Eto to je moj skromni plastenik od nekih 30 m2.
Ako neko moze da mi kaze sta bih trebao da uradim po pitanju ovog kovrdzanja listova , da li je mnogo/malo vlage

Nema (mnogo) veze vlaga sa kovrdžanjem lišća kod paradajza.
Malo ima veze sorta, a malo više veze ima vetar, temperatura i hrana...
Biljka, ne može da navuče dovoljno vode ( već vuče i vodu i hranu zajedno, jer su soli rastvorene u vodi ) pa 'teži' da smanji površinu listova, uvijanjem. Smanjivanjem površine listova, smanjila bi se transpiracija (pojačana pri vetrovitom i toplom vremenu)..Jednom uvijeni listovi se više neće ispraviti, ali to ne smeta nimalo...

..I nas je to nekada brinulo, a objašnjenje smo saznali od Vere K. dugogodišnjeg tehnologa velikog proizvođača paradajza "ELAN-Srbobran" u ex Yugi..

puljka5 citat:

Mene zanima nešto u vezi antracola a to se odnosi i na druge fungicide.Zašto je karenca za pomidor 14 dana a za vinovu lozu-vinske sorte- 42 dana.Jeli zato što vino možda ili mora proči neke analize a pomidor ne.Kad bi čekali 42 dana za pomidor ne bi baš bilo isplativo?

Najveći broj pesticida ( fungicidi, insekticidi, akaricidi, herbicidi...) se raspada na bezopasne sastojke nakon dužeg izlaganja višim temperaturama,
pa strućnjaci pretpostavljaju kolike će temperature biti pri uzgoju određene kulture, u vreme primene pesticida i spram toga procenjuju vreme potrebno za raspad... Dodaju oni malo više vremena... za svaku slučaj---
Tako na primer, većina pesticida ima propisanu najkraću Karencu na Krastavcu, koji se gaji i na najvišim temperaturama,
a najdužu Karencu na salati ( i eventualno kupusu ..) koji se gaje na nižim...
Uzima se uvek najnepovoljniji slučaj...

Prava Karenca se određuje i daje u mg po kg ( količina otrova u miligramima po kilogramu namirnica ) i podrazumeva merenja te količine u laboratorijama, pri proizvodnji hrane..
Obzirom, da Serbia-land, još nije dovoljno opremljena, za takvu kontrolu namirrica, podatak o KARENCI se daje od-oka-tivnom metodom uz rezerve u proceni..

Hvala Nabuko na objašnjenju. Temperatura je previsoka i ne mogu je smanjiti, ventilacija je maksimalna pa ima i vjetra. Da li bi dobro bilo smanjiti količinu hraniva?
Pitanje za Sinišu da li bi dobro bilo mjeriti vlagu gipsanim senzorom i ommetrom.

Da mi je neko postavio to pitanje pre par godina, vrlo verovatno da bih rekao kako se vredi poigrati nekom od metoda po sistemu "uradi sam sve", ali posle dosta iskustva zaključio sam da je najbolje kupiti gotove senzore vlage. Jeste da nisu jeftini, ali daju pouzdane podatke.
Pošto meni izrada nekog uredjaj sa mikrokontrolerom ne predstavlja problem, opredelio bih se za neki digitalni senzor, a ostatak bih napravio sam. Ali opet sve zavisi od ličnih afiniteta, želja, potreba, mogućnosti...
Lično se nisam bavio tom problematikom i ne znam da li je takva metoda moguća.

Pozdrav.
Sinisha

Hvala Nabuko.
Da li to znaci da cu mozda imati manji rod?
Radi se sorti *big beef*.

da li je neko koristio djubrivo od koprive za zalivanje?

Penzioner2 citat:

Hvala Nabuko na objašnjenju. Temperatura je previsoka i ne mogu je smanjiti, ventilacija je maksimalna pa ima i vjetra. Da li bi dobro bilo smanjiti količinu hraniva?

pa, u principu BI, ( za uvrnuto lišće je kasno),
ali..
kad ne znamo kakvo će vreme dalje biti, a u toku dana, samo nekoliko sati je taj krizni period... za preostali deo dana je ta jača hrana OK.

Zato najbolje rezultate u uzgoju daju inaktivne podloge sa primenom računara, koji uzima mnogo faktora u obzir (jačinu sunca, vetar, temperaturu, vlažnost...) i na osnovu toga dozira hranu..

A to kovrdžavo lišće, koje "bode oči " mi smo kasnije kidali i opet dobro...

fema71 citat:

Hvala Nabuko. Da li to znaci da cu mozda imati manji rod? Radi se sorti *big beef*.

Moje iskustvo je da ćete imati veći rod...
Ne nazivaju tu biljku uzalud RAJČICA Rajski plod...


Makidzon, jesu koristili ga mnogi ( ima postova u drugim temama ) koristio sam ga i ja (davno), i OK je, ima lepih analiza tog hraniva u nekim knjigama, pa jednom...

zasad je pod punom preporukom samo napred i pišite nam iskustva, a može i koja fotka

dujmaso citat:

zdravo ,ja sam nov na forumu ,imam jedno pitanje ,posadio sam iz hobija na cetvrtom spratu zgrade u saksijama paradajz. imam 5 saksija ,djubrio sam ga i prskao malo protiv bolesti i sve je ok, procvetao je pre jedno 2 nedelje i jos cveta ali ima samo 1 plod . terasa je otvorena ,dali nema vise ploda zbog manjka insekata na toj visini ili ?

Pored insekata, kojih verovatno ima manje na visini, cvetove oprašuje i promaja, koje verovatno ima više na vašoj n.v.
A, poblem može biti i u drugim okolnostima :
- Višak azota u podlozi
i
-tretiranje fungicidom,... tako da je teško dati dijagnozu sa distance, a bez celokupne anamneze... ili bar fotografije, koja bi mogla pomoći oko uvida u sastav podloge, na osnovu boje, veličine lista, internodija i sl.

makidzon citat:

da li je neko koristio djubrivo od koprive za zalivanje?

Uzmes oko kilogram koprive i stavis u 10 l vode i cekas da frementira. Svaki dan malo promjesati.Kad prestane da pjeni procijediti.I imas djubrivo koje moras razmutiti 1/10.I time zalijevas oko biljke.1/20 ako ces prskati biljke.Ne smije se pretjerati pa zalijevati svaki dan. Kad biljka cvijeta onda zalijevas sa ovim djubrivom svakih sedam dana.

Koliko se ja sećam analize tog đubriva, (davno sam ga koristio, pa ne bih o iskustvima, jer sam ga koristio uglavnom na paprici i krastavcu ) u njemu preovladava Azot ( isparavite me ako grešim ), a nema dovoljno fosfora ( za plodonošenje i oplodnju paradajza, veoma bitan)... a obzirom na gore napisano sledi da tu može i da ne štima...

... takođe, kod folijarne prihrane, trebala bi jača doza nego kod prihrane zalivanjem ) čak tri puta jača..), ali ako se dobro sećam, najveći deo azota je u toj tečnosti u nitratnom obliku, pa onda ima smisla ova preporuka. Ne znam, jedino za ovo, oko viška Azota i smanjenoj oplodnji cveta ( ima o tome kod Đinovića) a to sam i iskusio i tačno je...

Nabuko citat:

Koliko se ja sećam analize tog đubriva, (davno sam ga koristio, pa ne bih o iskustvima, jer sam ga koristio uglavnom na paprici i krastavcu ) u njemu preovladava Azot ( isparavite me ako grešim ), a nema dovoljno fosfora ( za plodonošenje i oplodnju paradajza, veoma bitan)... a obzirom na gore napisano sledi da tu može i da ne štima... ... takođe, kod folijarne prihrane, trebala bi jača doza nego kod prihrane zalivanjem ) čak tri puta jača..), ali ako se dobro sećam, najveći deo azota je u toj tečnosti u nitratnom obliku, pa onda ima smisla ova preporuka. Ne znam, jedino za ovo, oko viška Azota i smanjenoj oplodnji cveta ( ima o tome kod Đinovića) a to sam i iskusio i tačno je...

Naravno da ima najvise azota i idealno je djubrivo za lisnato povrce.A ova doza koju sam napisao ide za paprike i paradajz.zato i jest slabija doza ili rastvor.neki strucnjaci preporucuju litar ovog djubriva na 4 litra vode.Po mom misljenju prejako ali ako nema azota u zemljistu zasto ne probati i ovu dozu.

OK, . to je već malo ozbiljnija edukacija... svaka čast.

Strucnjaci, izvinite sto prekidam ozbiljan razgovor....imam jedno neozbiljno pitanje...da iskoristim vase prisustvo...!
Imam rasad paradajza(volovsko srce) koji odlicno napreduje.... mala kolicina- desetak komada, medjutim nesto ne vidim puno plodova na njemu...bilo je dosta cvetova i jos uvek ih ima ali tek po dva tri mala paradajzica na svakom stablu....da li je to normalno, od toliko cvetova koji su prosli da za sada bude tek po koji plod.......?????