Lepo...
Par sugestija: odmakni malč od stabla bar desetak cm, kora stabla do korena ne sme da bide pokrivena ni malčom ni zemljom. Vidim imaš žalfije ali dodaj još aromatičnih i lekovitih biljaka. Lukovi i lukovičaste biljke u taj malč oko drveća. Nadam se da se ne ljutiš, volim da "solim pamet".
Kako šljaka ova vila??
Super ti je bašta, puno komposta i malča!! ja ove godine nisam imao ništa da stavim osim malo komposta, nadam se da će sad biti trave posle ovih kiša.
Pozdrav
Nikola

nikola145 citat:

Lepo... Par sugestija: odmakni malč od stabla bar desetak cm, kora stabla do korena ne sme da bide pokrivena ni malčom ni zemljom. .....Nikola

Zasto kora ne sme biti pokrivena? Ako je zbog vlage sme li se malcirati krupnijim kamenom.

nikola145 citat:

Lepo... Par sugestija: odmakni malč od stabla bar desetak cm, kora stabla do korena ne sme da bide pokrivena ni malčom ni zemljom. Vidim imaš žalfije ali dodaj još aromatičnih i lekovitih biljaka. Lukovi i lukovičaste biljke u taj malč oko drveća. Nadam se da se ne ljutiš, volim da "solim pamet". Kako šljaka ova vila?? Super ti je bašta, puno komposta i malča!! ja ove godine nisam imao ništa da stavim osim malo komposta, nadam se da će sad biti trave posle ovih kiša. Pozdrav Nikola

Što se tiče saveta u vezi malča, zahvaljujem, nisam to znao.
Vila je super, ma da ova na slici nije originalna, sada sam dobio original ( čudo lopata). Imam još aromatičnih biljaka, ali se ovde ne vide.
Što se tiče komposta, možeš ga napraviti za 4-6 nedelja, mogu ti pomoći u tome. Piši na pp ukoliko želiš, da se ne reklamiram.

Ево како ради оригинал.
www.youtube.com/watch?v=dv-bJbVfdYg

Gde ima da se kupi ta cudo lopata?

jozici citat:

Gde ima da se kupi ta cudo lopata?

Ja sam je kupio u Rusiji, probajte preko interneta ili da vam ko donese, tamo košta 1030 rubalja.

Azotno đubrivo i suicid
Datum postavljanja:Mon Jul 11, 2011 .. azotno đubrivo bi bio samo problem poljoprivrednih stručnjaka, kada količinu upotrebljenih veštačkih đubriva, u stopu, ne bi pratila stopa samoubistava…

Piše: Nebojša HafizovićPosted Image

Postoji potpuna podudarnost simptoma trovanja azotom i depresivnog oboljenja i .. ne samo tog oboljenja.

Eksperimentalno je utvrđeno da već male promene, u količini apsorbovanog azota (inače osnovnog sastojka vazduha s 78,082687% uz kiseonik 20,945648% i 0,933984% drugih gasova), dovodi do dobro poznatih i dramatičnih promena funkcionisanja ljudskog organizma.

Treba razlikovati tri „domena“ njihovog delovanja i poremećaja : raspoloženja, ponašanja i motoričkih funkcija.

Promećaj raspoloženja, izazvan malom promenom količine apsorbovanog azota iz vazduha, obuhvata sve pojavne oblike “depresivnog oboljenja”, bez obzira s koliko mašte su naučnici tu podelu izvršili. On se, u zavisnosti od intenziteta trovanja, od početnog (utučenosti, bezvoljnosti i apatije) kreće ka težim oblicima poremećaja raspoloženja (ne definisanog unutrašnjeg straha, poremećajem apetita i sna, posle kojeg se vrlo često budi “oteželih udova” i “umorniji nego što je otišao na spavanje”) i konačno do suicidnih pomisli.

Poremećaj ponašanja, podrazumeva asocijalno ponašanje agitarno ili stupidno. Agitarnim se podrazumeva ponašanje kod kojeg se “oboleli” ponaša “ne mirno”, njegovo ponašanje je “nervozno” kretnje “istrzane” i nesvrsishodne. Suprotno njemu, stupidno ponašanje karakteriše potpuna bezvoljnost i pasivnost. Osećanje “besmisla života” određuje i ponašanje
Najinteresantniju, istovetnost simptoma, sam uočio kod “bipolarnog depresivnog oboljenja”. Manifestuje se čestim oscilacijama raspoloženja, od teške depresije do druge krajnosti i euforičnog raspoloženja u kojem se “oboleli” oseća ne realno moćnim i srećnim. U, davno izvršenim, eksperimentima ispitanici su pod dejstvom povećane količine azota apsorbovane iz vazduha i time izazvanog trovanja, kako je zabeleženo, u kratkom vremenskom periodu menjali raspoloženje od: “duboke tuge”, potištenosti, “ne izdrživog” straha do euforičnog raspoloženja, kada su se osećali “bezgranično srećni”. Puni energije oni su začikavali eksperimentatore, pokušavali da im uzmu olovke i histerično se smejali, da bi posle kratkog vremena ponovo postajali teško depresivni.

Poremećaj motoričkih funkcija je duhovito nazivano „savijanjem“. Ono, posle početnih grčenja mišića, podrazumeva bolno grčenje svih mišića, pri čemu se ispitanik savija i izvija po podu u bolovima, od kojih ga spasava samo privremeni gubitak svesti. Eventualna, pojava pene na ustima daje nam kompletnu sliku epileptičnog napada, za kojeg su tek prošle godine (na međunarodnom kongresu u Pekingu) naučnici predpostavili da je izaziva hipoksija (nedostatak kiseonika) a mi sada, da: uzrok nije nedostatak kiseonika, nego višak azota u udisanom vazduhu.

Međutim, „najbolnije“ pitanje je: šta se dešava kada „savijanje“ zahvati srčani mišić ?

Odgovor, sada, možemo i sami dati ili barem, predpostaviti.

Odgovor, međutim, nameće i pitanje: zbog čega se, to pitanje, tek sada postavilo?

Jedan od razloga je nedostatak multidisciplinarnosti, u radu, koji je posledica sve užih i veštački podeljenih, specijalizacija koje međusobno ne sarađuju, ali osnovni razlog je u nedostatku inventivnosti, jer su svi, do sada, izvođeni eksperimenti tretirali problem trovanja azotom s aspekta udisanja vazduha pod povišenim pritiskom i nije uzimana u obzir jednostavna činjenica da: do trovanja azotom dolazi i pri normalnom pritisku, kada vazduh sadrži povećanu količinu azota.

Inače bi bilo teško objasniti situaciju koju imamo, da: stanovnici Panonske nizije, imaju simptome ronilaca i ako se kreću po dnu mora koje je presušilo pre 600 000 godina. Bolesti, koje imaju simptome identične s simptomima trovanja azotom, karakteristične su bolesti ravničarskih i područja intenzivno razvijene ratarske proizvodnje, gde se, kao izvor azotnog aero-zagađenja, „prirodno nameću“: veštačka đubriva. Oko 900 000 tona svake godine, s proleća i jeseni, isparava s vojvođanskih njiva. Ako mislite da je to „velika količina“ (bilo čega) sigurno niste poljoprivredni stručnjak, pošto oni smatraju da je za optimalno nađubravaje vojvođanskih njiva potrebna dvostruko veća količina. Sve bi i bio problem poljoprivrednih stručnjaka, kada količinu upotrebljenih veštačkih đubriva, u stopu, ne bi pratila stopa samoubistava ! Na prostoru upotrebe i u vreme upotrebe !

Statistika suicida, koji predstavlja „mortalitet depresivnog oboljenja“ (Silverman) i koji kao „vrh ledenog brega“ „proviruje iz mora depresije“, ukazuje na ispravnost dosadašnjih tvrdnji.

Posledice, u vidu statistički registrovanih samoubistava, po prostoru, vremenu i ljudima, potpuno potvrđuju predpostavku, zasnovanu na istovetnosti simptoma
Prostor, intenzivno razvijene ratarske proizvodnje, predstavlja i prostor za koji su pomenute bolesti karakteristične. Panonska nizija predstavlja sredinu izrazito visoke stope suicida. Postoji direktna proporcionalnost između količine upotrebljenih veštačkih đubriva i stope suicida na određenom prostoru.

Primer Mađarske:

Posted Image„Epicentri“, suicida i depresivnog oboljenja koje mu predhodi, nalaze se u mestima proizvodnje azotnih đubriva. Stopa suicida u njihovoj okolini prati obim proizvodnje. U Vojvodini su to: Pančevo, Subotica i Bačka Palanka, a u Republici Hrvatskoj najveća stopa suicida se beleži u Kutini.

Vreme, posmatrano u dužem vremenskom periodu, statistički beleži stalni porast stope suicida, na svetskom nivou, od 1950-te godine što se podudara s intenzivnijom primenom veštačkih đubriva, na tim područjima.
Posted ImageU toku godine, vreme izrazitog povećanja broja suicida je rano proleće (odnosno kraj februara i mart) i jesenje (raj septembra i oktobar) što predstavlja periode godine u kojima se vrši prihranjivanje, osnovnih ratarskih useva, veštačkim đubrivima. Martovski skok stope suicida je uočljiviji, jer se tada veštačka đubriva ne zaoravaju kao što je to slučaj s jesenjim nađubravanjem.

Jutro i veče predstavljaju doba dana kada je rizikpojave simptoma i njihovih posledica najveći i potpuno je u skladu s iznetim jer je to doba dana kada je isparavanje iz zemlje najintenzvnije
Ljudi koji su skloniji suicidu od drugih su zemljoradnici. Stopa suicida je tri puta (300%) veća kod zemljoradnika nego kod bilo kog drugog zanimanja. Statistika, obolelih i izvršilaca suicida, po polu, beleži najčešće, dvostruko veći broj muškaraca, što odgovara izloženosti štetnom uticaju azotnim đubrivima na osnovu uobičajene društvene podele rada, po polovima. Starosna struktura, obolelih i izvršilaca suicida, odgovara posledicama koje ima hronično trovanje.

Statistički uočeno podmlađivanje obolelih posledica je života predhodnih generacija u periodu pre pojave aerozagađenja, za razliku od mlađih generacija koje su od rođenja izložene njegovom štetnom uticaju.

Do sada prepoznata, metereopatska karakteristika, ovih oboljenja, razumljiva je s novog stanovišta, jer vlažno i toplo vreme povećava količinu azotnih isparenja, koji pogotovo u kombinaciji s povišenim atmosferskim pritiskom dovode do pojave koju možemo nazvati „Haldejnovim efektom“.

Primećena stagnacija stope suicida, na područjima najrazvijenijih zemalja, potpuno je razumljiva s novog stanovišta, u tom smislu što je na tim područjima postignut racionalni maksimum, od oko 250 kg po hektaru, preko kojeg, dalje povećanje upotrebljenih veštačkih đubriva, ne doprinosi povećanju prinosa.

Tako da na, dalje, povećanje svetske stope suicida u najvećoj meri utiče drastično povećanje stopa suicida u zemljama u razvoju, koje intenziviraju svoju poljoprivrednu proizvodnju sve većim povećanjem upotrebe veštačkih đubriva. Te zemlje su pre svih Indija i Kina, zatim Belorusija s velikim povećanjem proizvodnje i pribaltičke države preko čijih luka se ono transportuje.
Posted ImageMedicinski, ali i čitav niz drugih aspekata, uočenog aerozagađenja azotnim isparenjima iz azotnih veštačkih đubriva, detaljno sam analizirao i statistički potkrepio u knjizi, radnog naziva „Gušenje duše“, čijem se objavljivanju nadam.



Autor: Nebojša Hafizović

Dolazi do oštećenja kore od vlage i nedostatka svetla. Naravno da može i kamen da se koristi kao malč ali opet ne sme da bude tik uz stablo.
Na ovom sajtu možete da nadjete neke primere dobro i loše zasadjenih stabala i šta može da se uradi da bi se sanirala šteta.

www.dirtdoctor.com/Roo..._vq484.htm
www.dirtdoctor.com/Roo...vq3590.htm
www.dirtdoctor.com/Roo...vq1609.htm

Hanza citat:

Azotno đubrivo i suicid Datum postavljanja:Mon Jul 11, 2011 .. azotno đubrivo bi bio samo problem poljoprivrednih stručnjaka, kada količinu upotrebljenih veštačkih đubriva, u stopu, ne bi pratila stopa samoubistava...........

Ja se slažem sa EM tehnologijom ali su po meni tvrdnje iznete u ovom postu potpuno neutemeljene.

nikola145 citat:

Dolazi do oštećenja kore od vlage i nedostatka svetla. Naravno da može i kamen da se koristi kao malč ali opet ne sme da bude tik uz stablo. Na ovom sajtu možete da nadjete neke primere dobro i loše zasadjenih stabala i šta može da se uradi da bi se sanirala šteta. www.dirtdoctor.com/Roo..._vq484.htm www.dirtdoctor.com/Roo...vq3590.htm www.dirtdoctor.com/Roo...vq1609.htm

hvala!
racunao sam da krupniji kamen uz koru omogucava dobar protok vazduha da kora ne trune.

drveni citat:

Hanza citat: Azotno đubrivo i suicid Datum postavljanja:Mon Jul 11, 2011 .. azotno đubrivo bi bio samo problem poljoprivrednih stručnjaka, kada količinu upotrebljenih veštačkih đubriva, u stopu, ne bi pratila stopa samoubistava........... Ja se slažem sa EM tehnologijom ali su po meni tvrdnje iznete u ovom postu potpuno neutemeljene.

Čovek iznosi statističke podatke, ima napisanu i knjigu o tome.
Naravno niko nas ne tera da moramo da se slažemo sa tim tvrdnjama, a da li su utemeljene ili nisu? ne bih se upuštao u takvu diskusiju jer nisam kvalifikovan.

Borba za oranice (2) Sintetičko azotno đubrivo oštećuje zemljište
“Veštačko azotno đubrivo je dobro za očeve i loše za sinove” – holandska izreka.

Posted ImageDa bi se bolje razumeli pravi razlozi degradacije zemljišta u evropskim i drugim zemljama, od velikog značaja je nedavno objavljeno istraživanje grupe naučnika sa Univerziteta Ilinoj u SAD. (6)

U dva izveštaja objavljena u casopisu JEQ (Journal of Environmental Quality) i sa nešto širim prikazom u onlajn časopisu Grist pod naslovom - NOVO ISTRAŽIVANJE: SINTETIČKI AZOT RAZARA KARBON U ZEMLJIŠTU I POTKOPAVA ZDRAVLJE ZEMLJIŠTA - oni iznose rezultate svog istraživanja koji će imati ogroman značaj za budućnost poljoprivrede.

Ovaj tim naučnika (Richard Mulvaney, Saeed Khan, i Tim Ellsworth) zapravo dovodi u sumnju dosadašnje verovanje da sintetički azot (u mineralnom đubrivu) povećava sadržaj karbona (ugljenika) u zemljištu i nalazi da je situacija zapravo obrnuta - da sintetički azot smanjuje količinu organske materije u zemljištu.

Prema njihovim istraživanjima, sintetičko azotno đubrivo, korišćeno kroz duži vremenski period, ima štetan uticaj na plodnost i zdravlje zemljišta. U najkraćem – oni nalaze da sintetičko azotno đubrivo podstiče razvoj mikroba u zemljištu koji se hrane organskom materijom – čime se smanjuje sadržaj organske materije u zemljištu. Razlaganjem organske materije u zemljištu njegova sposobnost da zadrži organski azot opada; veliki deo azota onda otiče i zagađuje nadzemne vode u formi nitrata dok jedan deo odlazi u atmosferu u obliku azotnog oksida (N2O) koji je kao gas sa efektom staklene baste skoro 300 puta opasniji od ugljen-dioksida (u pogledu zarobljavanja sunčeve toplote i povećavanja globalnog zagrevanja – prim.).

Smanjivanjem sadržaja organske materije, zemljište postaje podložno kompaktizaciji (stvrdnjavanju) čime se ograničava rast korena biljaka, dok samo zemljište ima sve manju sposobnost da zadrži vodu u svom sastavu i postaje zavisno od irigacije; u isto vreme takvo zemljište postaje ranjivo na padavine (oticanje vode preko polja) i podložno eroziji
Autori studije navode da njihovo otkriće zapravo nije novo i da su i drugi istrazivači otkrili da sintetički azot ima štetno dejstvo na zdravlje zemljišta. Grist navodi citat iz knjige čuvenog britanskog agronoma Albert-a Howard-a - The Soil and Health, iz 1947 – u kome on navodi da korišćenje veštačkog đubriva, posebno sintetičkog azota, nanosi neizrecivu štetu: “Prisustvo dodatnog kombinovanog azota u formi koja je laka za asimilovanje, stimuliše rast plesni i drugih organizama koji u potrazi za organskom materijom potrebnom za energiju i za izgradnju mikrobialnog tkiva, prvo koriste humus pa onda otpornu organsku materiju, što cementira čestice zemljišta.”

Ovaj zaključak već dugo kruži u redovima organskih farmera. U stručnom eseju koji je objavljen u antologiji radova ‘Fatal Harvest Reader’ iz 2002-ge godine, organski farmer Jason McKenney kaže:

“Veštačko đubrivo počinje razaranje biodiverziteta zemljišta sa umanjivanjem uloge bakterija koje vezuju azot i povećanjem uloge svega što se hrani azotom. Ovi organizmi onda ubrzavaju dekompoziciju organske materije i humusa. Kako opada količina organske materije menja se fizička struktura zemljišta. Sa manje pora i manje sunđerastog kvaliteta zemljište postaje manje efikasno u zadržavanju vode i vazduha. Potrebno je više navodnjavanja. Voda otiče kroz zemljište povlačeći sa sobom hranljive materije koje više nemaju efektivnu podlogu za koju bi se držale. Sa manje raspolozivog kiseonika usporava se rast mikrobiologije zemlje i složeni ekosistem biološke razmene se urušava.”

Razultati istraživanja o zadržavanju azota u zemljištu na eksperimentalnim poljima, do kojih su došli ovi istrazivači, poklapaju se sa rezultatima iz prakse: umesto da se količina azota u zemljištu sve vise povećava dodavanjem sintetičkog azota – sadržaj azota u zemljištu opada. Jedini zaključak po njima je da gubitak organske materije u zemljištu dovodi do opadanja sposobnosti zemljišta da zadrži azot, pa zemljišta tokom vremena traži sve veće i veće dodatne količine sintetičkog azota (da nebi došlo do opadanja prinosa – prim.).

Iako su ovakvi razultati bili česti u naučnim istraživanjima oni su retko bili priznati, kaže ova grupa naučnika, verovatno zato što je praksa korišćenja mineralnog azotnog đubriva bila više usmerena ka sticanju kratkoročne ekonomske dobiti, a manje ka obezbeđivanju održivosti zdravog poljoprivrednog zemljišta
Reference:



6. New research: synthetic nitrogen destroys soil carbon, undermines soil health

Ratko Karolić

Da li i u ovo ne treba verovati?

Hanza citat:

Čovek iznosi statističke podatke, ima napisanu i knjigu o tome. Naravno niko nas ne tera da moramo da se slažemo sa tim tvrdnjama, a da li su utemeljene ili nisu? ne bih se upuštao u takvu diskusiju jer nisam kvalifikovan.

Statistika je jako relativna stvar, naročito kad je uvijemo onako kako nama odgovara. Čovek pominje stopu samoubistava u Mađarskoj (koja jeste jedna od najvećih u Evropi) ali ta samoubistva ne povezuje sa lošom ekonomskom situacijom u Mađarskoj, sa katastrofalno sprovedenom tranzicijom, velikom nezaposlenošću, sa ogromnim spoljnom dugom, pa ni sa mentalitetom naroda koji živi tamo već sa primenom veštačkog đubriva.
Slažem se da su veštačka đubriva loše rešenje ali protiv njihove primene se treba boriti na pravi način a ne povezivanjem činjenica koje nemaju blage veze jedna sa drugom. Jer ovako zalazimo u diletantizam.

NEDOSTACI „TRADICIONALNE“ OBRADE ZEMLJE
Tradicionalno je prihvaćeno da se radi plodnosti zemlja mora kljukati stajnjakom i mineralnim đubrivima. To nije najbolji način zbog sledećih posledica i razloga:
1.Sirovi stajnjak treba zaoravati. To je već jedan od nedostataka, koji iziskuje značajno angažovanje tehnike i fizičkog rada. Sirovi stajnjak se razmešta po parceli u zgužvanim hrpicama, čiju organiku razlažu truležni anaerobi. To dovodi do širenja u zemljištu truležnih patogena, koji kasnije dovode do zaraženja biljaka raznom truleži, a plodovi tih biljaka su loši za skladištenje. Sirovi stajnjak, pri razlaganju, oslobađa amonijak i slobodni azot, od kojih strada živa zemljišna sredina, koja je „kuvar“ hrane za biljke. Stajnjak ulazi u zemlju u gužvicama, stvara oko sebe vrlo zasićene rastvore razlaganja zemljišta, koji privlače sebi okolnu vlagu. Iz tih razloga, čak i uz prisustvo stajskog đubriva u zemlji, većina biljaka gladuje i ne daje prinos. Posle unošenja stajnjaka, uvažavajući ukazane razloge,
pođubrenu parcelu moramo ostaviti godinu dana neobrađenu, da bi se proces razlaganja sirovog stajnjaka završio, amonijak i slobodni azot iz zemljišta isparili, a živa zemljišna sredina samoobnovila, što je praktično nemoguće kod malih parcela. Svi gore ukazani nedostaci odnose se i na zaoravanje siderata.
2.Mineralna đubriva se unose, po pravilu, „nadušak“, odjednom. U zemljištu se, kao rezultat, obrazuju zasićeni rastvori soli hemijskih elemenata, koje uništavaju živu zemljišnu sredinu, „kuvare“ hrane za biljke. Pritom se zemljište lišava proizvođača humusa, garanta plodnosti. Postojeći humus u zemlji se uništava pod dejstvom mineralnih soli, gubi se njegova granulativna struktura, zemljište se usitnjava, postaje tvrđe, loše propušta vlagu i vazduh, postaje teško za obradu. Biljke se pri tom odgajaju na ograničenoj količini hemijskih elemenata i nemaju prirodan ukus, miris i vitaminsku vrednost. Bez odgovarajuće ishrane, biljke su podložne boleštinama i najezdama štetočina, njihovi prinosi opadaju i loši su za skladištenje. Postoji i osnovana bojazan od trovanja čoveka hemijom iz mineralnih đubriva.
3.Primena sirovog stajnjaka i mineralnih đubriva zahteva duboko oranje ili prekopavanje zemljišta, čime se uništava prirodna struktura zemljišta. Apsolutna većina zemljoradnika je ubeđena da oranje ili prekopavanje čine zemlju rastresitijom i zato pogodnijom za život biljaka na njoj. Međutim, oni veoma greše. Izučavanja pokazuju da je zemljište samo odmah posle oranja ili prekopavanja rastresito. Ali, već posle prve kiše ili zalivanja, stvrdne se, čak i više nego što je bila pre oranja (prekopavanja). I što se više zemljište podvrgava takvoj obradi, postaje tvrđe, što vremenom iziskuje sve više fizičkih i mehaničkih napora i finansijskih sredstava za GSM (gorivo, mazivo,materijal), plus troškovi oko dovlačenja tehnike. Veliki trošak je i nabavka stajnjaka i mineralnih đubriva (današnje cene mineralnih đubriva su oko 0,8 američkih dolara za kilogram, znači, samo za jedan ar treba potrošiti najmanje 18 američkih dolara).
Alternativa stajnjaku, mineralnim đubrivima, oranju i prekopavanju sa prevrtanjem zemlje je primena organskih komposta, proizvedenih u kompostnim gomilama, koje bi trebao da ima svaki domaćin.