I moja dva su jako stradala. Ipak ocekujem oporavak "iz panja", koji je bio pod snegom.

I moje. I od snega i od hladnoće.

Moj je bez ostecenja, a delom je bio zatrpan snegom, delom su grane virile. Ni list mu nije ostecen.

Moj je visine 2m i ‚‚pušiona‚‚. Ponegde ima živih pupoljaka, nisam siguran vredi li ga rekonstruisati (formiran je kao stablo) ili saditi novi.

Ja sam uvek za pruziti sansu da se oporavi.

Ovoga ću i prežaliti, ali s teškom mukom ću se pomiriti ako mi rikne varijegata evonimus, taman je dobio na snazi, ali ima ii na njemu živih pupoljaka, samo nikako ga isčekati da poraste, malo je spor.

Znas kako ja nisam imao predstavu da je njima zima problem. Ja sam imao jedan ceo red, kao zivu ogradu evonimusa, koji su mi unistile stitaste vasi. Tako da se vise njih plasim, nego zime.

Pravo je vreme da se okupaju mineralnim ili crvenim uljem, u suprotnom, posle ovakve zime, neće se proslaviti.

Evo obecanih slika, stanje je svaki dan sve suvlje i suvlje sumnjam da ce nesto od njega ostati

xxx

Jao isti takav i moj, onaj lepi zutozeleni, sa zutim granama

Jovan1. citat:

Jao isti takav i moj, onaj lepi zutozeleni, sa zutim granama

Bas taj, ajde da je neki mali pa lako zameniti al ovaj ima sigurno jedno 14 godina

Moj je zbunast, oko 1,5 m visok (bio), pa se sve nadam da će se obnoviti iz panja, iz dela koji je bio ispod snega.

Preziveli , verovatno jel su jos maleni

Ovaj prednji mi izgleda kao japonica, a pozadi fortunei.

Pozdrav svim damama i gospodi,

Pisem po prvi put na ovom forumu. Moji utisci su veoma pozitivni i mislim da je ovo jedno predivno mesto gde vreme, mesto, nacionalnost i slicno nije nikakva prepreka da pozitivni ljudi razmene poztivna misljenja o necemu tako divnom kao sto je svet biljaka oko nas i slicno. A znate i onu dobro poznatu izreku: "Ko voli cvece, taj voli i ljude."

Ne, ne zelim da vas smorim dugopisom ovde sam da napisem nesto u okviru ove teme...

Na slici koju je postavila Svemi09 nalazi se varijacija koja izgleda kao i japonica u mom dvoristu.
Pa da kazem malo o doticnom zbunu :). Presadili smo ga iz saksije u dvoriste pre 22 godine, i od tada tu biljku niko nikada nije obrezao, zalio, podjubrio nit uzeo rasad/pelcer.
Ta biljka se nikada nije razbolela, velika je ali ne previse, oko 2m, verovatno zato sto nikada nije obrezana.
Takodje je i veoma siroka, a i nije u pitanju samo jedno stablo vec nekoliko veoma usko posadjenih tako da se cini kao da je jedno stablo. Nista joj ne smeta, ni mraz, ni sneg, ni kisa, ni sunce.
Takodje bih nopomenuo da se nalazi na takvoj poziciji u dvoristu da je sunce obasjava iskljucivo tokom ranog jutra i kasne veceri.
Zemljiste je sasvim obicno, Beogradsko. Jednom recju ta uporna biljka izgleda "neunistivo" iako joj niko ne posvecuje paznju.
Samo je ja ponekad dugo gledam i divim se njenoj lepoti i gracioznosti kao i blistavo tamno-zelenom sjaju njenih listova koji su po sredini isprskani zutim mastilom prirode.

Nadam se da vam se svidela ova moja kratka pricica o ovom predivnom zbunu, a mozda ga uskoro i uslikam, pa vam pokazem kako zaista izgleda.