Drveni, čini mi se da si bio Bačkom Monoštoru

Normativ sadnje smrče je uobičajeno 2500 sadnica po hektaru.
Više sadnica po ha traži u periodu od 5-15 godina vid rada koji se zove "čišćenje u kulturama", kojim se vrši negativna selekcija (negativna selekcija nije ostavljanje loših stabala, već uklanjanje loših stabala, za razliku od pozitivne selekcje kada se odabiraju dobre individue, a uklanjaju se najbliži konkurenti koji su takođe dobre individue).
Manje sadnica po ha daje manju produktivnost površine.
Ova norma je uopštena i koristi se kao podrazumevana u JP Srbijašume, izvesnim analizama bi mogla da se ustanovi preciznija brojka za neku površinu, ali analize povećavaju troškove, a smrča se gaji radi materijalne dobiti (na kraju krajeva).
Nekada se (ne tako davno) kod nas primenjivao normativ od 8000 sadnica po ha, nisu sprovedene adekvatne mere nege, i takve kulture su zaostale u porastu sa i dalje velikim troškovima nege.
Što se tiče normativa rada, u teškim uslovima (kamenit, nagnut teren sa malo zemljišta ili zemljište proraslo žilama drveća i korovom (kupinom, bujadima i sli) norma je 60 sadnica sa kopanjem i sađenjem (jamice 35x35cm).
U najlakšim uslovima (slabo zarastao teren ravan do blago nagnut, zemljište rahlo i duboko) norma je 120 sadnica sa kopanjem i sađenjem (jamice 35x35cm).
Norme obuhvataju i donošenje sadnica sa distance do 50m.
Zbog kasnijeg održavanja zasada važno je sadnice saditi u redove (npr - bujad izraste, i sneg je povalja po sadnicama - na proleće nemate pojma gde je sadnica osim ako su sađene u pravilne redove).
Moje lično iskustvo (u poslednjih 6 godina sam vodio pošumljavanje i ostale prateće radove na oko 200ha - sve smrča) je da su mlađe i manje sadnice bolje za rad. Najbolje su mi se pokazale kontejnerske sadnice 2+0.
Obratio bih ti još pažnju na manipulaciju sadnicama - svako ostavljanje korena da se rasuši (makar i na kratko) dovodi do drastično lošijih rezultata prijema sadnica.
Što se tiče vremena sadnje - nije kasno dok god smrča ne potera.
I opet jedno moje iskustvo - smrča ima nešto bolji prijem ako se pošumljava krajem avgusta (ali, ovde ima jedno ali, ako septembar bude bez padavina, onda "ode mast u propast").
I sad jedno knjiško iskustvo - čitao sam u nekoj stranoj literaturi da dodavanje malih količina đubriva sa produženim dejstvom ima izuzetno dobre efekte na kasniji razvoj kulture smrče.

Ovom komentaru nema šta da se doda.

Ako ko razume šta sam napisao, pošto sam pisao u brzini

MIODRAG22 citat:

Ovom komentaru nema šta da se doda.

.... mmožda bi i moglo.. : majstor je Majstor ...

Hvala svima na odgovorima, mislim da ce ovaj posao sacekati jesen. Ipak ovdje treba malo bolja organizacija a za sada nemam toliko vremena. Veliki pozdrav...

Ok, i do sada ste mi puno pomogli a nadam se da se cujemo uskoro!

Imam u dvorištu tri jele stare 20ak godina, jedna od njih pocela je da se suši od dna ka vrhu, jako brzo i sve više. Postoji li neki način prehrane ili zastite i koji je razlog sušenja

evo okacicu sliku pa pogledajte

imageshack.us/photo/my...061111.jpg

Kakav je to šaht pored smrče?

to je vodomer, nema vode u njemu, ne vidim zasto bi joj to zasmetalo tek posle 20godina, inace u poslednjih 4godine 2 puta je kopano pored tog vodomera da se provuku nove cevi za vodu i ptt kabal... prilicno povrsinski kop ne dublje od pola metra

znaci niko nema nikakav savet??

Vidim da pominjete djubrejne, prehranjivanje i sl. Zanima ne kakva su vasa iskustva sa tim. Podsumio sam prosle godine na 2hektara smrcu na Goliji , dvogodisnja sadnica, pa planiram da izvedem nesto slicno, mozda cak i u kombinaciji sa fosforom i kalijumom. Kakva djubriva predlazete i na koji nacin. pozz

Naletio danas na jednu skroz neobixnu, podsjetila me pomalo na ovom forumu omiljeni zmijo bor.

Dakle smreka s osobinom da dobar dio grana koje rastu iz debla nemaju bocne grane, a ako i imaju to je jedna dvije..... malo sma pogledoa grane i zbilja, umjesto uobicajne 3 pupoljka one imaju smao jedan. Vise cete shvatit iz slikica :

imageshack.us/gal.php?...enGmd3W06g

Stvarno je neuobicajena. Nisam takvu video.