@ Tartar
Malo proste matematike: ako je prsni prečnik 54 cm, onda je prečnik panja minimalno 70 cm. Može li iko da zamisli novi trupac koji će rasti na obodu takvog panja. Druga je stvar ako novo drvo izbije iz korenovog sistema kao izdanak, ali mi nije poznato da li se to može desiti. Ovo je jedino u čemu se nisam složio sa tobom, odnosno sa napisom koji si pročitao. Ako tako i piše, piše i na tarabi slanina, ali pas zbog toga ne liže tarabu. Nakon 6 seča panj mora biti prečnika bar 200 cm i to u naboljem slučaju za 70 godina starosti. Pitam se da li taj panj može da opstane toliko a da se ne raspadne pod uticajem mikroorganizama i insekata.

Malo je pipljiv posao setva tog semena, ali ako imaš volju, vreme i strpljenje upravo tako uradi kao što si naumio. Ja sam sejao u čist treset, pikirao kad su biljke bile 10 cm visine i na kraju oktobra su sve bile preko 1,8 m doduše u staklari u kojoj je vlažnost vazduha bila preko 95 % celo leto i temperatura preko 40 stepeni, znači pravi tropski uslovi. Usput i albicije su bile oko 2 m doduše samo one koje sam pikirao tokom marta. Ovo su svojim očima videli Sneki NS, Psycho i Znakpitanja.
Kese su ti sasvim dobre, ali računaj da će koren pokušati da pobegne iz nje kroz rupe, pa ćeš s vremena na vreme morati seći sve što izađe iz nje.
Seme klija i bez držanja u frižideru, ja sam ga posejeo još u decembru i očekujem klijanje tokom kraja marta kad u staklari podignem temperaturu.
Prezimljavanje obavezno u podrumu ako je u kesama, ili sadnja na otvoreno, pa čepovanje. Ja sam ih posadio na otvoreno u novembru i sad ide čepovanje, pa čak i da ne promrznu treba to uraditi zbog pravog rasta, jednogodišnje sadnice su obično krivudave.
Veliki rasadnici praktikuju dvogodišnje sadnice na kraju vegetacije da vade , obrade makazama koren i trape u posebne trapove u zatvorenom do proleća. Nakon treće vegetacije, sadnja na stalno mesto je 100% bezbedna. Ovo je tzv. školovanje sadnice čime se dobija kompaktan i razgranat koren koji garantuje dobr prijem i brz rast.
Gajenje podkulture nije ništa novo. To se praktikuje u voćnjacima da bi se iskoristilo zemljište do stupanja voćke na rod, ali u takvim uslovima je obavezno navodnjavanje. Da li će to biti povrće, ratarska niska kultura ili nešto treće, sasvim je svejedno.

Tartar pretpostavljam da nameravaš u ovakve kese da pikiraš?
Ovo je snimak kod mene u rasadniku 22.06.2011. pikirane su sredinom maja i 23.11.2011 su bile visine 180 cm.

drveni citat:

Kako li kombajn uđe u takvu plantažu? Ne bih da zvuči grubo ali izgleda da se od paulovnije pravi super-drvo. Nagledali smo se u prošlosti slučajeva gde su pojedine kulture uzdizane na nivo božanskih biljaka a rezultati su na kraju bili razočaravajući. Bilo bi dobro da se oglasi neko sa šumarskog fakulteta po pitanju paulovnije.

To sa žitom mislim da je pre kuriozitet...
Slažem se da se razne čudesne stvari pojavljuju i brzo nestanu. Sigurno da se u reklamne svrhe preteruje u raznim podacima vezanim za Paulovniju. Nije sve tako sjajno. Za dobre rezultate potrebno je dobro duboko zemljište i đubrenje.Međutim, izgleda da se plantaže sve više šire pre svega u Australiji i USA. Pročitao sam za neki projekat da se i delovi Vojvodine pošumi Paulovnijom?

@Miodrag
Hvala na objašnjenju.
Da, takve kese. To sam "smislio" jer sam video ovu tvoju fotografiju. Usput u donjem levom uglu je neka zalutala biljka sa urezanim lišćem. da li je to neki dud?
Perlit mi je pao na pamet iz prostog razloga što sam dobio ceo džak pa da ga upotrebim?

Tartar, to je neki od Sorbusa ili Crataegusa. Al da me ubijes, ne znam nase ime

Zmijobor citat:

Tartar, to je neki od Sorbusa ili Crataegusa. Al da me ubijes, ne znam nase ime

Dobra moć opažanja kod obojice, u pitanju je Sorbus scandica.
Tartare ništa loše nećeš uraditi ako treset pomešaš sa perlitom i peskom, ali kad već to sve radiš onda ako si u mogućnosti dovedi stvar do kraja pa ubaci i sporootapajuće đubrivo osmokot ali onaj za otapannjem od 6 meseci i praktično si završio sa prihranom za godinu dana. Sve što treba biljci je voda.

Ovde se nalazi jedan naučni rad sa šumarkog fakulteta u Beogradu KLIK

Tartar citat:

Pročitao sam za neki projekat da se i delovi Vojvodine pošumi Paulovnijom?

Ako je ovo tačno, a voleo bih da jeste, onda postoji nada da će paulovnija zameniti onaj grozni sibirski brest koji se nemilice sadi po vojvodini.

Ma bravo!!
Djedica je genijalan! Ja sada čekam svojih 500 posađenih da narastu...

Miodrag22 citat:

Ovde se nalazi jedan naučni rad sa šumarkog fakulteta u Beogradu KLIK

Ajmeeeeeeeeeeeeeee,

ponovih ćirilicu iz osnovne škole!

No, članak je doista zanimljiv.

Evo ovde tekst sa video klipa, ciji je link dao Miodrag22
www.youtube.com/watch?v=3ZxZpWJunP4


Geüpload door asunionzavod op 31 okt 2011

TEHNOLOGIJA ZA PAULOWNIU
-Sadnice paulownie se sade početkom aprila,
1.Narudžbe se primaju do kraja novembra sa avansom 50 % od vrednosti.
2.Ukoliko se želi sadnja s tehnologijom koja se propisuje tada je potrebno ispoštovati istu bez obzira dali to neko izvodi sam ili uz konsultaciju sa nama.
3.Sadnja je moguća u zavisnosti od namene korisnika-proizvođača.
4.Ukoliko se proizvodi industrijsko drvo za finalnu obradu, tada je način sadnje predviđen 5 x 4 m. Za ovaj način je potrebno 500 sadnica po hektaru. Kod ovog načina je eksploatacija posle 7 godina.
5.Ukoliko se sadi za energetske svrhe, bilo kao direktno gorivo ili bioetanol, tada je sadnja 4 x 4 m ili 625 sadnica po hektaru. Eksploatacija je svake 3 godine.
OBAVEZNA TEHNOLOGIJA :
U jesen predhodne godine je potrebno duboko uzorati zemljište. U proleće izvršiti zatvaranje brazde setvospremačem (ravnanje zemljišta) krajem marta ukoliko uslovi dozvoljavaju. Ovom tehnologijom će se omogućiti prvoj generaciji korovskih biljaka da proniknu. Neposredno pre sadnje ponovo setvospremačem obraditi površinu kako bi se biološki uništila prva generacija koprova. Posle toga se razvlači folija (zatamnjena) 60 mikrometara debljine, širine 110-120 mm, postojana 3 godine. Sa razvlačenjem folije se postavlja i crevo za navodnjavanje kap-po-kap. Pre rasađivanja biljaka se uključi sistem za navodnjavanje 4-5 sati efektivnog kvašenja. Sadnja se obavlja ručno s kontejnerskim sadnicama na stalno mesto po odabranom rasporedu. Veličina sadne rupe zavisi od veličine sadnice i od sastava zemljišta. U sadnu rupu (na dno) se raširi 20 g Hydrogel materije, Vrši se dezinfekcija, stavlja se biljka i zatrpa. Posle se prati stanje prirodne vlage i po potrebi navodnjava. Zaštita gotovo da nije ni potrebna, izuzev dok su biljke još mlade i sočne, da se sačuvaju od divljači.
AS UNION Subotica

Ovo obavezno pročitati:
KLIK
Ne bih da podvlačim ništa iz svih ovih tekstova. Sve je podjednako važno. Predlog drvenog da nam se obrati neko sa šumarskog fakulteta je bio povod da se malo pozabavim nalaženjem dokumenata sa izvora, jer sumnjam da bi se neko skoro odazvao pozivu. Ovo su ipak naučni radovi nastali kao rezultat zvaničnih istraživanja i kao takvi su opšteprihvaćeni na području Srbije.
Podaci izneti u videoklipu o kaloričnoj vrednosti drveta se odnose na sagorevanje peleta (briketa), a ne cepanice, zamislite samo kad bi se bukva rendisala pa briketirala??? pa to je energetska vrednost za visoke peći.
Komentar da se koristi zu auto i avioindustriji je više nego smešan. Jeste tačno, ali samo zbog lakše konstrukcije, a ne čvrstoće same konstrukcije. Rezanje furnira je verovatno i najmasovniji vid upotrebe ovog drveta iz prostog razloga što paulovnija vrlo lako reže u furnir, ali gde se taj furnir koristi? Koristi se za prekrivanje još lakšeg i jeftinijeg drveta ili iverice koja nije ni malo dekorativna.

Zaključke izvucite sami

Miodraze, ovaj rad je veoma odmerenog, opreznog tona. Navodi vecinu podataka, ali me veoma zbunjuje ocenom 'losije' drvo od nasih sorti. (Kojih? Niko ni ne bi trebalo da pokusava da je poredi sa orahom, hrastom, jasenom...). Jer, kako rekoh - moje iskustvo je da je to drvo prilicno cvrsto (i lepo) u svojoj kategoriji. A ja bih je poredio sa jelom, smrekom, belim borom, topolom, lipom, brezom...
Posto nisam strucnjak, mogu samo spekulativno razmisljati. Da li u procesu susenja Kinezi imaju neku inacicu koja utice na kvalitet? (Setio sam se, na primer, da navodno imaju neku foru da osuse kiselo drvo a da ne popuca?) Da li imaju foru kako da izaberu neki poseban deo za tacno odgovarajuce zadatke? Da li ih seku na pilani radijalno umlesto tangencijalno zbog toga? Da li je u pitanju jedna od sorti za koje uzimamo zdravo za gotovo da su slicne a u stvari ima 20-30% bolje performanse od gore ispitivanih sorti? Da li je relativnno velika poroznost strukture, u kombinaciji sa malom tezinom - daje mogucnost da se u 'avioindustriji' natapa nekim materijalom koji u kombinaciji sa drvenim vlaknima koja malo 'rade' daje neku posebno privlacnu karakteristiku? Razna su pitanja a pouzdane odgovore je tesko naci.
Hocu reci sledece: ja kao umetnik, imao sam cesto prilike da vidim kako znalac upotrebi neki 'minorni' materijal i dobije dobre rezultate, a gde neko ko je novak sa istim materijalom - ne uspeva. A pavlovnija kod nas nema tradiciju upotrebe. Sto znaci, uz sadnju parcela, ljudi moraju i nauciti mnogo vise nego sto misle.
Ili jednostavnije: mozda pavlovnija nije samo 'posadi, poseci, prosusi i rezi', vec to isto ali... strucnije?
U svakom slucaju, da ih mogu gajiti na mom zemljisti - svakako bih pokusao.

Uzgred, nisam siguran da ti je sasvim ispravan zakljucak sa furnirom. Naime, volim drvo, uvek ga koristim gde god mogu i stoga prilicno poznajem ponudu na ovom trzistu ovde 'kod mene'. Najvise srecem namestaj od punog drveta pavlovnije. To i jeste poenta: drvo u klasi topole a sa izgledom barem breze (ovde prilicno cenjena) a sa cenom nizom od camovine.
E sad, mozda treba stvari sagledati i ovako:
U Belgiji kubik osusene i rezane camovine kosta obicno od 450-600 evra (obicno treca klasa. Cesto i cetvrta. A 'jaaaako eventualno' druga.)
Ako uvezes iz Kine tri-cetiri puta jeftiniju pavlovniju, a koja cesto odgovara prvoj klasi jelovine ili cak brezi - i onda je uvalis za malo nizu cenu od neke prosecne jelovine - sta mislis da je onda zakljucak?

Uf, ispustio sam nešto oko tog furnira. Nameštaj koji kinezi valjaju po Srbiji je vrlo često (gotovo uvek) od iverice presvučen furnirom paulovnije. Jedan takav komad imam i ja. Radi se o kuhinjskom stolu koji sam kupio kad sam spremao kuću za uselenje, morao sam na nečem da doručkujem, pa rekoh ajd da imam neki priručni astal bar za tu namenu, i tako ostade on meni (koštao koliko i tepsija pečene ribe).
Inače u kineskoj nacionalnoj kuhinji postoji kult ‚‚ispijanja‚‚ čajeva, pa su ručke na čajnicima baš od paulovnije, u autoindustriji (opet kineskoj) drveni detalji na kokpitu i ručice menjača su od istog drveta, takođe i rikše (kolica dvosed) za turiste itd. U Belgiji sigurno neće prodavati drvo obloženo furnirom, ali kod nas i lepeze koje prodaju su , gle čuda, opet od paulovnije i da se ne prisećam šta sve ne još. Na kraju i jedan morbidan podatak, oprema za pokojnika je gotovo isključivo u Kini od našeg predmetnog drveta

Šta kažeš za mazer? Imam jedno poveće parče za tebe, ti ćeš već znati šta od njega napraviti. Možda ram za ogledalo, sliku, mali stolić ili klupicu.