih namerno ostavio, kad dovoljo izrastu hoće da ih iskoristi kao stubove za vinovu lozu.

Meni se desilo da su mi par tih sadnica iz jestive tresnje nekako zakrzljale, a i inace su mi manje klijale. Doduse, ko zna odakle su ih uvozili i sta su radili sa njima - nije ti to ovde Srbija, pa da jedes sopstveno, zrelo voce! :)))
Ali divljaka o kojoj govorim raste na dvadeset metara od mojeg dvorista, pa joj seme cesto donesu ptice - i to ti nikne, sacuvaj boze!

Ja imam dva stabla pitome jedno do drugog. Možda to ima veze i sa oprašivanjem, biljke koje se dobiju samooplodnjom uglavnom su zakržljale (ako je trešnja uopšte samooplodna). Ja verujem da domaća trešnja može dati pravu divlju trešnju. Pa kažu da je divlja evropska šumska trešnja zapravo potekla od domaće, pobegla iz kultivacije.

mene osobno muči ta dilema iz sljedećeg razloga.
U vrtu ispred kuće imam dvije trešnja. Obje su kultivirane s time da je jedna očito piramidalnog, pravilnog rasta dok druga isto kultivirana jednostavno puca u visine.
S druge strane imam komad zemlje pokraj Zagreba oko kojeg ima jako puno zapuštenih parcela, a na jednoj od njih se nalazi i nekoliko sijanaca koji su sad već 10ak godina stari i vrlo su slabog rasta. plod je sama koštica tako da se definitivno radi o sijancima.
Iz svega toga zajedno ne uspjevam ništa zaključit tako da se onda najbolje držat Zmijoborovog savjeta da prvo posijem pa vidim koji su jaći a koji slabiji.
Inače hvala svima na odogovorima.

Nije samo problem kod pitomih tresanja slabo razvijanje debla,ono sto je kljucno za sadnju je sto JEDINO divlja trsnja moze da se koristi u tehnicke svrhe.Naime,deblo pitome tresnje kao isvih pitomih vockarica posle odredjenog broja godina krene da truli oko srzi.Tako da Luznjak moj i je savet samo divlje tresnje ili d.kruske (koje su najbolje drvo za duborez)ako hoces neke finansijske efekte.Nema potrebe da se cimas oko kostica odi do nekog sumskog rasadnika i kupi sadnice kod nas su cene mizerne oko 0.3 eura/kom. za jednogodisnje sadnice.

vlad035: ovde nije bilo reci o deblu pitome tresnje (uglavnom kalemljenom) vec o tome koliko je i ono sto poraste iz semena pitome tresnje u stvari u velikoj meri - divlja tresnja!
Te prema tome, cesto, ako nema druge, moze se probrati i ono sto poraste iz pitome, lako ce se prepoznati da li je krzljavije ili je zadrzalo prvobitne gene divlje tresnje

maclura citat:

Pozdrav za sve, ako nekome trebaju sadnice crvenog americkog hrasta (Q. rubra) moze me kontaktirati. Uzdravlje

evo ja se javljam..... i to 2 dana nakon što sam vidio da mi pp ne prolaze prema tebi.

ne znam jesam li zakasnio ali mi treba 6 sadnica.

Drveni,

nemam pojma što je razlog, ali nije mi prvi put i nisam jedini kojem ne prloze pp prema nekim ljudima ???

savoy, nekad sam i ja imao taj problem, da pp nije prolazio. desavalo se medjutim samo ako ne bi imao naslov.
proveri da nije to u pitanju, ako jeste - resis problem ne zaboravljajuci da uvek napise naslov na pp-u!

Jedno pitanje: ako neko hoće da poseče drvo u svom dvorištu (u gradu, deo gde su kuće a ne stambeni bloovi) koje je lepo, zdravo, veliko, pravi divan hlad - može li to da uradi a da ne pita nikoga za neku bar dozvolu? Pričaju mi stariji da se ranije u gradu nije moglo seći kako kome padne na pamet, čak i ako je njegovo. Malo nebulozno, znam... Ali mi je više preko glave seče drveća po celoj državi: te po parkovima, te po bulevarima, te po Novom Beogradu i onom delu među stambenim blokovima (tu seku pa razvaljuju), a sad su i oni koji kupe kuću i dosele se prvo zapeli da naprave golu tepsiju. Stvarno ne znam šta je to sa ljudima...

Izvinjavam se ako gnjavim, iskreno mi je žao tolikog zdravog drveća pa gde ću da se požalim nego ovde!

Drvo u svom dvorištu možeš poseći u svakom momentu bez obzira koliko je lepo, zdravo i veliko. Jedini izuzetak je ukoliko je to drvo stavljeno pod zaštitu. Tada ga ne smeš ni seći ni orezivati.

Hvala drveni na informaciji. Onda ćemo uskoro ostati na staklu i betonu, ali smo sami krivi

Da ne bude sve crno, među cvećarskim saksijama rastu 3 mala hrasta Prvi put gajim drvce pa se nadam da je žilavo i da mu ne treba puno nege kao nekom cveću.

Pozdrav svima

i ja planiram da pošumim jednu njivu usred Vojvodine, samo moram pitati neke nadležne da li je to dozvoljeno, htela bih baš one vrste koje brzo rastu, prave lepu hladovinu a niko ih ne voli : jablan, topola - ona srebrna koju ne znam gde da nađem, breze, hrast, to bi više bio park tj neka kultivisana šumica...bar je to moj san, jel moguće tako nešto i gde da nađem ove vrste, u gradskom zelenilu su me samo gledali belo....

Nikakvo čudo što su te tako gledali. Gradsko zelenilo se bavi samo dekorativnim vrstama i zašumske vrste se dobijaju posebne dozvole. Međutim mogli su da te upute na pravo mesto ali nisu verovatno znali gde.
Topolama i jablanovima se bave JP ‚‚Vode vojvodine‚‚ Raspitaj se kod njih, ako ne uspeš, u Somboru ti sigurno rešavam problem jablana, breze, hrasta a za Populus tremulu ćemo se malo pomučiti.

odlično, sledeće ned ću na godišnji pa počinjem da se raspitujem, a bićemo u kontaktu pošto sam iz Sombora, pozzz