Cele jeseni i zime pod neonkama u sobi vise nego uspesno gajim dosta biljaka, izmedju ostalog puzavicu Argyreia Nervosa (Hawaiian Baby Woodrose) i drazesnu Salviu Divinorum. Veoma dobro napreduju i obilato daju pelcere i uopste izgledaju vise-manje zadovoljno. Ali, u poslednjih 10-15 dana na novim listovima se javljaju meni neobicne bele tackice. Ne znam da li su tackice na A. Nervosa i S. Divinorum povezane ili su samo slucajnost, ali pored vremenskog poklapanja bitno je i to da se biljke nalaze jedna pored druge.
Sa lista A.Nervosa tackice se lako skidaju prstom i tvrde su, podsecaju na zrnca soli (nisu slanog ukusa). Pada mi na pamet da biljka kroz list mozda izlucuje visak minerala jer je voda iz vodovoda prepuna kamenca?
Na S.Divinorum mrlje kao da su iznutra i ne mogu se skinuti niti se osecaju pod prstom.
Biljke nekoliko puta dnevno orosavam, temperatura je sobna i vise-manje konstantna.

Da li da uopste obracam paznju na ovu pojavu?

a kako se dodaje attachment ovde??

Fotografija bi dosta pomogla.
Ispod poruke imas opciju za dodavanje attachment-a, u liniji Filename imas, desno, dugmence Browse... Tu kliknes, pronadjes fajl koji hoces da okacis, dvokliknes ga, a zatim kliknes na Add Attachment dugmence koje je malo nize od dugmenceta Browse, ubacis neki tekst u poruku i subject jer prazno ne moze i klik na Posalji i gotovo

Ali to sve sam uradio ali bez zeljenog rezultata! Mozda je problem u velicini slike (oko 300kb)?

blabl citat:

Ali to sve sam uradio ali bez zeljenog rezultata! Mozda je problem u velicini slike (oko 300kb)?

Da , smanji fajl na ispod 100 kb ( photoshopom , ACD See ... sl. )

Tomy

Ok, hvala!
Onda, evo fotki:

to su bile A.Nervosa a sada malo S.Divinorum:

Pa mislim da to NIJE kamenac , preprskao bih nekim fungicidom i otrovom za SVAKU SLUCAJ !

Tomy

A kakva je pozadina listova ? I da li , kod ove prve vrste, kad uklonis "zrnce" ostaje neko ostecenje ?
Ovo malo podseca na ospicavost/pegavost listova.
Uglavnom ako je gljivicnog porekla sredisnji deo flekice je tamnije boje od centra, a same fleke se sire i spajaju.
Kod bakterijskog porekla nema ovog tamnog centra, a cesto se javlja ulegnuce ili ispupcenje ponekad sa sekretom.
Znas kako, ja bih bolesne biljke prvo izolovao od ostalih, zatim prestao da ih orosavam i eventualno isprskao Maneb-om ili Cineb-om.


Mogu i Kaptan i Benomil

Aleksandar citat:

A kakva je pozadina listova ? I da li , kod ove prve vrste, kad uklonis "zrnce" ostaje neko ostecenje ? Ovo malo podseca na ospicavost/pegavost listova. Uglavnom ako je gljivicnog porekla sredisnji deo flekice je tamnije boje od centra, a same fleke se sire i spajaju. Kod bakterijskog porekla nema ovog tamnog centra, a cesto se javlja ulegnuce ili ispupcenje ponekad sa sekretom. Znas kako, ja bih bolesne biljke prvo izolovao od ostalih, zatim prestao da ih orosavam i eventualno isprskao Maneb-om ili Cineb-om.

Tačkice na listovima su se pojavile i meni na hibiskusu, izgleda ko da si bockao list iglicom ali nisi probušio list do kraja... nema tamnije boje, flekice se ne šire i ne spajaju, izgledaju kao jajašca neke štetočine a to nisu, nema ulegnuća, meni se ovo pojavilo sad za vikend, i pošto hibi ima pupoljke koji još lepo stoje, nije dobio još nikakav tretman, jer ni meni nije jasno šta je ovo? Pored njega je šeflera, ona nema ništa, ako se proširi na nju, javljam.

Mrlje su nepravilnog oblika, kao perut. Potpuno su bele i sitne (oko 0,4mm u precniku). Kada se skinu prstom ostaje blago udubljenje. Poledjina lista je potpuno normalna. Ne postoji nikakav sekret, povrsina lista ostaje suva i kada se protrlja.
Ne bih bas da koristim otrove jer se biljke nalaze u sobi u kojoj provodim veci deo dana.

Jos me zanima da li je sistemski insekticid mospilan delotvoran kod suzbijanja vunastih vasi? Imam relativno veliku hoju (Hoya Carnosa) koja je u relativno kratkom vremenskom periodu preplavljena vunastim vasima i cim sam to primetio zalio sam je 2 puta mospilanom u razmaku od 5 dana. Ako je mospilan uspesan za ove napasti kada sledeci put da zalijem biljku? (Prskanje je prakticno nemoguce jer se hoja nalazi u trpezariji :))

blabl citat:

Mrlje su nepravilnog oblika, kao perut. Potpuno su bele i sitne (oko 0,4mm u precniku). Kada se skinu prstom ostaje blago udubljenje. Poledjina lista je potpuno normalna. Ne postoji nikakav sekret, povrsina lista ostaje suva i kada se protrlja. Ne bih bas da koristim otrove jer se biljke nalaze u sobi u kojoj provodim veci deo dana. Jos me zanima da li je sistemski insekticid mospilan delotvoran kod suzbijanja vunastih vasi? Imam relativno veliku hoju (Hoya Carnosa) koja je u relativno kratkom vremenskom periodu preplavljena vunastim vasima i cim sam to primetio zalio sam je 2 puta mospilanom u razmaku od 5 dana. Ako je mospilan uspesan za ove napasti kada sledeci put da zalijem biljku? (Prskanje je prakticno nemoguce jer se hoja nalazi u trpezariji :))

Probaj da uklonis zarazene listove, prestanes sa orosavanjem tih biljaka i izolujes ih od ostalih.

Sto se mospilana tice trebalo bi da deluje. Naime, nemam licnih iskustava ali s'obzirom da je sistemicni insekticid i da deluje utrobno na insekte koji sisu i grizu trebalo bi da deluje i na ove vasi jer one sisu. Ono sto bi trebao znati je da ce proteci nesto vise vremena do momenta kad primetis prve znake dejstva. Prvo jer ga dajes zalivanjem, a drugo jer insekt treba da unese u sebe letalnu dozu. Zalivaj jednom u 15 dana.

Mislim da i ja imam isti problem ali kod fikusa i tu fikusa Audrey vrsta benghalensis imaju baršunaste listove a isto tako kod zelene i šarene elastice. Tokice koje se ne mogu skinuti kao da je osip. Ako i jest osip on je prenosic jer je kod mene prvo dibila Audrey, pa onda šareni pa zeleni elastica kojeg sam zadnjeg privremeno donijela od prijateljice da ga presadim. Imam tu još jako puno vrsta benjamina i pumila kao što vidite sve fikusi. Oni su mali i tek trebaju rasti dok su Audrey 30 sm i elastice veće. Što je to? Pregledavam i nema ništa osim toga. Na stabiljici po tri crne točke ponegdje ali možda je dio stabjike takav. Ništa što bi se skidalo, nikakve mušice. Samo točkice, ništa ljepljivo ili sl. zaljevam ih ostajalom vodom i malo sam dodavala gnojiva.
Kakve stu to točkice???????????????

Ja sam pokušala utvrditi što je u timbijelim točkama. užasno su sitne i pojavile su mi se samo na fikusima gumenim i vrsti koja spada u benghalensis. Ali se pojavilo na dva zelena fikusa gumena u dva odvojena stana. Jedino im je zajedničko dohranjivanje i zaljevanje.

Može li mi netko reći kako izgledaju znakovi prepranjivanja biljke? Dali se neki metali mogu očitovati tako na listovima kao da ju je netko izbo na prednjoj strani a na stražnjoj sasvim zdrav. Imaju li neki minerali znakove na listovima ako ih je previše?

Ovo me stvarno muči jer imam dosta fikusa svih mogućih vrsta. Postat ću fikus frik.

PEGAVOST LISTOVA - cesta bolest muskatle

Javlja se kao posledica zaraze bakterijom Xanthomonas, koja se veoma lako i brzo siri, a tesko suzbija.
Ako se opredelite za razmnozavanje muskatli reznicama u vecem broju, nemojte rizikovati. Nabavite zdrav materijal i dezinfikujte ceo prostor, alatke i zemlju, kako se reznice ne bi zarazile Xanthomonasom.
Najbolje bi bilo da reznice zabadate u zemlju neposredno po skidanju. Svako odlaganje slabi reznice, koje su tada idealna podloga za razvoj bolesti. Ako ipak morate da sacekate sa sadnjom, reznice slazite u kutiju oblozenu najlonom i na temperaturi od 1-4*C mozete ih cuvati do nedelju dana.
Za sadnju postoji vise tipova smesa, a moze se saditi i u cist treset. U Madjarskoj se uspesna pokazala smesa od 20% gline i isto toliko kreca ili gipsa. Ova smesa ima odgovarajucu Ph vrednost (6,5). Ako je Ph vrednost veca biljke su podlozne napadu bakterija, a ako je manja, napadu gljivica. Muskatla dobro podnosi manji procenat soli u zemljistu, ali kada je ima vise, biljka dobija sivozelenu boju.
Da bi se reznice sto brze i bolje ozilile, potrebna je odgovarajuca temperatura. Tokom prve 2-3 nedelje ujednacena, 16-18*C. Ukoliko nocu temperatura padne, preko dana se mora povecati za istu vrednost. Odgovarajuci prosek se mora postici.
Muskatlama pri oziljavanju ne prija jako sunce, a dobro podnose malu vlaznost vazduha. Sadrzaj vlage u vazduhu ne bi trebao da predje 80%, jer su tada biljke podlozne napadu botritisa.