Tijam kakav je haos parthenocisus napravio kod tvoje komsinice. Mala ispravka Hedera je samo latinski naziv za brsljen.

Miroslave "pojeo" joj je žbuku, i duboko u zid joj je pustio one male korjenčiće s kojima se hvata. Kad je to maknula imala je goli zid. Pa napisala sam Hedera ili bršljan .... nisam znala kojim se jezikom služi ovaj moj Dalmatinac pa sam i jedan i drugi naziv napisala.

Dalmatinac imena imaš, a sad u proučavanje ovog foruma ili interneta!

Možda je Wisteria bolje rešenje ako čovek hoće da pravi konstrukciju..

Žbuka = malter

pa da ti prstići su opasni isto ko i na bršljanu, zavuku se i bude ih puno..kod tebe su "namirisali" vlagu i naravno da tamo bujno raste

Ma to moze onda i Camsis, pa i Lonicera ali ona narandzsta jer samo ona mirise lepo celo leto. Da bude lepo zimzeleno ja mislim da tamo u Metkovicu moze da raste Pasiflora ipak je tamo vec mediteranska klima.Kad uspeva tu [uz zastitu] moze i tamo. Pa i Clematis- eto naziva za Guglanje

TIja-hvala na prevodu

Miroslave sad moj post nema nikakvog smisla

Hvala svima na odgovorima, definitivno mi se najviše sviđa Parthenocissus quinquefolia ali ona je listopadna biljka ima li išta slično ali da je zimzelena?

Izvini Tija hteo sam nesto da kazem u jednoj recenici pa je ispalo nesto drugo-Deny -Hedera je zimzelena kako ti je rekla Tijam, imas ih raznih varijacija, meni se najvise svidja zeleno-bela ali sve je stvar ukusa.

Vrlo interesantna i inspirativna tema, pa se zato unapred izvinjavam na opširnosti.
Ako se ipak odlučiš da radiš tu "zelenu fasadu" obavezno je moraš raditi sa podkonstukcijom kako bi izbegao oštećenja na fasadnom zidu i kako bi mogao održavati(orezivati) biljke i kako bi vazduh cirkulisao. Preporučujem ti da ta podkonstrukcija bude od metalnih profila i žičanih mreža rastegnutih između njih, ako ti to mogućnosti dozvoljavaju, jer drvena koju si već spomenuo će vremenom početi da propada jer nećeš moći da je održavaš kada je biljke obrastu a i neke biljke (npr bršljen) je i same mogu oštetiti. Ta podkonstrukcija bi morala biti najmanje 80-100cm udaljena od pravog fasadnog zida i 80-ak cm od zemlje kako bi sve mogao da održavaš a gmizavci i insekti ne bi mogli da se uspenju i dođu u unutrašnjost kuće.
Što se tiče izbora biljaka, ako ipak želiš da to budu samo puzavice, jedna vrsta sigurno neće moći da zadovolji sve tvoje kriterijume, tako da ćeš sigurno morati kombinovati više vrsta.
Parthenocissus ili devičanska lozica ima samo naivno ime ali je zato jako agresivna i "nezgodna" , naročito sa novijim fasadama. Ako kojim slučajem imaš "demit" fasadu(stiropor i malter) onda ili zaboravi na biljke ili zaboravi da imaš fasadu, jer će za manje od dve godine sve table stiropora biti odlepljne od zida, ako uz nju "pustiš" parthenocissus.
I bršljen ima slične osobine. Možda je ipak "najbezopasnije" rešenje neka puzava lonicera, ili mozda neka vrsta pyracantha-e(vatreni grm) koju je lako kontrolisati i oblikovati, zimzelena je i ima obojene plodove tokom jeseni i zime i ne oštećuje fasadu.(mozda je ona idealna) Mislim da bi u obzir trebalo uzeti i dichondru koja je u tvojoj klimi visegodišnja.

Jasno je da ti želiš izgled svoje kuće poput onih engleskih seoskih kuća...bajkovito i rustično....sve u svemu jako lepo....ali, ipak imam jednu malu sugestiju...malo modernije "zelene fasade", koje se mogu uklopiti u ove engleske zelene kuće, makar što se tiče raznovrsnosti i izbora biljaka. Po ovom principu se koriste mnoge vrste trava, mahovina, pokrivača tla, lijana, niskog žbunja, pa čak i jednogodišneg bilja sa pogodnim karakteristikama.
Na sledećim linkovima možeš videti neke od ideja, samo većih razmera.

www.google.rs/search?q...66&bih=561

www.downtown2015.com/u...n-wall.htm

www.archdaily.com/7161...ia-chofre/

www.econoplas.co.uk/ce...acades.htm

www.treehugger.com/sus...walls.html

Na kraju izbor je samo tvoj, ali jedno je sigurno,šta god zasadio najbitnija je podkonstrukcija i održavanje. Sve pohvale i podrška za ideju, ako to budes uradio, dobićeš ne samo lepšu nego zdraviju i klimatizovaniju kuću.

Moja kuća je potpuno obrasla petoprstom lozom.Ne slažem se sa time da šteti malter jer kod mene to nije slučaj. Za razliku od bršjlena i Tekome,ona se malim vakum pipcima hvata za površinu fasade i ne zalazi u pukotine,odnosno,ne ruinira malter. Takođe veoma pobolšava mikroklimatske uslove jer listovi rastu na drugačkim drškama i prave zaštitu od pregrevanja. I ono što je najbitnije,osim vrabaca koji tu potraže zaklon od sunca,nikakvi gmizavci i insekti je ne naseljavaju,osim pčela u vreme cvetanja.A kako to kod mene izgleda,prosudite sami

Samo da dodam, ustaljeno je misljenje da Parthenocisus naseljavaju gmizavci, to nije tacno iz prostog razloga sto gmizavci vole osuncana mesta a Parthenocisus drzi debeo hlad. Ako neko hoce da sadi Wisteriju na kucu neka obrati paznju da se ne hvata za
ogradu kada raste, zato sto se Wisterija vremenom skracuje kako joj grane zadebljavaju i bogami moze da izvali terasu, jer je kao lijana. Ako neko sadi Loniceru neka zna da preko leta non-stop opadaju cvetovi zato sto cveta celo leto, a u ostalim delovima godine opada lisce ali nikada skroz zato sto je Lonicera poluzimzelena biljka. Znaci mora da se cisti svaki dan ako neko voli da mu bude cisto. Crveno-narandzasta lonicera najvise cveta a prelepo mirise a najvise nocu, skoro kao Nocna frajla, intezivnim mirisom Inace sto se tice Demit- fasade ja sam je sam stavljao na kucu[licno sam] . Nju je vrlo tezko izvaliti zato sto osim lepka drzi je i gomila tiplova, a pogotovo nemoze da je izvali Parthenocisus- Neka ljudi malo proGuglaju ima ga na zamkovima da na nabrajam.

miroslavusjak citat:

Inace sto se tice Demit- fasade ja sam je sam stavljao na kucu[licno sam] . Nju je vrlo tezko izvaliti zato sto osim lepka drzi je i gomila tiplova, a pogotovo nemoze da je izvali Parthenocisus- Neka ljudi malo proGuglaju ima ga na zamkovima da na nabrajam.

Posto se malo osecam prozvan, moram da se oglasim, a sve u svrhu kvalitetne "rasprave" kako bismo coveku pomogli. Uposte je nije tesko izvaliti jer i svi ti tiplovi vremenom popustaju, a da ne govorimo pod naletima vetra i plus tezinom biljaka, a jos ako nije kvalitetno izvedena, onda je stvar jos prostija, mnogi izvodjaci stede na broju tiplova kad ih uopste i stave i na ostalom materijalu. Ako se dobro secam bas u Beogradu je pre jedno dva meseca otpala NOVA demit fasada sa jedne zgrade, a mislim da je slicnih slucajeva bilo i u Crnoj Gori u isto vreme, a koliko vidim u vestima i sinoc opet,nego da ne idemo sad mnogo u off topic i ne bavimo se trzisnim politikama u gradjevinarstvu. Za zamkove se slazem, ali njihove fasade sigurno nisu demit, jer su oni puno stariji od nje same. Ima i drugih izvora osim Google-a, nesto se jos uvek uci i u skoli.
Misteriju ce resiti danymaiden kad se javi i kaze nam kakva je njegova fasada.

miroslavusjak citat:

Ako neko hoce da sadi Wisteriju na kucu neka obrati paznju da se ne hvata za ogradu kada raste, zato sto se Wisterija vremenom skracuje kako joj grane zadebljavaju i bogami moze da izvali terasu, jer je kao lijana.

Možete li mi pojasniti bold-ovani deo teksta? Kako se to skraćuje?

Sve puzavice imaju organe specijalizovane za hvatanje oko naslona. Kod vinove loze i pasiflore su to vitice, kod Partenocisusa su to jastučići, kod bršljana modifikovano korenje, dok kod visterije ulogu hvatača preuzima vrh mladara koji je neobrastao lišćem sve dok se ne uhvati za naslon i ne počne da sazreva.
Pretpostavljam da je Miroslav pod pojmom skraćivanja mislio na smanjen rast i kraće internodije u poodmaklim godinama (stariji primerci) što je tačno ukoliko takve biljke obilno cvetaju i ukoliko je rezidba redukovana ili čak i izostavljena.