Ispravniji naziv je ‚‚Mađarski brzorastući bagrem‚‚ . To je biotip izdvojen iz prirodne populacije običnog bagrema i selekcionisan u Mađarskoj.
Realno je za očekivati visinu oko 8-10 m i debljinu oko 25 cm, ali svakako ne u tako gustom sklopu. Za takav prinos drvne mase, minimum razmaka za sadnju je 1x1 m. U gušćem sklopu porast u visinu je izuzetan, ali debljanje ne može da prati porast pa su i stabla onda tanja, i neretko zbog tereta vegetativne mase na svom vrhu skloni su krivljenju, što umanjuje vrednost drveta kao materijala za stubove.

Ja sam posadio prosle godine u prolece 2 jutra na razmak kako vi kazete i mogu vam reci da su sadnice narasle izmedju 3-4m ali sam mislio da posadim jos 1 jutro pa sam cuo za taj razmak od 1x0.5.Nov sam u ovome pa me svaka informacija vezano za to zanima.Recite mi molim Vas u kojoj godini se moze ocekivati seme od njega i kakav je kvalitet drveta za ogrev.Hvala

Zavisno koliko ga forsiraš u visinu potkresivanjem. Ukoliko to radiš sukcesivno u dva tri navrata godišnje, seme mošeš očekivati najranije u četvrtoj godini, a najverovatnije u petoj. Ukoliko si rigorozan u potkresivanju, onda i kasnije. Inače zasađen i ostavljen, bagrem rađa najčešće od treće godine.
Kao ogrevno drvo je za naše uslove nešto slabiji od bukve, ne mnogo, ali se zato ni jedno drvo ne cepa lako kao bagrem, pa makar bilo suvo i sto godina. Jednostavno puca kao staklo. Za stubove u vinogradu je nezamenljivo kad su u pitanju drveni stubovi. Uz minimalnu pripremu nagorevanjem, deo stuba u zemlji može da izdrži i svih trideset godina. Deo stuba koji je u zemlji najčešće ne istrune, istrune samo deo stuba neposredno uz površinu zemlje.

Hvala Vam na svemu.Pozz

Miodrag22 citat:

Ispravniji naziv je ‚‚Mađarski brzorastući bagrem‚‚ . To je biotip izdvojen iz prirodne populacije običnog bagrema i selekcionisan u Mađarskoj. Realno je za očekivati visinu oko 8-10 m i debljinu oko 25 cm, ali svakako ne u tako gustom sklopu. Za takav prinos drvne mase, minimum razmaka za sadnju je 1x1 m. U gušćem sklopu porast u visinu je izuzetan, ali debljanje ne može da prati porast pa su i stabla onda tanja, i neretko zbog tereta vegetativne mase na svom vrhu skloni su krivljenju, što umanjuje vrednost drveta kao materijala za stubove.

Znas li da li ovaj klon (pretpostavljam da se razmnozava reznicama ili eventualno kalemljenjem) postize uobicajenu visinu i gabarit obicnog bagrema (+-25m i do +-1m preseka) i da li mu je samo inicijalni rast brz illi je brzi uopste (obican, kazu, moze narasti na oko 22m i oko 36cm preseka na visini ociju, a za 20-25 godina)
To jest, isplati li se saditi ga radi kvaliteta drveta, ili samo za ogrev i stubove?

Jesenas sam sa ocem i bratom uz veliku muku isekao bagremove trupce koji su stajali na tavanu 40 godina. Drvo smo hteli da ustupimo obližnjoj pilani ali je vlasnik odbio rekavši da mu to ne treba ni u snu; kaže, neću da izlomim testere.
Tako da smo nas trojica motorkom... polako...
Inače, to drvo kad ubacite u peć gori neverovatno dugo i postojano, kao da ste ubacili komad uglja. A pepela skoro i da nema. Po mom iskustvu bagrem je extra ogrevno drvo. Bar što se tiče ovog koji se sušio pola veka.

Retki su primerci koji su prešli 20 m i 50 cm prsnog prečnika. Oni bi morali biti stari preko 30 godina. Takva stabla povremeno odbacuju pod naletom vetrova suve grane što je prvi znak tehnološke zrelosti i momenat za seču. Neretko je srce kod takvih stabala prozuklo i neupotrebljivo u tehničke svrhe.
Viđao sam bargemov parket sa kojim se može meriti samo hrastov.
Kod mene u okolini sadi se upravo zbog brzog rasta i prinosa tvrde drvne mase. Namena mu je dvojaka - za stubove i ogrev u prvom redu. Sa probirnom sečom se počinje u desetoj godini. Iz panjeva i površinskih žila ubrzo posle seče izbijaju izdanci koji se s pravilnom tehnikom uzgajaju kao druga generacija drveta i njihova je namena isljučivo za ogrev.
Umnožavanje je isključivo semenom iz semenskih sastojina (umatičenih stabala).
I na kraju, cenjen je i možda je to najvažnije, kod pčelara. U sušnim godinama kad nema dovoljno trave za ispašu, list bagrema je idealna zamena za travu, naročito u ishrani koza.
Od osobina koje tebe sigurno interesuju vredi pomenuti da je velike tvrdoće, čvrstoće na pritisak i istezanje, na udarac i smicanje. Vrlo malo se uteže, glatko se blanja i odlično polira. Gotovo idealno se ponaša kod obrade strugovima i kao stvoreno za izradu lutaka za ograde.
Bjelika je vrlo uska 3-5 godova, godovi markantni i izraženi sa tamnijim godovima kasnog drveta.
Odlično podnosi sušu i oskudno zemljište, uz to spada u azotofiksatore i odličan za sprečavanje erozije izazvane vetrom i bujicama. Jedina stvar koju ne podnosi je dugo zadržavanje vode nakon poplava. U takvim situacijama sigurno propada.
Čini mi se da sam nabrojao sve bitne elemente za bagrem!?

Eh, da . Suv bagrem lako puca kad se cepa , ali ako treba da se pila to je sasvim druga priča. Ako se pila u sumrak jasno se vide varnice koje iskaču, što samo govori o tvrdoći. Simpatično je i pucketanje drveta na vatri. Takav ugođaj se ne može dobiti ni od jednog drugog drveta. Daje stvarno malo pepela, ali mana mu je što ne zadržava dugo žar, tu su hrastovi a naročito cer ispred njega.
Možda hrastovi i bukve neće da rastu u ravnici, ali više nego dostojna zamena je bagrem.

Kada se posece bagrem i kad ponovo krene mladica koliko vremena njoj treba da dodje ponovo u fazu secenja.

Treba nekoliko godina više, ali kvalitet drveta iz druge seče je slabiji kao i prinos drvne mase.

Miodrag22 citat:

Retki su primerci koji su prešli 20 m i 50 cm prsnog prečnika. Oni bi morali biti stari preko 30 godina. Takva stabla povremeno odbacuju pod naletom vetrova suve grane što je prvi znak tehnološke zrelosti i momenat za seču. Neretko je srce kod takvih stabala prozuklo i neupotrebljivo u tehničke svrhe. Viđao sam bargemov parket sa kojim se može meriti samo hrastov. Kod mene u okolini sadi se upravo zbog brzog rasta i prinosa tvrde drvne mase. Namena mu je dvojaka - za stubove i ogrev u prvom redu. Sa probirnom sečom se počinje u desetoj godini. Iz panjeva i površinskih žila ubrzo posle seče izbijaju izdanci koji se s pravilnom tehnikom uzgajaju kao druga generacija drveta i njihova je namena isljučivo za ogrev. Umnožavanje je isključivo semenom iz semenskih sastojina (umatičenih stabala). I na kraju, cenjen je i možda je to najvažnije, kod pčelara. U sušnim godinama kad nema dovoljno trave za ispašu, list bagrema je idealna zamena za travu, naročito u ishrani koza. Od osobina koje tebe sigurno interesuju vredi pomenuti da je velike tvrdoće, čvrstoće na pritisak i istezanje, na udarac i smicanje. Vrlo malo se uteže, glatko se blanja i odlično polira. Gotovo idealno se ponaša kod obrade strugovima i kao stvoreno za izradu lutaka za ograde. Bjelika je vrlo uska 3-5 godova, godovi markantni i izraženi sa tamnijim godovima kasnog drveta. Odlično podnosi sušu i oskudno zemljište, uz to spada u azotofiksatore i odličan za sprečavanje erozije izazvane vetrom i bujicama. Jedina stvar koju ne podnosi je dugo zadržavanje vode nakon poplava. U takvim situacijama sigurno propada. Čini mi se da sam nabrojao sve bitne elemente za bagrem!?

Lepa rekapitulacija
Pitao sam jer sam vise puta pomislio da posadim vecu kolicinu - a razlog je sto sam ga koristio (imam takav pod, doduse, ne parket, vec brodski pod. I da, sam sam ga postavljao, pa pomalo poznajem i problematiku; krivljenje, kako se sece, kako puca, kako reaguje na vlagu i toplinu (sunce) Sjajno drvo, al nimalo lako za pripremu! :)))

A jednom sam bio naisao na jednu holandsku studiju, gde oni sa hektara ubiru oko 180 kubika, a nakon 25 godina, gde su stabla u proseku dostigla 22 metra i precnik od 36cm. Navodno kod nas bagrem raste jos i bolje nego u Holandiji, al vidis, nije to bas tako...

Koliko semena moze da se nakupi sa 1hektara i koliko sadnica moze da se dobije od 1kg.pozz

Sumnjam da se nekad neko bavio procenom sakupljenog semena po hektaru, to su ipak astronomske cifre, ali je poznat odgovor na drugi deo pitanja. U 1kg ima 40.000-50.000 semenki čija je klijavost od 70-80%, a neretko i celih 95%. Seme zadržava klijavost najmanje 5 godina, a obično oko 20 godina ako je prosušeno na 5-15% vlage i hermetički upakovano.. Masa 1.000 semenki je oko 25 grama. Iz 1kg mahuna se dobije oko 200 semenki. Mahune se beru od oktobra do februara, posle tog perioda seme masovno ispada iz mahuna pa na vreme treba obaviti sakupljanje.
Drale, još nešto?

Nista vise. Hvala vam puno

Dali neko zana cime se moze prskati protiv korova a da nesmeta bagremu i na koji razmak s sadi seme bagrema.Hvala