Jesu li metasekvoje več počele sa vegetacijom, u vašem području ? Kod nas su več pupovi zeleni.

Informacija za ljubitelje metasekvoja.
U Adasevcima kod Shida prodaju se sadnice od 2.5 metara visine po ceni od 15e.Tako da ako nekome trebaju sadnice.

Pogledajte www.sidonline.info/ind...&Itemid=70

Sequoiadendron citat:

Jesu li metasekvoje več počele sa vegetacijom, u vašem području ? Kod nas su več pupovi zeleni.

Jesu, još tog datuma kada si pitao, evo kako izgleda danas, 01.04.2012., inače iz tvoje kolekcije.



Još jednom hvala!

Limp citat:

Informacija za ljubitelje metasekvoja. U Adasevcima kod Shida prodaju se sadnice od 2.5 metara visine po ceni od 15e.Tako da ako nekome trebaju sadnice. Pogledajte www.sidonline.info/ind...;Itemid=70

Tako velike, da su tako jeftine? Jesi ih ti vidio?

Lepa metasekvoja. Još da je sreće pa da bude kišna godina...

drveni citat:

Lepa metasekvoja. Još da je sreće pa da bude kišna godina...

Kako je krenulo zasad, ne čini se da će biti takva...

Zalijem ju svaku drugu, treću večer sa jedno 10tak litara vode.

Anton, nisam video,tako su mi rekli telefonom ali im verujem jer su pomenutu vrstu stavili kao drugu po redu u oglasu od nekoliko desetina vrsta.

Plus se pozivaju na saradnju sa reprezentativnim institucijama.
Skupljam novac za par komada,znas kako je kad si student :).

Limp citat:

Anton, nisam video,tako su mi rekli telefonom ali im verujem jer su pomenutu vrstu stavili kao drugu po redu u oglasu od nekoliko desetina vrsta. Plus se pozivaju na saradnju sa reprezentativnim institucijama. Skupljam novac za par komada,znas kako je kad si student :).

Pa, to je super, samo mi je nevjerojatno da su takvi primjerci tako jeftini. Treba im provjeriti habitus kakav je, jesu li jako orezane.

Znam kako je biti student i sam sam bio nekad ( doduše i sad sam opet ).

Nisam ni ja verovao,prvi put sam cuo 2.5 cm i pitam sto su tako mali a oni ce meni malo ti 2.5 metara?!

Pa, moguče je, ako su naspidirane sa džubrivom, onda može ona tako da naraste u 3 godine. Prijatelju sam dao predlani malu sadnicu, ona je danas visoka više od 2 metra, a rasla je u maloj posudi, ali jako pognojena.
Baš citiram iz knjige : jednogodinčnje sadnice u njemačkim rasadnicima dotignu do 80cm, 2 godišnje do 1,5m. No to govorim zbog toga, kako nije potrebno čekat godinama za takvu visinu, kao kod nekih drugih vrsta.
No, vidim, Antone, da je lijepo preživljela zimu vegetacijski je nešto slično kao i kod nas, možda je tvoja koji dan uprednosti.

Sequoiadendron citat:

Pa, moguče je, ako su naspidirane sa džubrivom, onda može ona tako da naraste u 3 godine. Prijatelju sam dao predlani malu sadnicu, ona je danas visoka više od 2 metra, a rasla je u maloj posudi, ali jako pognojena. Baš citiram iz knjige : jednogodinčnje sadnice u njemačkim rasadnicima dotignu do 80cm, 2 godišnje do 1,5m. No to govorim zbog toga, kako nije potrebno čekat godinama za takvu visinu, kao kod nekih drugih vrsta.

Ma ne, znam ja to. Ja sam ciljao na to da me čudi da rasadnik ima sadnice te visine, jer obično prodaju do maksimalno 150 cm.

Quote::

No, vidim, Antone, da je lijepo preživljela zimu vegetacijski je nešto slično kao i kod nas, možda je tvoja koji dan uprednosti.

Je, nadajmo se da će tako i ostati.

Da, ali htio sam objasniti jako nisku cijenu.

Je li probao neko onaj Darkov recept za ožiljavanje reznica? Po tome, kako je Darko opisao, moralo bi ići vrlo lako...? Praktično, kao vrba.

Sequoiadendron citat:

Da, ali htio sam objasniti jako nisku cijenu.

Mene cijena čudi jer sam ja platio prije pet godina metasekvoju u Zagrebu, visine 150 cm oko 200 kn. I to u Zrinjevcu, a ne poslovično skupom MBM-u.

Evo jedna zanimljiva vijest od ruskih znanstvenika. Naime, metasekvoja se u posljednjih 50 milijuna godina praktički nije promijenila. Dakle, 50 milijuna godina evolucije ju je ostavilo gotovo identičnom. Evo i linka na članak, a i cijeli članak ću ovdje staviti, neka ostane za svaki slučaj.

www.personalmag.rs/opu...tasekvoje/

Quote::

Ruski stručnjaci su prvi put u svetu dešifrovali DNK drevne metasekvoje. Ostati tog stabla su bili nađeni na severu Kanadskog arktičkog arhipelaga. Njihov uzrast iznosi otprilike 50 miliona godina. Ispalo je da se reliktno stablo malo razlikuje od savremenog drveta, koje raste u Kini. Odsutnost bitnih genetskih mutacija u tom ogromnom periodu traži novi prilaz procesu evolucije. DNK, dešifrovana od strane ruskih stručnjaka, najstarija je u svetu. Materija istraživanja je nekoliko istruljelih četina fosilnog drveta, čiji skamenjeni ostaci su nađeni na severu Kanade krajem 19. veka. Pre milione godina blizu Severnog pola su bile tropske šume metasekvoja – to je drvo porodice ćempresa. Danas su takve šume delimično sačuvane u kineskoj Sičuanskoj kotlini. Stručnjaci Altajskog univerziteta su odlučili da uporede njihov genotip s drevnim pretkom, da bi shvatili koliko se on promenio od prastarog doba. Zadatak je izgledao nerešiv zbog toga, što su za 50 miliona godina sve organske molekule bile razorene,- ispričao je Glasu Rusije učesnik istraživanja, biolog-genetičar Evgenij Davidov. … Izdvajanje DNK je moguće samo od svežih obrazaca, – jedna-dve godine, deset je obično granica. Postoji slučaj, kada smo uspeli iz stogodišnjeg herbarijuma da izdvojimo DNK, ali je to svojevrsna senzacija. Obično u toku 5 godina se dobije normalan rezultat, dalje DNK degradira. Na Altajskom univerzitetu je razrađen novi način izdvajanja DNK, zasnovan na principijelno novim metodima, nego oni, koje su koristili ranije. Naučnici su uspeli ne samo da dešifruju genom fosila, već i utvrde da se za milione godina on praktično nije promenio. Pri upoređivanju lanaca DNK drevnih i savremenih vrsta su otkrivene samo neznatne razlike, – ističe Evgenij Davidov. … Istraživanje svedoči da metasekvoja evolucioniše veoma sporo. Za 50 miliona godina samo nekoliko zamena na hiljadu nukleotida (blokova molekule DNK, koji se ponavljaju). To je veoma malo. Eksperimentalno je potvrđeno da je brzina evolucije veoma različita. Zato se ne sme prilaziti svim organizmima sa istom merom. To modificira koncepciju molekularnog sata, koja pripada američkom naučniku Masatošiju Neju. U skladu sa njom brzina evolucije DNK je za sve organizme otprilike ista. Zato prema broju nukleaotida moguće je otprilike zamisliti vreme nastanka neke vrste. Kao u školskom zadatku: znajući brzinu i dužinu puta (broj zamena) može se odrediti vreme. Međutim, kako su otkrili altajski genetičari, eoluciji takva aritmetika ne odgovara. Oni su dokazali da se jedne biljke mnogo menjaju, drugi, naprotiv, milenijima čuvaju svoj praktično prvobitni genotip. To je slučaj s metasekvojom: za 50 miliona godina ona se praktično nije promenila. Između ostalog, nedavno su biolozi podmoskovskog Instituta fizičko-hemijskih i bioloških problema pedologije uspeli da im proklija seme žbuna, koje je bilo u večitom ledu 30 hiljada godina. Žbun se malo razlikovao od savremene vrste. To takođe svedoči da treba pomeriti kazaljke molekularnog sata i na drugi način sagledati evolucioni razvoj života na Zemlji.

Vrlo zanimljivo