Bitno je da je lisce odvojeno koje se kompostira. Kompostiranjem lisca se dobija manje hranjljiv kompost, ali dobar za poboljsanje strukture zemljista, malciranje i sl. A drugi deo, kosena trava, otpaci od kuhinje (nekuvani) i sl., a ubacujem i malo lisca su bogati hranljivim materijama. A onda posle mozes da mesas ova dva kako ti odgovara, za zardinjere i sl.

Ahaaa, skont'o
Ja nemam previse lisca u basti,nesto malo od loze, ali u zanemarljivom postotku, tako da mislim da nema potrebe da ista odvajam.

Ti imas sumu u okolini i mozes bez problema da prikupis ako ti treba malo komposta, a ja to nemam.

misapisa citat:

Da se prikljucim ovoj temi kao novajlija. Sto se tice papira i celuloze, ja ubacujem papirne maramice i od toalet papira onaj valjak kartonski kada se potrosi. Inace, sto se tice sakupljanja od komsija i rodbine, kod mene je ovako. Nabavio sam kante od farbe od 25 litara sa poklopcem, i podelio nesto familiji nesto prijateljima. Svako je dobio kesu koja je taman za tu zapreminu kante, i jos par kesa da ako napune pre nego sto ja dodjem da pokupim da mogu da zamene. Od prilike na 10 dana ih posecujem, i to mi prija. Em se vidimo, em uzmem od njih otpatke. I naravno svima sam obecao da ce dobiti kompost za sledecu sezonu. A kada odem na plac, slikacu vam i okaciti slike mog kompost mesta, napravljenog od 7 euro paleta. Samo me buni to mesanje i vadjenje. Najlakse bi mi bilo kad ne bih morao da vadim, vec nekako vilama da promesam.

Taj dogovor sa prijateljima je veliki plus, odlična saradnja! Manje smeća, više komposta, češće druženje! E sad, postoji i onaj momenat 'kad je gomila gotova', tj. u jednom času svi (mi) trebamo da procenimo da smo stavili dovoljno materijala na jedno mesto, i da bi se masa brzo i ravnomerno razgradila, trebamo je ostaviti na miru, prekriti, i započeti drugu gomilu. Od stalnog dodavanja ćemo svi imati samo poluproizvod, zato bih molila nekog sa više iskustva da nam kaže na koju zapreminu stavljaju tačku. Za sada, s obzirom da je leto i da su ti procesi brži, treba iskoristiti ove uslove i napraviti lepu golemu mešavinu.

Predočiću vam članak sa sajta jedne porodice koja se bavi organskim uzgojem, kažu vezano za kompostiranje da vertikalno može da se slaže do 1,5m ali oni to rade na otvorenom, bez kompostera.

www.vratimosenaselo.co...ranje.html

I što se mešanja tiče, može malo vilama, mada to ne treba raditi svako par dana kao što sam ja, iz radoznalosti, i Aron čini mi se već kad osetite da nema toplote. Ako gomila nije velika i teška mislim da se ne mora izbacivati, ali ako je u manjem skučenom komposteru gde nije moguće manevrisati vilama, mislim da je i fizički lakše sve izbaciti i isprevrtano vratiti nazad.

"i Aron čini mi se"

Taj sam

U dvoristu nemam mesta za vise gomila, tako da cu sve morati da stavljam u onaj jedan komposter.... Ja se nadam da cu taj problem resiti tako sto cu deo po deo kompostne gomile prosejati kroz neko improvizovano sito, pa onaj materijal koji nije gotov, opet u komposter.... Sigurno ce biti komplikovano, ali ja se nadam, izvodljivo.

Koliko treba vremenski da se lisce kompostira? Mislio sam da cu imati malu kolicinu lisca, medjutim kad sam sve sabrao, bice tu dosta materijala. A ne bih da to mesam sa ovom gomilom, koju sam zapoceo vec, ako ce da utice na njen kvalitet....

Lišće je, po onome što znam, ako je veća gomila u pitanju, bolje odlagati odvojeno. Generalno, sporije trune, ali se može lakše njime baratati kada je zasebno skupljeno. Ja planiram malčiranje sa ovim.

Evo, prekucaću (po običaju) nešto iz ove enciklopedije:

Kompost od lišća u načelu može da se koristi kao obogaćivač zemljišta NISKE KLASE, i kao sloj koji zadržava vlagu kad je star godinu dana. On je tamniji i lakše se drobi nego tek opalo lišće, ali ne mora da bude sasvim truo. Da bi ste dobili finiji kompost koji ćete koristiti za sejanje, u saksijama, ili kao gornji sloj za travnjake, ostavite ga da stoji još godinu dana ili dve, ako lišće sporije truli.

Kompost od lišća naročito je dobar kao zimski pokrivač golog zemljišta, posebno na mestima gde ćete sejati sitno seme, kao što je mrkvino. Nedavno opalo lišće takođe može da se koristi kao zimski prekrivač, koji ćete na proleće, pre sejanja, ukloniti grabuljama.

I evo još jedan pasus...

Gomila komposta od lišća blago se zagreva, ali proces je uglavnom spor na nižoj temperaturi. Da bi se dobio upotrebljiv kompost, potrebno je da prođe devet meseci do dve godine ili više, zavisno od vrste drveća ili namene.

Na žalost, ne piše koje vrste su baš nepogodne, samo kaže da ne treba koristiti lišće zimzelenih biljaka, navodi se imela i lovor.

Pa, evo da dodam, da se meni (kao sastavni deo supstrata za cveće), najbolje pokazao LISTINAC od lišća breze. Koristio sam i Listinac od vrbinog (vrbovog) lišća, topole, voćaka, trave...
Zavisno od uslova kompostiranja, i inteziteta fermentacije, starost ovog izvanrednog, listinca bi trebala biti minimum 6 meseci.
Da bih sačuvao energiju i sastav brezovog Listinca, kompostiranje sam vršio u najlon vrećama, izbušenima na dnu.
U fazi, kada kompostirana masa, nalikuje pekmezu, tada je na vrhuncu hranljivosti. Tada ga treba 'ušuškati', odnosno zatvoriti, da ne gubi dragocene sastojke isparavanjem i sušenjem... do upotrebe...

Juče sam se bavio sa ovim radovima..

Prošlogodišnje lišće je potpuno pregorelo. Radi se o desetak stabala: višnja, trešnja, jabuka, kruška, breskva, kajsija, šlljiva. Na isto mesto se odlaže i sve što ostane od cveća i ponešto iz kuhinje.

Ne radim ništa posebno, pre početka zime, na gomilu bacim nekoliko kofa zemlje i u toku maja to malo raskopam i prevrnem.

sale011 citat:

Da li neko ima iskustvo i kakvo sa kompostiranjem piljevine iz stolarke radionice?

Naravno da može, sve što je organsko može se pretvoriti u kompost.
Upotrebom EM tehnologije prices se ubrzava, skraćuje, na 4-6 nedelja.
Upotrbom komposta, napravljenog pomoću EM tehnologije i direktnim korišćenjem EFEKTIVNIH MIKROORGANIZAMA, povećavate broj pupoljaka a cvetovi budu krupniji i dugotrajniji.

Pocetnik sam u ovom poslu pa me interesuje nesto vise o EM tehnologiji. Sta moze da posluzi u tu svrhu i ako postoje proizvodi na trzistu koji su?
Hvala unapred

ja sam u svemu ovome nov,imam zelju ali mi najteze pada prevrtanje pa mislim da sam resio problem sa ovom alatkom

Pozdrav svima,
potrebna mi je pomoć oko kompostiranja. Pokušao sam praviti kompost od trave (korova kojim mi je prekrivena bašta) ali nikako da počne proces. Mislim da sam pogrešio jer nisam imao dovoljno azota, mada ne znam ni sam.
Evo par slika pa ako može bilo kakva pomoć je dobrodošla.

Neuspeo kompost : www.dropbox.com/sh/nim...60TFf1gF#/

Novi korov : www.dropbox.com/sh/hix...B6_tlYZwu6

Uskoro krećem u sređivanje bašte, ima dosta posla, hteo bih ponovo da pokosim travu pa da probam da napravim nešto korisno od nje.
Zna li neko na osnovu slika da mi kaže gde sam pogrešio i mogu li ovaj neuspeh da izmešam sa svežom travom pa da pokušam kompostiranje ispočetka ?
Srdačan pozdrav,
Marko.

Nije potpuno neuspešno, počela je da se crni. Ako je samo trava u pitanju ne nedostaje joj azota nego ugljenika. Teško je videti sa slika ali čini mi se da vlaga nije ujednačena i da je negde ima malo. Slobodno pomešaj to sa novom travom, biće odličan starter.

Jedno vreme je bila skoro cela ujednačena, posle toga sam dodao još malo suve trave. Taj suvlji deo je bio pri vrhu zato je suvlji.
Kompost držim u hladovini, tj. prekrio sam ga sa nekim salonitom kako ne bi kiša pada na njega, da li je to uredu ?

Primetio sam jednu manu a to je što nisam sitno seckao travu, kada počne trava da crni to se sve slepi u u jednu veliku masu koja je prilično dugačka.
Sada bi iseckao neuspeli kompost, zatim ubacio u njega par džakova mahuna od graška i dodao sveže seckanu travu.

Možeš li mi pomoći oko odnosa mešanja i da li da kompost odvojim od zemlje u ovaj su razne bube položile jaja ?

Marko, moj komposter je u hladovini i potpuno izolovan od kise, jedinu vlagu dobija kad ga zalijem (mada ni sa tim ne treba preterivati). Tako da je to uredu.

Mislim da je mnogo bolje da sve sto ubacujes u kompost dobro usitnis, ako se ne varam, proces truljenja je tako mnogo brzi. A i bice ti lakse kada budes prosejavao kompost sledece godine.

Sto se tice odnosa mesanja imas razne savete po netu. Ja sam skinuo jednu dobru powerpoint prezentaciju sa nekog hrvatskog sajta, sad trenutno ne mogu da ga nadjem. Pa ako hoces posalji mi mail na pp da ti posaljem to. Ja se tog odnosa nisam strogo pridrzavao. Najvise sam stavljao bastenskog i kuhinjskog otpada (pokosena trava i sl.), a najmanje suve materije. I ispalo je sasvim dobro. Nakupio sam tri-cetiri dzaka u aprilu, i sad treba da prosejem ostatak. Bice za jos dva tri dzaka, nikako to da odradim.

I moj kompost je direktno na zemlji i nisam primetio da mu nesto smeta. Sta vise, mislim da je to korisno za kompost.