Vec nekoliko dana citam vase povrtarske postove i u svakoj temi ima korisnih stvari o tome kako zapoceti sa bastom ali ovde cu postaviti pitanje o svom problemu i dilemi i nadam se da ce jos nekome pomoci!
U svom dvoristu imam jako malo prostora koji bih pretvorila u bastu u kojoj bih posadila paradajz, krastavac, persun i blitvu.
Zemlja je jako peskovita, glinovita i nikakva. Imam stajskog djubriva koje je prilicno `sirovo`, nije pregorelo. Zemlja je izriljana, prekopana i usitnjena grabuljom. Povadjeno busenje, kamenje itd.
Da li uopste vredi na takvoj zemlji pokusavati sa sadnjom, da li da iskoristim stajsko djubrivo koje nije pregorelo i na koji nacin???Koja kolicina na koju povrsinu, da li da prvo odstoji tako neko vreme pre sadnje....?Sta vi iskusni povrtari mislite sta mi je ciniti?
Ta bi basta zadovoljila nase male potrebe a i zanimljivo mi je da se oprobam u povrtarstvu!
Hvala unapred svima...

Nepregorelo stajsko đubrivo ne valja ali,
stari baštovanski štos je da se strukovi paradajza umaču u kašasto(razvodnjeno) sveže stajsko đubrivo pri rasađivanju.
Ja bih probao da to nepregorelo stajsko đubrivo stavim u bure i da nalijem vodu. Tako će brže fermentirati naročito ako je bure na suncu. Tečnost iz bureta se jako razblaži(ne cekaš da fermentira) npr 1:10 i time se povremeno zaliva povrće(ne po lišću). Iz mog iskustva paradajz dobro podnosi ovakvo zalivanje.
Ako u dvorištu ima peskovitih i glinovitih delova moj prtedlog je da paradajz sadiš u glinu. Paradajz na glini je navodno mnogo ukusniji. Ovo nisam mogao da proverim jer kod mene je samo glina.

Zemljiste je pomesano, u sustini je glinovito ali je pesak dodat vestackim putem usled nekih gradjevinskih radova. Nema ga previse ali postoji....Znaci nepregorelo stajsko djubbrivo je neupotrebljivo u smislu mesanja sa zemljom....Da li postoji nesto sto moze da se kupi i doda zemlji a da ima efekat kao stajsko djubrivo, da nadjubri zemlju i napravi je rahlom?

Koliko sunca na dan (odpilike, koliko sati) je potrebno za paradajz, krastavac, blitvu...da li blitva mora da bude bas na suncu po ceo dan ili mogu i u neko senovitije mesto da je sadim???

Pozdrav


Ako imas ti ili neki poznanik motocultivator onda stavis to stajsko djubrivo na zemlju i izfrezas i imaces dobru zemlju za bastu.Sto imas vise djubriva to bolje radi postepeno u nekoliko faza.Puno djubriva ce biti u zemlji koje ce sazrijevati i davati sve ono sto treba biljki.Ja sadim blitvu da ima samo ujutro sunce i super raste.

Mislite da ovo nepregprelo pomesam sa zemljom?
Za blitvu se bas radujem da moze i na nekom manje suncanom mestu:)

Moj komsija koji ima prekoputa mene bastu je prije nekoliko dana stavio nepregorjelo djubrivo po basti i izfrezao.Onda opet jos jednom stavio djubrivo i izfrezao.I tako svake god radi i ima super bastu.Nikad nije u jesen stavio djubrivo.

Hvala....probacemo i to pa sta bude...

Maki007 citat:

Hvala....probacemo i to pa sta bude...

Ovo je samo jedna od mogucnosti.Mozes zamijeniti zemlju.Skines oko 40 cm zemlje i stavis drugu sad je sezona pravljenja kuca.Sigurno neko ima zemlju koja mu ne treba.Ili odes u sumu i ispod borova skupljaj zemlju tezak posao ali se isplati.

Evo i moj mali doprinos....
Podeli povrtnjak na bar 4 dela i svake godine vrsi ROTIRANJE KULTURA (PLODORED)! To je OSNOV ORGANSKE PROIZVODNJE!
Time se maksimalno iskoriscavaju hranljive materije i sprecava se razvoj stetocina.
Prvo nadjubri prvu cetvrtinu i tu sadi grupu povrca koja trazi najjacu zemlju (skupina 1), zatim mahunarke (2) koje vrse azotofiksaciju (dodaju azot preko korena u zemlju), zatim kupusnjace (skupina 3) koja trosi najvise azota i tek na kraju idu korenaste (skupina 4) kojoj pogoduje slabija zemlja da se vise razvija koren a ne nadzemni deo! Posle skupine 4 se djubri ta leja i ide ponovo 1.

1. SKUPINA
Solanaceae (pomoćnice) – paradajz, paprika , patlidžan, krumpir
Cucurbitaceae (tikvenjače) – krastavci, tikvice, dinja, lubenica, bundeva, meksički krastavac

2. SKUPINA
Fabaceae (mahunarke) – grah, grašak, lima grah, slanutak, bob, zelenčić, leća, soja, sjekirica
Poaceae (trave) – kukuruz šećerac

3. SKUPINA
Brassicaceae krstašice (kupusnjače) – brokula, kupus, kelj, korabica, rotkvica, repa, cvjetača, raštika, žuta repa, kineski kupus
Asteraceae (glavočike) – salata, endivija, radić, artičoka

4. SKUPINA
Umbelliferae (štitarke)- peršin, pastrnjak, mrkva, celer, kopar, komorač, kim, anis
Liliaceae (porodica ljiljani)- luk, češnjak, poriluk, luk kozjak,vlasac, Chenopodiaceae (pepeljuge) – cikla, blitva, špinat, vrtna loboda

Za bio-baštu je karakteristično gajenje dve ili više vrsta zajedno i to: red do reda, naizmenično u istom redu, cik-cak u dva reda. Za mešane kulture koriste se vrste različite visine, različite bujnosti, ali i sličnih zahteva za toplotom, vodom, svetlošću i hranivima. Osnov za uspešno gajenje mešanih vrsta je njihova međusobna trpeljivost (alelopatija). Poznate mešane vrste su mrkva i crni luk, salata i crni luk.
Sa sargarepom ide u mesavini i kom da mirisom zavara moljce.
......

Orjentacija redova sever-jug da usev bude podjednako osuncan sa obe strane.

Mary Jo citat:

http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=14521/highlight=Humus++ovcijeg+stajnjaka.html

Hvala Marry, poucno kao i uvek! Probacu da nadjem ovako neku kulturniju varijantu....Stajsko djubrivo koje sam ja nabavila je ok ali sad moram i gas masku da nadjem negde :))))))))

Jozici hvala i vama komsije....ovo stampam i lepim na zid dok se ne nauci...a videcemo i bastu!

Sta cu sa svim onim stajnjakom- nepregorelim
Mozda probam i njega kako je Jardiner opisao ...mada se bojim da se biljke ne osuse....probacu da usitnim i pomesam sa zemljom na vecoj dubini...

Maki, nepregorelo stajsko djubrivo je veoma jako. Bojim se da predlog koji je dao Jardiner je u slucaju da bar godinu dana ne koristis tu parcelu za bilo kakvu sadnju. Obaska smrada. Promaklo mi je kolika je kolicina. Ja bih taj svezi stajnjak stavila u neki cosak baste i zatrpala zemjlom do sledece godine. Ako se budes odlucila za ovaj humus videces kako to izgleda. Bez ikakvog mirisa, kao suva zemlja. Ovaj tvoj svezi bi morao isto tako da izgleda d bi ga koristila. A onda sledece godine ces imati sjajno djubrivo. Zaista se bojim da bi spaljilo biljke. Ali to je samo moje misljenje koja se, ipak, ne bavim povrcem. Mozda bi bilo dobro da se javis Manusu da ti kaze iz prve ruke sta je najbolje da ucinis. Steta bi bila da ga bacis.

Necu ga baciti, stoji u delu komsijskog praznog placa
Tamo sam stavila da mi bude na dohvat ruke a ipak malo dalje zbog prirodne arome!
Dobro je da pada kisa i da jos ima vremena da nabavim nesto korisno za onu moju mini bastu.....