sale1705 citat:

@eco-plantaza Dobro Vi nama došli . Sve čestitke za sajt . Ako sam dobro video razmak je 4 x 4 . Zašto tako mali razmak ? Kako ste zamislili eco prskanje i zaštitu leske ?

Pozdrav sale, kao sto si vidio na stranici kojim traktorom obradjujem zasad stoga mi nije potreban veci razmak a da sam se odlucio za hemisko tretiranje korova isao bi na 3x4 ovako na 4x4 sa mulcirkom mogu proci oko sadnice sa ovim nacinom navodnjavanja.
Sto se tice eco-zastite to nije problem posto i eco-proizvodnji je dozvoljena upotreba sredstava za suzbijanje stetocina. Najbitnija stavka je da se ne koristi umjetno djubrivo nego stajnjak jer anliza zemljista nesmije pokazati tragove, a pri koristenju umjetnog djubriva zemljistu je potrebno 5 godina da preradi i eleminise tragove.

@eco plantaza

Ima par strana unazad slika leske sa 5 metara uzmedju redova u rodnim godinama .Pa tu se jedva prodje peške( lično probao) izmedju redova a ne traktorom .

Da se nadovezem na posledice suše koje su kolege navele, kod mene je stradalo oko 100 kom od mogućih 500 (zasad u prvoj godini). Zalivao sam skoro svake nedelje sa 6-7 litara vode po biljci ali očigledno je to bilo nedovoljno. Biljke su sve sparušene sa osušenim delovima lišća. Da nesreća bude veća primetio sam da su i zečevi počeli da ih grickaju valjda zbog suše, pa sam morao da vraćam zaštitne mrežice. Na jesen kopam bunar za zalivanje, jer definitivno bez zalivanja nema ništa. Vidim na vestima se hvale sa statistikom da je ova godina bila rekordna po temperaturama od 1887.

Prijatelju, nisu sve sadnice lesnika suve . Desava se da zbog velikih vrucina nadzemni deo biljke strada a koren ostane citav. Nemoj nista da vadis nego sacekaj kraj jeseni pa ce ti se pokazati .
Inace lesnik voli vlazna zemljista i malo vise vode od ostalih vocki.
Pozdrav.

Pozdrav čitaocima i učesnicima foruma.
Trazio sam rubriku za predstavljanje ali je nisam našao pa rekoh možda to i nije praksa ovde. Forum pratim valjda već 5 godina i više sam ga puta pročitao kao i raznu literaturu vezanu za lesku medjutim sada imam situaciju specifičnu za svoj zasad pa vam se obraćam za mišljenje.

Plantažu sam zasadio u jesen 2010te na površini od 1.2ha. Raspored je 5X3 - ima oko 660 sadnica. Bilo ih je 15 više prilikom sadnje tako da je prijem bio odličan. Ispoštovao sam sve agrotehničke mere (izuzev rigolovanja/bušio sam 70cm jame) za koje je koliko toliko postignut konsenzus u uzgajivačkim krugovima. Zemlja mi je bila u deficitu sa vitalnim elementima za lesku ali su Ph i humus bili dobri – nedostajuće elemente nisam uneo na celu površinu već precizno po sadnici. Navodnjavanje nisam rešio mada sam krenuo sa kopanjem bunara, to je prvi korak.

Evo slike dela plantaže od pre par meseca:


A evo i rasporeda sorti:


U trenutku sadnje nisam razmišljao o uticaju pravca vetra na oprašivanje pa sam se sada zabrinu za prve i najduže redove Rimskog (150m red) da li će biti oprašeni uz prisustvo laganog vetra ili čak i bez vetra da li će biti oprašeni? Sada razmatram da dodam dvadesetak Kosforda ali imam situaciju da u prvih 5 redova samo jedna sadnica nije uspela tako da ću morati da vadim i premestim neke zdrave sadnice Rimskog a na njihovo mesto da dodam dvogodišnje Kosforde. Moguće je da nisam najbolje rasporedio sorte..
Pitanje vama je kako strateški ispravno da rasporedim nove Kosforde s’obzirom na datu situaciju?

Takođe imam dilemu u vezi formireanja žbuna/stabla. Naime sadnice koje sam zasadio su već bile isečenog vrha i kao zapečaćene nečim-ja ih nisam kratio dodatno prilikom sadnje niti kasnije, samo sam sekao suve delove i izdanke u nadi da će da se oformi kao neki visoki žbun, da ne kažem stablo. Ima li to smisla ili da preduzimam nešto?

@Magnum

Što se tiče orezivanja još ti je rano,pusti ga da tera mladice .Ne diraj ništa do sledeće jeseni pa tek onda probaj najbolje formirati žbun ukoliko je moguće . Nemoj forsirati stablo ako si posadio žbun .Ja još nisam video da je neko to USPEŠNO izveo ,a pokušaje sam video .
Vetar ne duva samo u jednom pravcu tako da ne opterećuj se previše u vezi toga . Ako si rešio posaditi Kosford sadnice "razbacaj" ih po celom voćnjaku .
Zalivanje ako si u mogućnosti postavi što pre .

kome prodajete lešnik?

@sale
Hvala na sugestijama,
Mislim da bih mogao da formiram žbunove ali bih morao u većini slučajeva da sečem matičnu granu, rimski nekako raste pravo pa zauzme sredinu ta grana.
Zanima me jako dokle je koren stigao pa jedva čekam da presadim jedan.. Ako je koren dobar novi letorasti bi trebali brzo da nadoknade gubitak te centralne grane.
Inače plantaža je pod nagibom, nešto kao strana brda ali blaga a ceo predeo je visoravan, kada duvaju vetrovi to najčešće bude iz istog pravca a kakva je situacija u vreme oprašivanja ne znam, ne živim tamo. Preventivnu ću da zasadim kosforda a za navodnjavanje moram prvo vodu da nađem u svojoj parceli(ima i plan B sa obližnjeg bunara). Dobro je što je pod nagibom pa neću morati da dižem puno rezervoar da bi išlo prirodnim padom. Dostupna mi je i traktorska alatka za usađivanje creva u zemlju tako da mi je logistički moguće da to rešim naredne godine.
Na koliku udaljenost od stabla bi postavio creva?
Inače imao sam 2kg u ljusci ove godine što me je iznenadilo jer nisam očekivao ništa u drugoj godini. Na jesen planiram da dodam stajnjak svakoj biljci posebno kao i kalijum. Azot i fosfor ću na proleće. Nisam đubrio od sadnje sem jedne prehrane folijarno. Prskao sam samo neku gusenicu, zasada je samo ona napadala. Razmišljam da li da isprskam bakrom na kraju vegetacije kada već imam predispozicija za insekte?
Da li je povoljno da đubrim sada na kraju druge godine?

@magnum

Ja sam preko 90% slučajeva sekao primarnu granu pošto je ona uvek centralna .A žbun formirao od mlađara .
To sa ukopavanjem creva ne bih preporučio .Raspitaj se malo koliko ima takvih creva( lešnik ) i da traju 10 i više godina .Ja dvojicu znam koju su to radili i batalili ,tj stavili po zemlji nova . Kvalitet bunarske vode je dosta upitan a korenje trave ide prema vodi tako da zapušava rupe na tim crevima u zemlji . Moja creva su odmah do biljke nadzemna i sa naknadno ugradjenim kapljačima koje po mogućstvu uvek mogu skinuti i očistiti .
Ulaganje u djubrenje je uvek isplativo ,tako da ti nije rano . Djubri oko biljke videćeš napredak sledeće godine .
Oprskaj bakrom ,nije neka stavka a može da puno pomogne .

@sale
Na koliko od zemlje si kratio primarnu granu?
Da li ti smetaju creva prilikom održavanja? Šta misliš bi li štetilo biljci da se creva odignu od zemlje i vežu za biljku?

Pozdrav za forumaše i sapatnike !!!!!
Nov sam na forumu a u gajenju lešnika tek sam u sedmoj godini
Evo par sličica mog zasada :

HorreumMagnum citat:

@sale Na koliko od zemlje si kratio primarnu granu? Da li ti smetaju creva prilikom održavanja? Šta misliš bi li štetilo biljci da se creva odignu od zemlje i vežu za biljku?

Uglavnom sam je skraćivao do zemlje ,ali ako iz nje( primarne) ide neka pravilna grana nju sam ostavljao . Kad postaviš creva nema cik cak odrzavanja mehanizacijom .Taj pojas gde su creva tretiram herbicidima . Ja ne vidim prednosti u podizanju creva kod lešnika . Pogotovu ne vezivanja za biljku .

@zdrtavla

Lepo ti izgleda zasad . Kako si zadovoljan sa rodom ove godine ?Koja je površina ?

milangigo citat:

Nenade hvala za poruku ,unapred,cekam kada ces mi napisati u vezi prskanja.I izvini za oduzimanje vremena...poz

Pozdrav
Malo vremena pa se odgovor oduzio.
Posto smo u mesecu septembru , da krenem od njega.
Oni ciji zasadi nisu u rodu mogu ovih dana da istretiraju zasad sa bakarnim krecom.A oni koji su u berbi mogu posle nje.Naredno prskanje ponoviti sa bakrom kada opadne list ili najveci njegov deo.
Posle ovih prskanja ,jedno od jako vaznih prskanja ( a koje nije ) je faza cvetanja leske(borba protiv monilije) a ono moze da bude vec i u samom novembru tako da pravog datuma nema vec treba pratiti situaciju i gledati pojavu zenskih cvetova i tada obaviti zastitu.Ako vreme dozvoli ponoviti posle 10-15 dana.Ove godine ,ja sam prskao cak tri puta protiv monilije-nema pravila.Bilo vise pokretanja cvetanja.
Sledece prskanje je kada pocnu da se otvaraju pupoljci tacnije kako bi rekli vocari faza misijih usiju i tada idem sa nekim akaricidom (po mogucstvu insekto-akaricidom).
Petnaest dana od ovoga prskanja ,prskam sa nekim inskticidom i nastavljam jos 2 do 3 prskanja na 15 do 20 dana ,takodje sa insekticidom.
Takodje umem da jos jednom ponovim pred blizinu berbe jer kod leske nema ulaska sa traktorom kada pocne opadanje ploda.Zbog toga uzeti neki preparat sa duzom karencom.
Treba voditi racuna o eventualnom napadu grinja i vasiju preko leta jer im ove temperature prijaju.
U sva ova prskanja moze se dodati po potrebi i neki fungicid ali povesti racuna o kompatibilnosti medju samim preparatima.

ciga6968 citat:

ljudi ne znam kako stvi prošli ove godine tj. svi oni koji nisu zalivali, ali kod mene je ova suša uzela danak. od četiri sorte samo je Lange prošao onako kako treba. Plodovi su puni i krupni su koliko su krupni. Najgore mi je prošla Romana. Stabla načičkana plodovima a unutra jezgra malo veća od pirinča.razmišljam da pograbuljam i sve bacim na đubre. Martarela i Đifoni onako... srednje žalosno. Dali je to samo uticaj suše ili i bolesti ja ne znam a i nemam ni koga da pitam. Svi su nešto rezervisani prema leski. Tako da bez zalivanja ne treba razmišljati o uzgoju leske, i svega ostalog, ni iz hobija. Bilo bi mi drago da sam samo ja ovako prošao, ali čisto sumnjam. Ako još neko ima ovakva ili, daj bože, bolja iskustva neka objavi.

Cigo, romana je po meni sorta koja najobilnije radja i jako je tesko ispratiti tu rodnost.I meni se jedne godine desila slicna situacija kao tebi ali od tada ono sto primenjujem kod nje je sledece.Prvo je jako orezujem ,sto vise joj skinuti suvisnih grana pogotovo bocnih.Drugo kada bacam vestacko djubrivo kod nje sam "najsire" ruke ,tacnije dajem joj najvise djubriva.I na kraju obilno je navodnjavam.Konkretno ne pamtim godinu da sam imao ovakvu rodnost kao ove godine a romana mi je na nekim delovima krupnija od halskog i lepo popunjena.Normalno je da kod velike rodnosti ,mali procenat bude i prazan.
I treba koristiti fungicide da list bude sto zdraviji i lakse podnese dobu rodnost.

DDejan citat:

Ali pratim što pišeš, posebno me zanimalo za sorte. Doduše, ja ću većinu saditi kalemljeni - makar vidim da ti i nisi za njega no mislim da ima tih par prednosti pa je prevagnulo. Ne znam jel mi promaklo, ali volio bih znati kakav ti je urod bio prošle godine a isto tako volio bih znati kad pobereš kakav će biti ove.

Dejane ,ostao sam veran tondi .Prosle godine nisam bio ocaran rodnoscu ali ove sam prvi put merio rod sa stabla (naravno sa tonde ) ,doduse sa dela gde sam izvrsio proredu sadnica. Merio sam sa drveta koje je lepo rodilo ,kofa ipo (ona za krecenje) i izvagao sam 14 kg a koje kada gledas na zemlji ne bi rekao da ima vise od 7,8 kila..Zene koje skupljaju ,rekle su mi da je bilo jacih zbunova sa pune dve kofe.Ni sam nisam mogao verovati.Cak i na delovima gde nisam izvrsio proredu rodnost je bila odlicna ali ipak slabija.
Eto malo zanimljivih podataka.