@Miodrag

Ja sam iz Bg a sada sam u jednom selu 50 km od kuće u Bg i 15km od Aranđelovca. Zanimanje, tranzicija u poljoprivrednika..
U Somboru sam bio krajem leta ili početkom jeseni. Nemam pojma. Po vizuelnom sećanju pre početak jeseni ali godina je bila suva pa je, vizuelno i kraj avgusta mogao da liči na početak jeseni.. Ispod paulovnije u pasažu nije bilo ni traga od neke opale čaure a na drvetu samo jedna zrela. Bilo je jako sunce tako da nisam video kako stoje stvari u gornjoj zoni drveta.

Miodraze, hvala ti za tabelu! Meni pavlovnija deluje cvrsce, bar kao beli bor, ali brojke govore svoje!

Tabela je zbunjujuća za laike. Ja kao i većina sam mislio da je grab u samom vrhu a ispada da je badem najtvrđi. Tvrđi od drena.Zatim nisam očekivao da su razne "šljive" tako visoko kotirane. Malo malo pa neki prunus među najtvrđima..

Međutim ima i drugih pokazatelja kvaliteta, na primer lakoća obrade, habanje alata. Majstori ne vole da obrađuju brest koji je meni prelep jer se u njemu pojavljuju kristali minerala. Majstori kažu pesak? I tako dalje.

Paulovnija se sve više sadi kao tehničko drvo. Kao što reče Zmijobor literatura kasni. Evo jednog zanimljivog komercijalnog linka o korišćenju paulovnije:
www.paulowniasupply.co...a_uses.htm

Evo nekih detalja iz teksta:
-ima jedan od najboljih odnosa snaga/težina
- može da se ljušti kao furnir sve do 1.6mm a kao rezani furnir do 0.79mm
-Odlično se obrađuje, seče, rezbari, tokari, delje....
-ne puca i ne krivi se kod sušenja
-jako brzo se suši : na vazduhu čak i za 30 dana u sušari daske za 24 sata na 10-12% vlage
-skupljanje od sveže sečenog drveta do osušenog u sušari 2.2% radijalno i 4% tangencionalno
-otporna na insekte
-odličan je izolator skoro dvostruko bolji od hrasta ili bora
-ima visoku tačku paljenja, 400°C. (Ovde bi nam pomogla Miodragova literatura, da uporedimo kao i da nam rastumači ovaj podatak : Strength modus of rupture MOR (psi) of Paulownia is 5740. )
-ne krivi se ako se pokvasi
-odlično drži ekserei šrafove i ne puca.
Interesantno da se koristi u izradi bolida formule 1. I tako dalje.
Po ovome i po fotografijama sa sajta nije čudo štto se sve više sade plantaže i što potražnja raste.

Znam da nije pravo mesto ali rekoh ovde je najbolje.Ako nekome treba imam semena paulownie.Može i za menjanje i onako ;)

Hm? Moram priznati da nisam očekivao da ću videti ovakvo nešto.
Što se tiče mehaničkih osobina drveta, ne treba ih poistovetiti samo sa onim što je dato u tabelama, one se odnose više na energetsku vrednost drveta. Čvrstoća je nešto sasvim drugo i tesno je vezana sa unutrašnjom građom drveta. Tu spada čvrstoća na pritisak, izvlačenje, savijanje, udarac, smicanje i usukivanje. Treba još pomenuti i cepljivost i žilavost drveta.
Čvrstoća je direktno vezana za specifičnu masu drveta.
Međutim ove osobine nisu uvek presudne za upotrebu drveta u tehničke namene. Lipa po meni nije nizašta osim za branje cveta za čajeve, ali je nezamenljiva za duboreze, tako da nameštaj pravljen za Džimija Kartera može da bude i unikat i remek delo ali je sigurno neobično.
U Americi je tradicija da se cela kuća pravi isključivo od drveta, pre svega jer je sirovina jeftina, izgradnja brza, izolacija dobra i konstrukcija lagana, ali takve kuće često stradaju od požara ili nedaj Bože od tornada i poplava pa deluju kao da su od lego kocaka i uglavnom se radi kostur od tvrdog draveta, a oplata od laganog. U takvim situacijama vlasnici kuća su pravi ekscentrici pa izmišljaju kombinacije po čemu će biti jedinstveni i posežu za drvetom koje i nije za tu namenu.

Drugim recima, pavlovnija ima osobinu da joj je zbroj karakteristika veci od onog sto se zbraja! 2+2=5

Hajde da zbrojimo:
-Lepo dekorativno drvo sa prelepim cvetovima
-dobra paša za pčele
-list je odlična hrana za preživare. Opalo lišće se dobro kompostira i pravi jako dobro đubrivo
-Ima najbži prirast. Neki primeri na netu su impresivni čak i ako su iz komercijalnih razloga malo "napumpani".
- Drvo ima dobre tehničke karakteristike i višestruku primenu.
- Za razliku od mnogih drugih vrsta iz panja posečene paulovnije opet se dobije prvorazredno tehničko drvo a jedna biljka može da se poseče 5-6 puta .


Znači, ako saberemo ovih 6 stavki dobijemo ocenu 10! Nažalost to bi moglo da znači da ćemo možda biti zatrpani drvoredima i plantažama Paulovnije.

Baš se nebi složio u svemu.
Prvoklasno tehničko drvo ne može uvek da se izvuče ni iz prve seče. Samo bagrem može iz druge seče uslovno da se iskoristi u tehniške svrhe, sve ostalo može da prođe samo kroz smederevac.
Ni detelina se ne može kositi neograničeno, pa ni paulovnija 5-6 puta. Ako se u drugoj seči i dobije neophodna debljina, donja trećina je samo za vatru iz prostog razloda jer su drvna vlakna prilično kriva i zasukana pa je i obrada otežana. Kod takvih trupaca srž je uvek bliža panju i neretko se takva drva odvaljuju od panja. Za prvu seču potrebno je bar 15-18 godina, za kasnije i više, a panj je podložan truljenju, zamisli kakva bi to šuma bila.
Možda bi generalna ocena i mogla biti 10, ali sigurno ne na skali od 1-10.
Crna topola je sličnih mehaničkih osobina, ali od nje se izvlači vrlo traženo drvo tzv. mazer, puno sitnih čvorića koji mu u stvari daju jedinstven vizuelni utisak i kao takvo postiže cenu u rangu hrasta ili čak oraha. Džimi Karter bi za takav kredenčić dao doplo više zelenih novčanica i ako je crna topola kao ogrevno i dekorativno drvo dupla nula (00).
Možda je sve ovo moje subjektivno mišljenje, ali nameštaj od lakog drveta i deca mogu da premeštaju (mislim na one garave iz Karton city-ja ), ali kod nas važi : ‚‚Kakav je čovek ako nema 100 kg‚‚. Ja tako mislim i za drvo, što je masivnije, to je i trajnije.

Što se stručnih stvari tiče apsolutno nisam potkovan za polemiku sa znalcem. Samo prenosim (sumiram) podatke do kojih sam došao na više mesta jer se gajenje paulovnije kao tehničkog drveta jako brzo širi svetom.
Ova kompanija (rasadnik) ima 20 godina komercijalnog iskustva u prodaji sadnica paulovnije sa najvećom pojedinačnom porudžbinom od 1 000 000 sadnica ! www.toadgully.com.au/
U starijim opisima paulovnija se spominje kao dekorativno drvo koje može da se koristi i kao tehničko drvo. Sada, sve više opisuje se kao tehničko drvo koje može da bude i dekorativno, da služi kao stočna, hrana, paša za pčele..

Podatak o tome da jedno drvo može da se poseče 5-6 puta i da se iz panja dobije odlično teh. drvo sam pročitao. Dok sam na brzinu tražio izvor naletim na ovaj podatak : u toplom pojasu(tropi, subtropi) preporučuje se seča posle 10 god., kada drvo ima prečnik od 54 cm na "prsnoj visini", 130 cm. 400 sadnica/ha, to je 5x5m, da 732m³ cčistog trupca za dalje rezanje. U umerenom pojasu preporučuje se seča posle 12 god kada drveće ima (prosečan) prečnik od 48 cm a dobije se 560m³.
www.toadgully.com.au/f...Tech01.pdf
Svako novo čitanje novi "suludi" podaci...

@Miodrag

Mislio sam da seme rasturim po površini u kontejneru(ima) za rasad sa 160 mesta(male rupe). Planirao sam 3-4 semenke po rupi. Kasnije (kada) ostavim najbolji izdnak, ostale pažljivo secnem(?) pa prebacim u kese za rasad. Pošto se mnogo spominje koren koji ide u dubinu da li je dovoljna kesa Ø14 koja je, nagađam, cca 28 cm duboka. Pre mrazeva kese bih prebacio u hladan podrum koji ne mrzne. Ako su jaki mrazevi bude blizu 0 ali ne ide u minus. Da li ovo OK? Kada treba prebaciti u kese? Kada je najbolje zasaditi na stalno mesto? Da li da kombinujem perlit i/ili pesak sa tresetom?
Pročitao sam da seme koje je čuvano u frižideru bolje klija i da je u tom slučaju dovoljno prirodno svetlo. Moje je, većim delom u čaurama, ostalo u negrejanoj prostoriji a temp je ove žime oscilirala 10-2°C.

Tartare, ja sam vec probao da sadim pavlovniju, radi posumljavanja.
Vidi, problem je sledeci: sadnice koje sam koristio (1-2 godisnje) - ne uspevaju da prezive zimu. Odnosno, koren ponekad prezivi, ponekad ne, ali izdanci uvek ne. Okej, ja sadio na 800 m nadmorske visine, ali se smrznu i ovde u Belgiji, gde sam na 10m nadmoske, a zime su duplo blaze.
Miodrag je naveo da treba da preguraju prve tri zime. Eh, verovatno ih onda covek mora dobro pripremiti (2-3godisnje sadnice, koje su zadnju godinu kontejnerovanja prezimile ' relativno' napolju) a i nakon sadnje ih umatati prvih par godina.
Problem je onda da li se toliki trud isplati?

Ja sam sadio paulownije na nadmorskoj visini od oko 300 metara.Temperature se zimi znaju spustiti do - 18 stepeni C,a za ovu godinu nemam podataka.Prve godine su promrzle i ponovo krenule iz zemlje,a od tada ne izmrzavaju.Sad su u 4 godini rasta i vidjet cu kakvo je stanje na proljece.Sto se tice korijena,predubok je,jer sam par sadnica vadio iz zemlje.Prve godine nakon sijanja korijen je znao otici do 30 cm,najesen.

Izmrzavanje stabla prve god po sadnji ne bi trebao da bude problem. U veg. sezoni biljka akumulira dovoljno energije u koren pa na proleće potera izdanke. Mnogi rasadničari i uzgajivači savetuju da se na kraju prve sezone sve biljke podrežu do zemlje. Na proleće bi trebalo da potera više izdanaka. Jedno vreme biljka se ne dira a onda se izabere jedan od centralnih izboja, najpraviji a ostali se poseku. To je postupak za dobijanje tehničkog drveta. Opisi super brzog rasta odnose se na te izbojke pre svega. Za proizvodnju stočne hrane nisam našao precizan opis ali nagađam kako bi to moglo da ide.
Pronašao sam još jedan zanimljiv podatak. Na plantažama paulownije za teh. drvo prvih godina često se gaji neki međuredni ratarski usev. Video sam fotografije plantaža gde se između gaji žito?!?! To je moguće jer koren naglašeno ide u dubinu a mlade stabljike se orezuju da bi se dobio što duži balvan. Verovatno bi bila korisna i neka leguminoza.

Kako li kombajn uđe u takvu plantažu?
Ne bih da zvuči grubo ali izgleda da se od paulovnije pravi super-drvo. Nagledali smo se u prošlosti slučajeva gde su pojedine kulture uzdizane na nivo božanskih biljaka a rezultati su na kraju bili razočaravajući. Bilo bi dobro da se oglasi neko sa šumarskog fakulteta po pitanju paulovnije.