Kompost na površini leje ima funkciju ćebeta ispod kojeg se i dalje, posle pojave jesenjih zahlađenja, održava toplota, što omogućava veći komfor i duže aktivnosti živih mikroorganizama u gornjem sloju zemlje. Mikroorganizmi će veliki deo vremena još u jesen aktivno struktuirati (usitnjavati) zemlju, hraneći se organikom u njoj. Pod slojem komposta se bolje čuva vlažnost zemlje, što takođe omogućava bolji komfor mikroorganizama. Kompost štiti zemlju od previše stvrdnjavanja pod uticajem kiše i otopljenog snega na proleće. On štiti površinu zemlje od erozije vetrova, od štetnog uticaja sunčevog i kosmičkog zračenja. Pod slojem komposta još u jesen počinju nicati semena korova. Mladice tog korovastradaju od mrazeva pre nego što uspeju da procvetaju i osemene. Zemljište se tako oslobađa od ovih vrsta korova i istovremeno se popunjava humusom od njihovog razlaganja.

PITANJE 14. Zbog čega se preporučuje da se zemljište leja poliva na proleće i u jesen rastvorom EM-preparata „Bajkal“?
ODGOVOR. U jesensko-zimskom periodu pod uticajem mrazeva glavni deo populacije zemljišnih organizama strada. Samoobnavljanje te populacije od preživelih organizama, u srednjem pojasu Rusije, događa se tek sredinom juna. Do tog vremena u zemljištu nema u dovoljnoj količini hranljivih mineralnih rastvora za biljke, jer njih stvaraju isključivo živi zemljišni organizmi izlučivanjem, a do tog vremena razvoj posejanih i posađenih kultura odvija se vrlo lagano ili nikako. Da bi se zemljište leja zasitilo mineralnim rastvorima do vremena setve, odnosno sadnje kultura i preporučuje se da se zemljište „zarazi“ novim živim mikroorganizmima (1,5 – 2 nedelje pre setve), primenom EM-preparata „Bajkal“. Tada, aktivan razvitak kultura počinje odmah posle sadnje, setve, a ne sredinom juna. To će obetbediti i veći prinos kultura.
Jesenje polivanje leja rastvorom EM-preparata „Bajkal“, posle detaljnog riljanja zemljišta ploskorezom Tokina i nanošenja na leje komposta, namenjen je za to da bi se uveličala u lejama količina žive zemljišne sredine, čiji je zadatak da uspeju da razlože do proleća naredne godine svo zemljišno korenje kultura i korova, zaostalo u lejama, da spasu gospodara od plevljenja korova sledeće godine, da popune zemlju humusom od tih ostataka i da protresu zemlju do dubine korenja, da učine zemljište pogodnim za setvu i sadnju prolećnih kultura, bez prethodne upotrebe ašova i pluga.

3.Primena sirovog stajnjaka i mineralnih đubriva zahteva duboko oranje ili prekopavanje zemljišta, čime se uništava prirodna struktura zemljišta. Apsolutna većina zemljoradnika je ubeđena da oranje ili prekopavanje čine zemlju rastresitijom i zato pogodnijom za život biljaka na njoj. Međutim, oni veoma greše. Izučavanja pokazuju da je zemljište samo odmah posle oranja ili prekopavanja rastresito. Ali, već posle prve kiše ili zalivanja, stvrdne se, čak i više nego što je bila pre oranja (prekopavanja). I što se više zemljište podvrgava takvoj obradi, postaje tvrđe, što vremenom iziskuje sve više fizičkih i mehaničkih napora i finansijskih sredstava za GSM (gorivo, mazivo,materijal), plus troškovi oko dovlačenja tehnike. Veliki trošak je i nabavka stajnjaka i mineralnih đubriva (današnje cene mineralnih đubriva su oko 0,8 američkih dolara za kilogram, znači, samo za jedan ar treba potrošiti najmanje 18 američkih dolara).
Alternativa stajnjaku, mineralnim đubrivima, oranju i prekopavanju sa prevrtanjem zemlje je primena organskih komposta, proizvedenih u kompostnim gomilama, koje bi trebao da ima svaki domaćin.

S V O J S T V A O R G A N S K I H K O M P O S T A
Biljna organika u kompostnim gomilama postaje kompost onda kada bude mestimično prerađena (pojedena) od strane zemljišnih bakterija, mikroba, gljivica, raznih crva i glisti i druge zemljišne populacije. U procesu takve prerade, još u kompostnim gomilama, iščezavaju amonijak i slobodni azot koji su štetni i za biljke i za mikroorganizme, i kompost, uznesen na baštenske leje, postaje koristan i za biljke i za zemljišnu živu sredinu. On ne oduzima biljkama vlagu; on je izvor obogaćivanja zemljišnih rastvora organskim hemijskim elementima. Vrednost komposta je u tome što on daje biljkama izbalansirani sadržaj neophodnih hemijskih elemenata (pa on je i proizveden od otpadaka biljaka, koje u sebi sadrže samo one hemijske elemente koji su neophodni za rast i rod); on sadrži gotov humus (garant zemljišne plodnosti), već gotove rastvore organskih hemijskih elemenata i živu zemljišnu sredinu (koja će nastaviti da živi u lejama i neprestano popunjavati zemljišne rastvore minerala hemijskih elemenata) i deo ne potpuno razložene organike (koja će biti hrana zemljišnim organizmima već u lejama).
A šta je bilo sa azotom, fosforom i kalijumom, koji su neophodni biljkama, kako tvrdi korporativna agrohemijska nauka, vrlo zabrinuta ako dođe do masovnog odustajanja baštovana od upotrebe hemijskih mineralnih đubriva?
Priroda je vrlo mudra. Ona je uredila tako da skoro svi zemljišni mikroorganizmi imaju na sebi ili na svojim čaurama hitinski (gr. chiton – oklop, haljina, odeća) oklop. Posle ugibanja ili izlaska iz te čaure, taj oklop je snabdevač fosforom i kalijumom i komposta i zemljišta leja. I što je više u zemljištu i u kompostu živih zemljišnih organizama, više će u njoj biti hitina, što zanači – kalijuma i fosfora. A pošto u prirodi postoji simbioza živih zemljišnih organizama i biljaka, količina tih hemijskih elemenata u zemlji je uvek izbalansirana, ako baštovan sam nasilno taj balans ne poremeti.
Da, amonijak i slobodni azot su iščezli iz kompostne gomile. Kakva radost zbog toga nastaje među pristalicama agrohemijske zemljoradnje! Pa to znači da baštovani odmah moraju za novčanike i u kupovinu azotnih đubriva! Ali, njihova radost je preuranjena: radom živih organizama u kompostnoj gomili azot iz vazduha (a njega je u atmosferi više od 70%, što znači da se i biljke, i životinje, i sam čovek bukvalno kupaju u azotu) se veže za prirodne ostatke tih organizama i preko njih sa tečnim zemljišnim rastvorima, iz kojih biljke uzimaju hranu. I što je više tih živih organizama u zemljištu, više je u zemljišnim rastvorima azota. Priroda nam na taj način govori da je potpuno nepotrebno unositi u zemlju hemijska mineralna đubriva. Neka ih jedu oni koji ih i proizvode.

PRIPREMA KVALITETNOG KOMPOSTA U ZIMSKOM PERIODU U USLOVIMA
STANA U GRADU

EM-preparati omogućavaju, kako tvrdi proizvođač, bez bilo kakvih neugodnosti, pripremu komposta u toku zime u uslovima stana u gradu. Za to se koriste otpaci povrća i voća, mrvice hleba, iskorišten čaj. Skupite, naprimer, kilogram tih otpadaka i propustite kroz električnu mašinu za mlevenje mesa. Iscedite suvišnu vlagu tako da ona kapa iz dobijene mase. Sipajte u tu masu 30 ml preparata „Bajkala EM-1“, promešajte masu i spakujte je u polietilensku kesu. Probušite kesu na nekoliko mesta, stavite u neku posudu, na čije dno ćete staviti nešto, gde bi mogla da se cedi vlaga iz kese, kesu pritisnite nekim teretom. Kroz nedelju izvadite masu iz kese, raširite na poslužaonik i prosušite pri sobnoj temperaturi do sipkosti. Vi ste dobili, u cilju ekonomisanja preparata „Bajkal EM-1“, osnovu za pripremanje komposta. Pripremite plastičnu kantu. Stavite na dno rešetku, ali takve konstrukcije da od rešetke do dna bude 5 – 6 sm. Stavite rešetku u kantu u polietilenski džak, napravivši prethodno otvore na njegovom dnu. Propuštenu masu kroz mašinu za meso prespite po jednu kafenu kašiku ekstrakta i spakujte u polietilenske kese. Ozgor pritisnite nekim teretom. Prema meri punjenja vedra sledećim porcijama otpadaka, slivajte tečnost, koja se nakupila na dno kante. Ona se može koristiti za đubrenje kućnog cveća i za čišćenje kanalizacije. Naspite uveče čašu ove tečnosti u klozetsku šolju ili slivnik. Ujutru će vaša kanalizacija biti pročišćena. Kada se kanta potpuno napuni, pričekajte jednu nedelju, izvadite masu iz kese i sipajte je u trostruki džak od šećera ili brašna. Dobijeni kompost se može čuvati na balkonu ili u lođi. Ali ako ga budete čuvali u toploj i tamnoj sobi stana, dobićete kompost najvećeg kvaliteta. U porodici od 4 člana, samo u zimskom periodu, možete proizvesti, otprilike, 150 litara komposta.

ODLIKE USLOVA ŽIVOTA BILJAKA NA „DIVLJIM“ I „KULTIVISANIM“
ZEMLJIŠTIMA
Sve biljke, kao i sve živo na planeti Zemlji, zahteva posebne uslove za život, pre svega, dobru i zdravu hranu. Biljke dobijaju hranu iz zemlje za koju su čvrsto privezane svojim korenjem i ne mogu se premeštati u potrazi za boljim uslovima. I, malo ko zna, da hrana, koju biljke dobijaju iz zemlje, čini svega 2 – 6% njihove potrebe za hranom, a da od 94 – 98% hrane biljke uzimaju iz vazduha, odnosno, atmosfere. Samo zemljišna hrana, bez atmosferske ishrane, nije dovoljna za rast i razvitak biljaka. Isto kao što i atmosferska hrana nije dovoljna za rast i razvoj biljaka bez zemljišne. A da još preciznije kažemo, zemljišna hrana je svojevrstan katalizator onih procesa, pomoću kojih biljke mogu uzeti hranu iz atmosfere uz posredstvo sunčeve energije i zraka – u procesu fotosinteze.
Pošto same biljke ne mogu da se premeštaju i pošto su čvrsto i stalno vezane za konkretnu teritoriju, mnogi smatraju da vremenom one biraju iz tla osnovne hranljive elemente, na taj način iscrpljuju zemljište, i, da baš zbog toga treba unositi u zemlju đubrivo sa skraćenim PNK – fosfor, azot, kalijum. Ali, hajdemo da pogledamo biljke izvan naše bašte. Tamo iz godine u godinu bujno rastu raznovrsne porodice trava i zbog toga se zemljište, iz nekog razloga, ne iscrpljuje. Trave stalno, iz godine u godinu, nalaze u toj zemlji hranu, mada niko tamo ne unosi u to zemljište ozloglašene PNK (fosfor, azot, kalijum), i nikakva tragedija se pritom ne dešava – svi stanovnici „divljih“ teritorija izgledaju bodri i zdravi, bujno rastu i cvetaju. Povremena jesenja zahlađenja, čak i do minus 10 stepeni, ne nanose štetu tim izvan ograde stanovnicima, a kulture, na „kultivisanim“ lejama, pri kratkotrjnim minusnim temperaturama, pri najmanjim zahlađenjima, venu i ugibaju.
Zašto se tako događa na „divljim“ terenima, a zbog čega je drugačije na „kultivisanim“ lejama?
Stvar je u tome, što u „divljoj“ prirodi biljni pokrivač u jesen, sa završetkom perioda vegetacije, odumire i ostaje na zemlji. Organska masa biljaka se pritom vraća zemlji, ne samo oni hemijski elementi koje su biljke uzele iz zemljišnih rastvora (2 – 6% svojih potreba), nego i oni koje je biljka uzela iz atmosfere (94 – 98% svojih potreba). U zemljište se, na taj način, svake godine, unosi 20 puta više organskih hemijskih elemenata, nego što su biljke uzele iz zemlje, iz zemljišnih rastvora i „divlja“ zemljišta se svake godine obogaćuju elementima ishrane za sledeće pokolenje biljaka. Da li smo u pravu kada takva zemljišta nazivamo „divlja“? Pa, na njima se stalno vrši potpuni proces samoobnove plodnosti, što se nikako ne sme nazvati „divljinom“.
Na „kultivisanim“ lejama to se ne događa. Baštovan bere i odvozi sa parcele „vrške“ ili „korenje“, a sve ostalo smatra za bezvredni otpad, koji pograbulja i spali ili odveze na smetlište. „Kultivisana“ zemljišta se ne dopunjuju onim elementima, koje su iz njih uzele biljke. Sam baštovan svojim činjenjem ili nečinjenjem sprečava samoobnavljanje plodnosti svoje bašte. Pa onda, ko je „divalj“? Baštovan ili priroda? Mnogi baštovani smatraju da za dopunu onoga što su biljke uzele iz zemlje, neizostavno je potrebno uneti u leje mineralno đubre. Međutim, ako pogledamo kako to radi „divlja“ priroda, i vratimo zemlji one „nepotrebne otpatke“, onda će joj biti vraćeno više svih organskih hemijskih elemenata, nego što je potrebno sledećem pokolenju biljaka. A vraćanje tih „nepotrebnih otpadaka“ treba neizostavno vršiti preko kompostne gomile.

ZAŠTO JE „KULTIVISANOM“ ZEMLJIŠTU POTREBAN KOMPOST, A NE
SIROVA ORGANIKA?


Zašto preko kompostne gomile, a ne putem zakopavanja otpadaka (ili siderata, zelenog đubriva) direkno u zemljište leja, kako to rade mnogi baštovani? Stvar je u tome što organika (kompost), koja se razlaže u zemljištu, privlači na sebe zemljišnu vlagu (zasićeni rastvori uvek privlače sebi manje zasićene). Ona se skuplja neposredno sa sirovom organikom, a onamo gde se nalazi korenje kultura, se stvara deficit vlage i korenje biljaka, čak i uz prisustvo u zemlji organike, ne dolazi do hrane. Biljke će tako gladovati, što će se manifestovati slabim rastom i prinosima. Čak i ako sirovu (nefermentisanu) organiku zakopavamo svake godine u zemljište leja, to ne garantuje povećanje plodnosti i prinosa kultura. Na taj način bi se svake godine obrazovale parcele u kojima bi sirova organika privlačila na sebe vlagu, lišavajući kulture hrane. Šta više, sirova organika, razlažući se u zemljištu leja, izlučuje takozvani slobodni azot i amonijak koji pogubno utiču na živu zemljišnu sredinu, koja u tlu stvara hranu za biljke i njihovo korenje. To dovodi, ne do povećanja, već do snižavanja prinosa. Računati na povećanje plodnosti zemljišta i povećanje prinosa kultura, pri ukopavanju u zemlju sirove organike i siderata (kao i sirovog stajnjaka), možemo tek posle godinu dana, kada se sirova organika u zemljištu potpuno fermentiše i ne bude više privlačila svu zemljišnu vlagu i oslobađala azot i amonijak. To znači da neki deo bašte moramo držati neobrađen, t.j., ne koristiti taj deo u toku cele sezone. Na savremenim, malim po površini parcelama, takva mogućnost ne dolazi u obzir.
Osim toga, sirovu organiku, zatrpanu u dubinu zemlje, razlažu prvenstveno anaerobni organizmi, bez prisustva vazduha, t.j., truljenjem. Pri tom, u zemlji se obrazuje kolonija truležnih patogena, koji vremenom počinju da napadaju korenje biljaka i korenaste plodove. Biljke se razboljevaju, loše rastu i razvijaju se, daju male prinose i bolesne korenaste plodove, koji su loši za skladištenje. Kolonija truležnih patogena može da živi u zemlji vrlo dugo, a za oslobađanje od njih primorani smo da lečimo zemljište raznim hemijskim preparatima, a ponekada moramo da se oslobodimo celih slojeva zemlje. To iziskuje velike novčane izdatke i fizičke napore.
Sirova, nefermentisana, organika uvek je krcata „živim“ semenjem raznih biljaka, koja, dospevši u zemlju, vremenom proniču i te biljke su konkurencija kulturama. To iziskuje od baštovana dodatne napore za njihovo plevljenje. Mnoge korovske biljke privlače štetočine, koje napadaju kulture, što opet iziskuje od baštovana nove napore za bitku protiv ovih štetočina. Organika, koja je prošla kompostiranje, naročito uz primenu EM-preparata („Bajkal“ ili „Tamir“) skoro da nema u svom sastavu „živog“ semenja korova.
Zapravo, zbog ovih razloga, ako baštovan ima pred sobom zadatak, da ima uvek, svake godine, skoro pri svim vremenskim uslovima, plodnu baštu i, da je ima, bez suvišnih rashoda sredstava i napora, on treba da unosi u leje svoje bašte samo kompost, a nikako sirovu organiku.

Japanska rotkva i kupusište.

Evo skice baštenskog oruđa pa ko zna neka napravi.

EM-kompost pravljen u maju, sada ga već koristim, a propremam i novi za prolećnu upotrebu.

Kukuruz šećerac, posejan 20. 08. 2012EM-tehnologija, deluje.