Maki ako nije zametnuo plod , nije oplodjen
Da li ti se nalazi na otvorenom ili u plasteniku?Ja za plastenik koristim onu tecnost za oplodnju mada su sada vece vrucine i plastenik je otvoren i ima sta da ualzi da oplodi

Maki007 citat:

Strucnjaci, izvinite sto prekidam ozbiljan razgovor....imam jedno neozbiljno pitanje...da iskoristim vase prisustvo...! Imam rasad paradajza(volovsko srce) koji odlicno napreduje.... mala kolicina- desetak komada, medjutim nesto ne vidim puno plodova na njemu...bilo je dosta cvetova i jos uvek ih ima ali tek po dva tri mala paradajzica na svakom stablu....da li je to normalno, od toliko cvetova koji su prosli da za sada bude tek po koji plod.......?????

. HVALA Maki ( prija uhu..) Oplodnja, u principu jako zavisi od vremenskih uslova u vreme zrelosti polena... Zato se u plastenicimaa, u ranoj proizvodnji koriste bumbari. A sorta Volovsko srce ne daje puno plodova. Ali su plodovi izuzetno krupni ( i izuzetno ukusni..), pa je moje mišljenje da je to sve OK

Moj paradajz je u basti na otvorenom..........hvala na odgovoru...videcemo kakav ce biti...valjda ce ih biti jos osim ovih nekoliko

Maki007 citat:

Moj paradajz je u basti na otvorenom..........hvala na odgovoru...videcemo kakav ce biti...valjda ce ih biti jos osim ovih nekoliko

Ono cvijetovi koji nisu opraseni ce i odpasti.Ako kod tebe nisu odpali ili se ne suse polako budi strpljiva bice i na njima uskoro paradajz.A kao sto napisa nabuko to je krupan paradajz i nema na grozdu puno komada.Inace volovsko srce je kasna sorta pa mozda si trebala uzeti ranu sortu bar nekoliko komada.

Jardinier, ovo mi je prva basta:) dogodine cu svasta znati
Sada znam da je kasnija sorta, nema veze, samo da ga docekamo...imam neki chery koji ce valjda ranije stici pa cemo se nekako snaci

Da li su opasne crveno-crne fleke na donjim starim listovima?

Sa koliko vode da rastvorim kesicu od 30g FitoFert Kristal 19-19-19

laufer034 citat:

Sa koliko vode da rastvorim kesicu od 30g FitoFert Kristal 19-19-19

oko 25 litara ( od 20 do 30 litara)

Čula sam da se paradajiz može ručno oplodit, al ne znam kako zato bih vas zamolila i bila bih jako zaahvalna ako bi mi neko rekao kako da to sama ručno rešim jer mi se ne isplati kupovat košnice bumbara za moje lične potrebe koja je svega 30 stabala paradajiza.

Moze da se rucno protrese svaka biljka.
A imaju i neke tablete koje se rastvore u vodi i onda se prska po cvjetovima

Ručno sam protresala biljke, al taj mi se metod čini nešto slabo delotvoran jer u proseku od 10 cvetova 1 do 2 su se pretvorila u plod :-(

danak citat:

Ručno sam protresala biljke, al taj mi se metod čini nešto slabo delotvoran jer u proseku od 10 cvetova 1 do 2 su se pretvorila u plod :-(

pa, i to bi trebalo nežno.. Ja sam, doduše samo gledao, kako se to radi, ali sam se iznenadio blagošću 'potresa'. Lakše je ako je na konopcu.
A kod velikih majstora za uzgoj ovog rajskog ploda sam video još jedno majstorstvo :
U ovo vreme ( kada paradajz ima 2-3 sprata), UHVATI rukom stablo i povuše snažno ( ali sa osećajem ) NAGORE i glavna žila, koja vodi u najdublje slojeve KVRCNE.. Tako prekine glavno napajanje biljke vodom, obustavi zalivanje i paradajz zri, bez hemije.. .. probao ja , pa bilo svašta... i iščupanih biljaka

Nabuko citat:

I da si oprskao paradajz, kiša bi sprala fungicid, jer je Antrakol kontakni , a uslovi za plamenjaču nastaju baš posle kiše, kada Sunce upeče,zbog jakog isparavanja podloge i temperature... pa ga oprskaj čim pre, po mogućstvu i sa naličja lista.

ključni dio, odnosno širenje spora po biljci se završava po suvom i najčešće vjetrovitom vremenu. jednom 'zakačene' spore čekaće ako treba i po' godine pogodne uslove ( vlaga i temperatura ) da buknu kao atomska eksplozija. sve što im treba je par sati kiše i huligani su prošli ćelijske membrane biljke. kad su jednom u biljci, džabe i kontaktni i sistemični, problem je trajan - kontaktni ne prolazi membrane, sistemični ne može da postigne.
kontaktni fungicid oprskan prije kiše ( uhvatio ) sačekaće početak razvoja spora na listu, i ukoliko je dobro raspoređen, očistiće marsovce prije nego što stignu da se razbahate.
upravo zato se protiv gljivičnih čudesa već 150 godina prska prije kiše, i ponavlja po kiši ako je ista uporna.

Njam-Njam citat:

ključni dio, odnosno širenje spora po biljci se završava po suvom i najčešće vjetrovitom vremenu. jednom 'zakačene' spore čekaće ako treba i po' godine pogodne uslove ( vlaga i temperatura ) da buknu kao atomska eksplozija. sve što im treba je par sati kiše i huligani su prošli ćelijske membrane biljke. kad su jednom u biljci, džabe i kontaktni i sistemični, problem je trajan - kontaktni ne prolazi membrane, sistemični ne može da postigne. kontaktni fungicid oprskan prije kiše ( uhvatio ) sačekaće početak razvoja spora na listu, i ukoliko je dobro raspoređen, očistiće marsovce prije nego što stignu da se razbahate. upravo zato se protiv gljivičnih čudesa već 150 godina prska prije kiše, i ponavlja po kiši ako je ista uporna.

Da sam ovo čuo ili pročitao, do pre desetak dana, sumnjao bih.
Ali , čovek se uči dok je živ . ( i najefikasnije na svojim greškama..)

Mislio sam da vetar i suva klima ne pogoduju gljivicama bolesti..
Ovih dana, ( temperatura i vetar.. ), nakon kiše, bolesti su eksplodirale na lišću mnogih mojih biljaka. Tamo gde nisam preventivno prskao, moglo se primetiti, iz sata u sat, napredovanja bolesti..
Hvala za objašnjenje..

puljka5 citat:

Može,zečji đubar je odličan,samo mora sazriti. Mene zanima nešto u vezi antracola a to se odnosi i na druge fungicide.Zašto je karenca za pomidor 14 dana a za vinovu lozu-vinske sorte- 42 dana.Jeli zato što vino možda ili mora proči neke analize a pomidor ne.Kad bi čekali 42 dana za pomidor ne bi baš bilo isplativo?

odnosno, sve što je organsko je zdravo, dobro i ukusno, a hemija po definiciji ubija.

pamidora i vinova loza su sasvim različite biljke, sa sasvim različitim načinima života, možda i to ima neke veze. inače, u normalnim zemljama se i paradajz i sve ostalo obavezno tretira na rezidue pesticida, pa je opet karenca isto različita.

čisto da se razumijemo, ja za sebe povrće gajim organski - stajnjak, kompost, organski malč, zakidanje nižih listova, jedno tretiranje bordovskom čorbom, jedno antakolom, dalje klasika - soda bikarbona, sapun, ulje, origano. i slatko se najedem svake godine.

ali, stajnjak uzimam od komšije u selu, jer znam da mu ovce pasu na kilometar od puta pa je manja šansa da je pun olova, i jer znam da kod nas nije bilo većih požara više od 20g pa je manja šansa da se uz olovo nađe i gomila arsenika. za ešerihiju koli se pobrinem termičkom obradom ako stignem, ako ne idem na sreću pa šta bude.
kompost opet pravim sam, od ulovljene ribe, koprive i bokvice koje sam ubrao na sigurnom mjestu.
malč isto, moja trava, bezbjedno mjesto.
i, naravno, uz sve to jako stisnem palčeve i nadam se da nije baš ove godine naišla neka kiša od kombinata aluminijuma iz Podgorice ( ili Černobilja, sasvim svejedno ), i pripunila me sa sto čuda.

šalu na stranu, samo hoću da kažem da je daleko od istine da je organsko po definiciji super, a hemija bljak, još stari Grci su se shjetili da je sve pitanje mjere - u malim količinama čak i najjači otrov umije da bude lijek, a u velikim i najbolji ljekovi postaju otrov.

suštinski, velika prednost klasičnog industrijskog načina gajenja je što su sve hemije sintetizovane, ispitane i testirane, tako da se zna šta stavljaju. kod organskog načina gajenja uvijek postoji šansa da je onaj zeka ( što daje dobar đubar ) danas išao na ručak u nuklearnu elektranu.

ili, što me jedan dobar prijatelj, načelnik ruske vojno- medicinske akademije za kardio vaskularne bolesti, kad smo se malo 'dohvatili' oko iste teme, fino sredi-
izašo čo'ek u baštu, ubrao dva lista nane, stavio ispred mene na sto, zatim izvadio dvije svoje pilule za krvni pritisak, pa kaže: ja dajem obije ruke, noge i glavu, da u ove moje dvije pilule ide aposlutno ista količina korisnih stvari. a ti daj jedan prst da u ova tvoja dva lista nane idu isti sastojci, i da nemaju makar četiri različite otrovne tvari.
kako da vam kažem, ipak sam odabrao da sačuvam prste.

isto tako, kad god sretnem crno bijele stavove po ovom pitanju, nekako se vazda shjetim amera pametnih, koji su i od jednog i od drugog napravili odličan biznis, i koji po definiciji 99% svog prosječnog životnog vijeka od 85g provedu na nekoj hemiji.