Eve, bilo je interesovanja za specijalizovanu temu vezanu za organsku proizvodnju paradajza, pa da je probamo.

Tema je prvenstveno posvećena gajenju za svoje potrebe, znači, bez potrebe citiranja zakona i uslova za sertifikate, ali to ne znači da ih treba isključiti.
Gajenje za svoje potrebe podrazumijeva da je cilj prvenstveno zdrav, čist, i onako već zaboravljeno ukusan konačan proizvod, onaj isti nekadašnji iz babine kužine.

Normalne asocijacije su sorta, zemlja, đubrivo, voda, svjetlost, vazduh.
Strava u ulici brestova su gljivice, insekti, bakterije, virusi.
Neutralna asocijacija su vještačke prihrane i dozvoljeni pesticidi.

Pa da pucamo, što mislite- je li tako šta uopše moguće u ovo vrijeme, kad su se već i napasnici genetski modifikovali i naoružali nuklearnim arsenalima, đe su greške, đe su pravde, đe želje a đe mogućnosti.

Da počnem od sebe.
Način na koji tretiram ovu tematiku definitivno nije niti totalno konvencionalni, ali ni stoprocentno organski ustrojen.
Paradajz je moja sveta krava, i ono što me najviše interesuje je ukus.

Posledično, odmah se otvara pitanje SORTE ( hibridi isključeni sami po sebi, ali i dalje iz godine u godinu testiram po par vrsta za koje mi kažu da su po ukusu bliski domaćem ).
U osnovnom, gajim sorte, u najvećem prikupljene po selima i zabitima nekadašnje lijepe naše. Samim tim, neutvrđeno porijeklo i način dotadašnjeg uzgoja, isključuju mogućnost momentalnog prikupljanja bilo kakvih uslova koji su, po definiciji, neophodni za naziv 'organski'. Opet, mene interesuje ukus, opšte raširenu definiciju organskog lično smatram komercijalnim brendom za obrt novih profita.

Na drugoj strani medalje, problem sa sortama koji se logično otvara svima zainteresovanim za organsku priču, jeste njihova neujednačenost ( ono kad vam volovsko srce da pola srcastih, a pola bif paradajza ). Ako vas, kao mene, interesuje ukus, za ovo nećete davati ni pet para. Ako vas interesuje komercijala, ili bilo kakva druga zvanična priča, od ovoga će vas boljeti glava.

Kao drugo najbitnije pitanje sorte, u današnjim uslovima, nameće se otpornost. Ako se bavite uzgojom domaćeg paradajza znate koliko se to dugo traži.
Ali, iz mog ugla, tu i jeste najveća greška- svi manje više traže gotove otporne sorte, dok ja lično smatram da ćete više od pola otpornosti svojih miljenika napraviti sami. Ili nećete, naravno.
Suštinski, radi se o klasičnom profilaktičkom pristupu- napravite jake biljke, manje će oboljevati. Posledično, polazne i osnovne pretpostavke kvalitetnog uzgajanja jesu zdrav rasad i dobro ukorjenjivanje. Načini kojima se ovo postiže su mnogobrojni, napišite ponešto o svojim. U svakom slučaju, čak i za hobiste, ovo jeste polazna tačka koju treba znati.

Dalje se, naravno, otvara pitanje rodnosti, velikih, malih ili srednjih... ali, ako gajimo za sebe, ono gubi na značaju.

Dakle, na kraju, odnosno na stolu i u tanjiru, stari dobri divljaci naši nemaju premca.

Drugo pitanje, naravno, ZEMLJA.

Način na koji se priprema zemlja po udžbenicima organskog uzgoja mi se lično ne dopada. Rahljenje zemlje 'vertikalnim - plitkim rastrešivanjem' s vrha ( uprošćeno ), sa ciljem da se ne ugrozi mikro flora ( i fauna ) mi zvuči skroz kao 'igrala se dečica'.
Prvenstveno, na zemljištima bogatim glinicom ( kao većina naših ), ova vrsta obrade će kao konačni rezultat, nakon par obilnijih kiša, dati 'zemlju tvrdicu', pri čemu nisam siguran ni koliko to prija mikro flori, ali jesam siguran da većina mikro i makro elemenata potrebnih biljci, a težih od zemlje, ima da se spusti nedohvatno daleko od korijena biljke.
Dalje, mikro flora ( ona fina i dobra, kojoj se teži ), se razvija vrlo solidnom brzinom, a malo nezgorelog stajnjaka sa jeseni je totalno nepresušan izvor iste. Isto tako, količina kiseonika koju ubacuje duboko prekopavanje i organsko rahljenje su nesrazmjerno nemjerljive stvari. Konačno, predkultura pokošena i zaorana početkom marta čini pravi raj svih mikro flora ovog svijeta. Preporučeno graorice ( mmmm, koliko azota... ), ali vjerujte da su i većina djetelina prosto savršene.
Elem, nekako sam sklon da vjerujem da organski ustrojeno rahljenje zemlje, jednog tipičnog organskog uzgajivača iz zapadnih demokratija prosto mora dovesti do neophodnog korišćenja velikih količina vrlo skupih komposta i sličnih mješavina, dok npr. mene, kao zaostalog balkanca kojeg interesuje samo ukus salate, uopšte ne zanima.

Dalje o zemlji.

Princip je vrlo prost- paradajz je zahvalna biljka.
Može blago kiselo, može čak i blago alkalno.
Voli humus, ali oprašta i glinici, čak i pješčaniku.

Poenta je da je zdrava i čista.
Ja recimo u novembru idem duboko nezgorelim kravljim stajnjakom ( čuvena mikro flora, velik broj gasova koji rahle i obogaćuju zemlju, bitno podignuta temperatura, umanjenje šanse za gljivična oboljenja ). Naravno, dogma da je sve što je organsko po definiciji zdravo i čisto je ipak samo dogma- ako su te krave bucale koncentrata, onda ću ga iduće godine i ja jesti sa svojim paradajzom. Ako je su pak buckale travu u kraju koji je u poslednjih desetak godina imao veliki požar, najvjerovatnije ću u organizam unijeti i solidnu količinu arsenika. Ako su pak blizu puta, malo olova mi ne gine. Itd...
U januaru sijem na cijeloj površini viciu villosu- divlju grahoricu. Dokle god da stigne, krajem marta kosim i plitko zaorem. Eto azota koliko duša ište. Ali, na onako pokošenu, ipak dodam i solidnu količinu bukovog pepela ( kalcijum, kalijum, rok trajanja godinu dana ). Isto tako, posolim i sa malo humusa, čisto da papazjanija dobije lijepu boju ( osnovni razlog- jer već godinama obrađujem zemlju koja je sa početka bila totalno izgladnjena ).
Priprema rupa ranije nego što je uobičajeno preporučeno- tridesetak dana prije sadnje. U rupe nešto komposta koji sam pravim ( bokvica i ostaci ulovljene ribe, odnosno, nešto pojačanog željeza i dosta fosfora ), i par šaka ovčijeg. Ko se boji gljivica, može malo mlevene žalfije i origana, neven uz to ako se bojite parazita.

U principu, ako znate šta ste sve stavili, imate solidnu šansu da je zemljište na kraju spremno i, koliko je moguće, zdravo i čisto.

odlicna tema, fenomenalan pristup

od mene toliko, posto se ne bavim proizvodnjom vec iskljucivo konzumacijom

ps) Njam-Njam jel ti nick iz filma Pitera Selersa "Patry", ono "birdy num-num"?

Hvala, Diva.
Nick nije iz filma, samo mi je nekako bolje zvučao od Hik-Hik, iako bi oba bila pravedno zaslužena, hehe.

Stigosmo do ĐUBRIVA.

Obratite pažnju, cilj đubrenja nije ništa drugo nego normalna zemlja, vašim biljkama ne treba ništa više od toga. Sve one ideje da će se pridavanjem, pridavanjem i pridavanjem svega i svačega iz zemlje rađati supermeni, a ne paradajzi, mačku o rep, najveća je šansa da tako oštetite biljke.
Osnovni problemi su pothranjivanje, prehranjivanje, te disbalans zemlje. Vjerujte, procentualno je više problema vezanih za prehranjivanje i naročito disbalans, nego za pothranjivanje.

Najosnovnije NPK pravilo za paradajz je potreba biljke u cijelom životnom toku za odnos 2:1:3. Eh, kad bi bilo samo tako, laganica.
Ali nije, poenta je da su veće važnosti od same količine dinamika i način unosa, odnosno, tajming je krucijalan, poznavanje potreba biljke kritično.

POTHRANJIVANJE

Azot je 'najbrži' element, lagano se doda zemlji, ali isto tako lagano otperja. Vuku ga voda, vazduh i, naravno, trava hehe.
Naravnoučenije: stajnjak ga je pun, ptičji maltene kao nitro bomba, ali, oprezno, greške su sa azotom najlakše.
Pravila: Vremenski poslednji se dodaje baš azot, zbog brzine nestajanja iz zemlje ( voda ga vuče u dubinu, vazduh i temperatura dovode do gasifikacije i isparavanja ).
Posledično, stajnjak se ne ostavlja, ne drži i ne dodaje na vrućini ( u svega par dana izgubiće više od 50% azota ), te se odmah po rasturanju radi i zaoravanje.
Priča kako malč od košene trave hrani zemljište azotom je za one što vole bajke, to sve ide u vazduh ( dok je malč, naravno, koristan iz mnooogo drugih razloga ).
Idealno azotno prihranjivanje je bilo koja leguminoza ( mahunarka ) pokošena i zaorana oko 30-45 dana pred rasađivanje. Na taj način zemlji vraćate azot iz mjesta đe ga baš najviše ima- iz vazduha, jer su sve te boranije poznate po činjenici da su sposobne da vezuju azot iz vazduha.
Dalje, i nemojte se smijati, 10l mlijeka + 100l vode + kutija Flonivina BS ( Enterofurila, Probiotika, bla bla ), nasutih preko pokošene predkulture pa zaoranih, će u solidnoj mjeri omogućiti i zadržavanje i prikupljanje novih elemenata u vašoj zemlji. Naravno, ako imate novca i volje, postoji i veliki broj dostupnih 'bakterioloških' đubriva, koja će ovo odraditi još bolje.
Elem, klasičan pristup sa živim đubrom u jesen, predkulturom i zgorelim stajnjakom u proljeće, i azota ćete imati tačno koliko treba. Dodatak čaja od koprive, kada su plodovi formirani do veličine lješnika, ali vrlo, vrlo, vrlo oprezan, može doprinijeti da vam prinos i krupnoća ploda budu bolji. Ali, ako pretjerate, gajićete ukrasne a ne plodonosne biljke- bujnost do neba, a plodići poneki tu i tamo.

Fosfor je najzahebaniji element. Korijen, rast, zdravlje, brzina sazrijevanja, količina šećera u plodu... bla bla, baš je važan taj fosfor.
Sa druge strane, nešto sporije se gubi iz zemlje, ali se i najteže obnavlja- oblik u kome biljke mogu da ga usvajaju i nije baš prečest u prirodi.
Recimo da ga u stajnjaku neće biti mnogo, a da će se od toga maleckog u prvoj godini iskoristiti svega 20% ( obratite pažnju, pravilno prihranjen stajnjak, neoštećen i pune vrijednosti, zemlji će pridavati ponešto 4-5 godina ). Brašno od ribljih ostataka, ili neki kompost sa bitnim sadržajem ribe, popraviće situaciju. Koštano brašno takođe, drveni pepeo samo donekle. Ko može da ga nabavi, kod fosfora GLISTENJAK je konza.
Ali, opet- voda, vazduh, temperatura... nedostatak uvijek može da se desi. Moj savjet, ako testirate zemljište i imate značajan nedostatak fosfora, nemojte uopšte bježati od prihrane vještačkim, to vam je jedino efikasno rješenje, a bez fosfora se ama baš početi ne može. Ukoliko baš nećete, tražite ko ima te gliste.
Pravilo je da se fosfor dodaje nešto ranije od azota ako ga dodajete pravo u zemlju. Upravo zato kod mene ona priprema rupa sa ribljim kompostom nešto ranije od knjiški preporučene. Ukoliko imate mogućnost da neko riblje brašno razmutite sa zgorelim stajnjakom i vodom, te ostavite neko vrijeme da čuči ( cijelu zimu, npr. ), time zalijte par dana nakon rasađivanja. ( PRAVILO: biljka se pri sađenju dobrano zalije, a nakon toga ostavi da zasuši dok ne pokaže muku ; ovo, skupa sa zasušivanjem prije sadnje, forsira korijen ; već sledeće zalivanje treba pojačati fosforom kako znate i umijete, i ovo je jedan od najkritičnijih ciljeva cijelog procesa- ako vam biljka tada dobro ukorijeni, na konju ste; sa druge strane, ako ste bilo đe prećerali sa azotom i biljka od samog starta skoči u vis, magarac vam ne gine ).

Fenomenalno znanje i iskustvo.
Fantastičan stil pisanja ( i originalan)..
Ovo se čita sa uživanjem i po više puta zaredom ..
Sve pohvale

Uh, mnogo informacija, vrlo korisnih, na jednom mestu. Upravo sam ostavila post na temi Organska biljna proizvodnja, koji se tiče nedoumica oko pripreme zemljišta. Pošto mi je paradajz jedna od najbitnijih stavki kad je bašta u pitanju, i vidim ovde mnogo podataka, nadam se da ćete mi dati par odgovora.

Naime, pripremam teren za iduću godinu. Što se tiče đubriva, uravo zbog ovih činjenica koje ste pomenuli (ishrana stoke) sam skeptična po pitanju stajskog đubriva. Oslanjam se na ono što počistim iz kokošinjca, pošto moje koke kljucaju isključivo travu, kuhinjske ostatke i kukuruz, i smatram njihov prostor i boks malom riznicom, jer za podlogu imaju slamu i zemlju. To što se skupi iz kokošinjca mešam sa kuhinjskim i baštenskim otpadom, zemljom, slažem u veliku kantu u koju sam pobacala i dosta domaćih glista, i čini mi se da se jako lepo razlaže. Kad dođem s vremena na vreme da sve to isprevrćem i promešam, oseti se visoka temperatura, što bi trebalo da znači da je dobro...

Imate li neki savet za mene, za ovakvu pripremu đubriva i dohrane za baštu uopšte?

Vi ste gore pominjali mleko, a nedavno sam čula za 'recept' da se paradajz prska sa 2dl mleka razmućenih u 1L vode. Radila sam to, doduše na paradajzu nije bilo nekih falinki da bih sad rekla da li je to pomoglo ili šta već, a interesuje me koja je suština tog dodavanja mleka. Ako sam dobro razumela, vi pričate o dodavanju u zemlju, a ja sam ovim rastvorom prskala biljku.

Mleko se koristi kao fungicid i nema potrebe za njim ako je paradajz zdrav. To je individualno mišljenje neki veruju da je bolje preventivno delovati, ja mislim da nije naročito ako želiš da čuvaš seme.
Kompostiranje je široka tema ali ajd samo malo o glistama. One koje su važne za kompostiranje se pojavljuju tek kada se završi termofilna faza i one nisu obrične baštenske nego manje, crvene i veoma brze!
Prihrana se radi čajevima od koprive i gaveza, može se koristiti i pileći ali se prethodno mora osušiti i odležati. Ja koristim golubiji sušeni, razmutim kilo u 20 litara vode i ostavim nedelju dana, posle uspem u 200 litara vode i zalivam. Smrdi jezivo ali prija biljkama :-)

Tog gaveza kod mene nema, ili ga ne raspoznajem. Skupila sam dosta slika, i ili nađem biljku koja ima takav ljubičasti cvet, ili list kao što ga ima gavez sa slike, ali oba na istoj biljci jok. To sa koprivom sam radila, ali u onoj dnevnoj varijanti - odstojala kopriva 24h i tom vodom, nerazblaženom, sam zalila. Posle sam ponovo potopila, htela da ostavim da stoji tih 10ak dana i duže, i jaako se usmrdelo za par dana. Ja prosula... neznalica. Jasno mi je da treba da smrdi. Ali, pošto se razblažuje, svakako trebam stavljati manju količinu, pa će svakako biti praktičnije ponoviti sve. Stavila sam slike na temi komposta, kako to kod mene izgleda.

Inače, mešala sam taj čaj od koprive sa malo osušene pileće kake, malu količinu, i tim sam hranila bosiljak koji sam rasađivala. Podivljao je za par dana. Isto bacam na tikvice, a one rastu nenormalno. Od male tanke tikvice od 10ak cm do tikvetine od preko 1,5 kg poraste za 4 dana. Ja nisam imala pojma da to tako brzo raste. Baš se vidi na biljkama da im prija ta mešavina.

Jedno pitanjce, kada smo vec kod pticje kake

Prosle godine sam od komsije uzela golubje djubrivo koje je stajalo ( i stoji i dalje) u najlonskim kesama, tako da nije suvo, ali je pregorelo. Da li je ono jednako dobro kao suseno ili moram da ga susim ili vise nije dobro nikako ?

pticji gnoj i onako se mesa sa vodom pre upotrebe tako da nema veze da li je suh ili vlazan...znaci ne moras ga susiti

(dobar je i za adeniume baj d vej )

Hvala, Kuch
Vec sam tako i radila, nego, pomislih, mozda je izgubio neka dobra svojstva time sto nije susen.
Izvinjavam se na off topic-u, do jutros sam mislila da sam pisala na temi o organskoj proizvodnji

Sušenje je više mera za eliminisanje raznih parazita kojih ima uvek u golubijem djubretu, vidi se kad se potopi u vodu isplivaju crvići i ličinke na površinu. Skroz svež je previše jak čak i kad se razredi pa treba ga treba izbegavati.
Sandra gavez treba tražiti na vlažnim, niskim zemljištima.
Kopriva potopljena jedan dan se koristi kao tonik i insekticid, a potopljena nedelju dana kao djubrivo.

Mnogo toga ja ne znam al' trudim se da naučim. Nego, ovde je tema paradajz, a mene nešto konkretno zanima.

Kako da odaberem paradajz od kog ću ostaviti semenke za sledeći put? Hoću i to da probam, čisto da naučim.