pozdrav svima

molio bih vas za malu pomoc ako moze....tj,ako neko ima clanak o razmnozavanju paprati izosporama, bio bih veoma zahvalan ako moze da ga objavi u ovoj temi!

hvala unapred

Jesu to one tackice na zadnjoj strani lista????

nemam clanak, ali sejenje ide od prilike ovako...

uzme se sterilna vlazna zemja i na nju se poseju spore i hermeticki se zatvori (stavi se u zip lock vrecici, moze da se stavi iznad saksije i staklena ploca) posle neko vreme na povrsini zemlje se pojavljuje nesto nalik mahovini.. ali i dalje nemoj da skidas vrecicu...
kada se pojave prve "listici" onda "mahovina" se deli na male kockice i svaka kockica se seje u zasebnu saksiju, i naravno konstantno se odrzava visoka vlaga...od tih kockica posle naraste paprat!

postupak je isti za sve paprate!

Nadjoh nesto za paprati...


Razmnozavanje paprati

To su vrste koje ne formiraju cvet i nemaju seme. Tako da se one (izmedju ostalog) mogu razmnozavati i sporama. Mogu se razmnozavati i vegetativno (deobom bokora- ukoliko se te paprati bokore) ili stolonama ukoliko formiraju stolone (Nephrolepsis sp.). Mogu se razmnozavati jos i kulturom tkiva i bulbilama (pupoljci specijalizovani za razmnozavanje koji se formiraju u pazuhu listova uglavnom).

Razmnožavanje sporama

Kod svih biljaka postoji smena gametofitne i sporofitne generacije. Na naličju lista se formiraju sorusi u kojima se nalaze sporangije a u njima se nalaze spore. Spore mogu biti različitog oblika i boja. Dosta su sitne i izgledaju kao žućkasti prah.
Pošto su sitne uvek se seju po površini supstrata, pa onda iz spora klijaju protalijumi, a iz njih će se razviti paprati. Paprati se masovno razmnožavaju sporama. Deo lista na kom se nalaze spore stavi se u presavijeni beli papir. Ako su spore zrele (ako su opne - indusijumi počele da pucaju) onda ce se na papiru u obliku lista napraviti otisak tih spora koje onda mogu da se zaseju. Zavisno od vrste one zadržavaju klijavost od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Ako imaju klijavost nekoliko nedelja onda se čuvaju na suvom i na sobnoj temperaturi. Ako su u pitanju vrste čije spore kratko zadržavaju klijavost, onda se seju neposredno po sakupljanju.
Sto se tiče setve mogu da se koriste plastične posude (kontejneri) koje su dubine 5-6cm. Uobičajen supstrat se sastoji iz mešavine sfagnumske mahovine i krupnog peska ili perlita. Paprati traže dosta rastresit i dosta porozan supstrat. Pred setvu, supstrat se malo zalije, ostavi se da se ocedi i spore se rasejavaju po povrsini. Kada je u pitanju sitno seme ili spore, vrlo često se one mesaju sa peskom i onda se stavljaju na papir pa se lupkanjem prstima blago rasejavaju da bi se ravnomerno rasporedile. (jer jako sitno seme ili spore ako bi se sejale u gomilicama, ne bi nikle).
Zato sto kada se nesto seje, jako je bitno da se zna kolika temperatura treba da se obezbedi u tom stakleniku da bi spore ili seme mogli da klijaju, ako su niže temperature od optimalne, onda je i rezultat klijanja slabiji, a biljke su podložnije propadanju.
Nakon setve spora, kada pocnu ti protalijumi da se razvijaju, oni se tada rasadjuju u set kontejnere (npr, kvadratici su 4,4x4,4cm, dubine 6cm). Tu biljke ostaju dok ne pocnu previse da se dodiruju i dok ne dostignu negde oko 3cm visine. Iz kontejnera se presadjuju u saksije prečnika 10cm. Ne bi trebalo da se koriste veće jer je rastresit supstrat i brzo se isušuje. Supstrat koji je prožet korenovim sistemom se neće tako brzo isušiti jer ga koren vezuje i on je kompaktan. što je veća saksija i više supstrata u kom se još nije razvio koren, to će se brže isušiti.


Razmnozavanje deobom bokora (stolonama)

Jednostavno se uzme bokor, izdeli se na vise delova, dobiju se nove biljke. Mada to može da se radi samo u kucnoj varijanti jer nije isplativo zbog malog faktora multiplikacije.
Kod Platycerium sp. se u osnovi obrazuju bočni pupoljci kojima moze da se razmnožava što je opet neki vid deobe bokora.
Razmnozavanje bulbilama
Kod nekih vrsta paprati se obrazuju pupoljci koji su specijalizovani za razmnožavanje. Oni se obično formiraju na listu. Kada ti pupoljci sazru, odvoje se od biljke, padnu na zemlju i nastavljaju da rastu kao nova biljka.


Razmnozavanje Bromelija

One se mogu razmnozavati vegetativno (bocnim izdancima). Bromelija cveta, kada precveta, materinska rozeta postepeno odumire i formiraju se nove rozete u osnovi stare.
Te nove biljke kada se odvoje posade, obično mogu da cvetaju nakon 2-3 godine. Ako želimo da ubrzamo cvetanje, treba da se tretiraju etilenom (hormon starenja). Metod podele bokora se ne koristi za masovnu proizvodnju jer je mali faktor multiplikacije, od jedne materinske biljke se dobije samo nekoliko novi.
I one se mogu razmnozavati kulturom tkiva a mogu i semenom (opisano u knjizi prof. Mijanović). Iz semena bi trebalo odprilike neke 2-3 god da se dobije biljka za prodaju a mozda jos čak i godinu, dve kod nekih vrsta da procveta. (onda se primenjuje etilen).
U proizvodnji bromelija se koristi supstrat koji je dosta porozan jer su to epifitne biljke.
U tehnologiji se pise: temperatura klijanja, posude u kojima se seje.. i sve to kao jedno uputstvo na par strana.

Vrlo zanimljivo. kuchlar, da ne znas mozda kad je najbolje vreme da se ovo radi?

Evo ja cu da odgovorim,ja cu na prolece,nasao sam jedan sajt detaljno sa slikama i svim fazama rasta evo pogledajte www.jardin-mundani.es/...ndrium.htm
Sejem vrste dicksonia antarctica i cyathea australis(bela rado )

Ima li kavog uspjeha od sijanja paprati.
Ja sam sijao D.antarcticu krajem prvog mjeseca,spore su proklijale ali su još uvijek kao u fazi od 60 dana.Glavno da se još zelene.