abies koreana?da li bi bila pogodna za sadnju u nasim krajevima?

Sisarka citat:

abies koreana?da li bi bila pogodna za sadnju u nasim krajevima?

Teško.....
To je tipična planinaska vrsta. U svom prirodnom staništu raste na relativno velikim nadmorskim visinama, ne ispod 1000 m. Voli prohladna, kišna leta i oštre zime sa puuuno snega. Koreanskoj jeli odgovaraju magloviti predeli gde je vlažnost vazduha visoka tokom cele godine. Da živiš na Kopaoniku ili Tari nema problema ali u ravnici bi bila podložna bolestima i kratkog veka.
Inače, to je jedno divno drvo. Niža je od drugih jela i raste veoma sporo ali je možda i najdekorativnija od svih vrsta roda Abies.

hihihihihihihi
upravo nadjoh drvo korejske jele sa zrelim sisarkama nisko pozicioniranim...
Najlepsa jela sto se moze zamisliti...

Jeste lepa mada se po meni što se lepote tiče vodi mrtva trka između koreanske (A. coreana) i džinovske jele (A. grandis). Dva ekstrema, najniža i najviša. Nažalost tek ovu drugu nećemo videti u panonskoj niziji.
Treća po lepoti mi je dugoigličasta (A. concolor). E ona je već čest gost na ovim prostorima.

Znaci nema mnogo nade da se nadje u nasim vrtovima a da pritom bude lepa i zdrava.Steta,zaista je prelepa!

Pa dobro.....
Ima puno četinara tog tipa koji ovde mogu uspevati. Ako baš hoćeš neko drvo slično jeli u svom vrtu zasadi srebrnu smreku (Picea pungens). E ona se ovde oseća kao kod kuće a i ne smeta joj gradska sredina. Kao i koreanka raste sporo ali je znatno viša. To je jedna dugovečna vrsta, poznati su primerci i od 800 godina. A po meni je to najlepše drvo među svim jelama i smrekama.

ma ja mislim da bi pazljivim izborom mesta mogla i korejska da se nadje kod nas:
odabrao bih severnu stranu, da bude u polusenci, a jos kada bi bila kraj nekog kanala...Verujem da ne bi puno patila...cak ni usred zarkog leta!
Ovde super prosperiraju, a zna i ovde da bubne 35 stepeni leto (doduse, ne i 45)

drveni citat:

Boga mi si se ti Antone dooobro potrudio za običan post. Mislim da je Treborz u pravu. Stoji datum iznad tvog posta kad je postavljen, ako neko u nekom hrvatskom časopisu objavi isto ovo i potpiše sebe ispod, presavi tabak i pravac sud. Samo me čudi da se u Slavoniji ne sadi Cedrus deodara u većem broju. U Novom Sadu ih ima gomila. Područje Vojvodine, a to važi i za istok Hrvatske, zaista ima nezgodnu klimu za uzgoj četinara. Premalo vlage u vazduhu da bi se mogla gajiti većina šumskih vrsta a suviše hladno za primorsku floru. Ovaj spisak vrsta koji si naveo kao tvoj izbor je zaista mudro sastavljen. To je u glavnom ono od crnogorice što bi uspevalo i bilo zdravo na ovom području. Samo bih hteo da dodam još nešto: - Što se tiče Pinus wallichiane tu nema nikakve dileme. Himalajski bor bi jako dobro uspevao u panonskoj niziji samo da se više sadi. - Druga vrsta koja je nepravedno zapostavljena a koja se na ovom području oseća čak i bolje nego kod kuće je arizonski čempres (Cupressus arizonica). - Ima još jedna vrsta koja bi po podacima TREBALA dobro da podnosi ovu klimu a to je dugoigličasta jela (Abies concolor) ali jele koje rastu u mojoj okolini izgledaju loše. Istina, sve rastu u gradu. Moguće da A. concolor loše trpi urbane uslove (zagađen vazduh). Sad sledi vrsta sa kojom ja imam nedoumicu: - Taksodijum (Taxodium distichum). Dobro je poznato koje je njegovo prirodno stanište ali svi močvarni čempresi za koje ja znam su zdravi kao čelik i prelepo izgledaju. Zašto se ovo drvo ne sadi još više u Vojvodini velika je misterija. Kakva je situacija sa taksodijumom kod vas u Hrvatskoj?

hvala vam puno... rešili ste mi veliki problem. trebao mi je četinar za dvorište, htela sam da bude lep, ne prečest u ovim krajevima i da mu odgovara stanište.
pregledala sam fotografije taksodijuma i definitivno se opredelila za njega. jako lepo drvo, nisam imala prilike da ga vidim uživo.
da li neko zna gde ima da se kupi rasad? nisu mi daleko rasadnici od subotice, preko ns-a, bgd-a, pa do lepog polja u ljigu. do tih mesta mogu da dodjem.

Evo jedan primerak iz Sente. Savršen četinar za Panonsku niziju.

Pozdrav svima,eto ja sam iz Sente,a nisam ni znao da ima ovakvih primeraka..kod nas.

drveni - koja je to jela?

Picea pungens

Uvek mi zapadne za oko neka pendula..šta god tražio..

dodajem popisu i cupressus sempervirens, pyramidalis i hiryzontalis. ja imam 2 piramidalna, tzv mediteranski cempres, dobiveni iz sjemena od jednog velikog ovdje u osijeku. sad imaju 4 godine i izrasli su na metar i po. iz sjemena. te moj proslogodisnji eksperiment s klijancem araucariom, araucaria aracana, opstala preko zime, al tokom ljeta dok me nije bilo oko mjesec i po dana pokosila je neka gljivica i uvenula. imam jos nekoliko koje cu posadit dok malo izrastu "iznad trave". jedan susjed ima i ogromni texaski bor, onaj palustris s dugim iglicama, al ne mogu ih nikako uhvatit da su kod kuce da uzicam koju sisarku. visok je oko 10 metara i ima jako duge iglice. anton je naveo i himalajski bor u europskoj aveniji u osijeku, ima sad nedavno vidio mislim da je onaj dalmatinski tipican za makarsku plazu, navodi se da nije za kontinentalnu klimu, al ovaj opstaje, cak ima i nekoliko sisarki a oko metar visine je, star oko 6 godina,znam kad su ga tocno posadili, isto kod mene ovdje u susjedstvu. cedrova ima , ne bas vele al ima. i to pozamasnih primjeraka.
deodara i atlantica. proslo ljeto u livnu, bih, u gradskom parku ima nekoliko ogromnih primjeraka atlantice sam vidio i ne fali im nista. otporni su to cetinari, a dole je -20 skoro svaku godinu, nekad i nize. araucaria ima nekoliko ovdje u osijeku, al ne mogu slikat, iza kuce jedne su, a ispred kamere,kerovi... u mbm rasadniku imali su svega, neke spanjolske jele jako zanimljive, okrugli vrhovi iglica i cudne sisarke na njima, sad ne znam kako opstaju zimi, a valjda bi trebale, cijena ima je ajme... i da crkne preko zime, ne bi bilo dobro. i, da, jedan pendula cempres noto.... nesto tako , odlicno izgleda, ko da je nacrtan, ima i toga.

da, zaboravio sam i sekvoje kojih ima nekoliko.ne one klasicne koje se sade od prije. zaboravio sam ime. dok je pevec radio kako treba i kod njih je bilo dosta toga, sad samo plastika.