Evo da nakačim par slikica jedne šljive divljake, vidovke, džanarike, ringlova... kako je sve ne zovu. Pretpostavljam da znate o kakvom se drvetu radi. Izdržljivom i upornom, pa rekoh stoga da je možda zgodna. Nego, da vidimo šta kažu iskusniji članovi, o građi, o nebariju... krošnja mora da se skraćuje svakako. Pozdrav! I hvala na bilo kakvim savetima i sugestijama.

Cao prijatelju,biti cu slobodan da probam da te posavetujem.Sa sljivom nemam mnogo iskustava,ali vidim da hoce da izbaci povratne pupoljke.Ja bih posekao one dva pracka - debele grane u pozadini , ostavio one dve tanke predne grancice (kojma bih kasnije formirao krosnju) i ostavio je u terenu je da vidim reakciju. Ukoliko posle secenja lepo odgovori novim grancicama - odlicno, ali ne dizi je odmah. Ostavi je u terenu, a da bi te grancice razjacale i dobile srazmeran dijameter sa deblom. Deblo je jako cilindricno i neinteresantno, ali se uz kreaciju jednog lepo shariya moze da se dotera. Po meni nije primerak koji ce dati dobar bonsai, ali preko nje mozes da ucis, kako da pokupis biljku iz prirode, da ispratis kako jedna sljiva reaguje na drasticno secenje, da pocnes da radis na suvom delu drveta,... da krenes sa koltivacijom,kasnije sa orezivanjem, picikanjem,... itd. da ti ne nabrajam sve ostale bonsai tehnike, a koje su vezane jedna za drugu (od zalivanja,... do izbora definitivne posude, pa dace Bog i do izlozbe. Pozdrav !! : bye2

ok. tako nešto sam i ja mislio oko orezivanja, stim što bih ja to odmah izvukao iz zemlje. Ali ostaviću je, u pravu si. Vidim da je deblo loše, ali je tu uz ogradu, pa reko da je iskoristim za neki početak. Hvala na savetima.

Nema na cemu .

Pošto spomenuh shary, a radi se o istoj familiji – lat. Prunus, nadovezao bih se na temu primerom trešnje iz lične kolekcije, pa možda nekom ovaj rad i pomogne u rešavanju sličnog problema.
Nju sam „pronašao“ u gradskom rasadniku, Sl.1.) i još uvek u fazi koltivacije. Već po prvoj „teškoj“ selekciji grana mi je odgovorila cvetom, Sl.2. i Sl.3.).

Kasnije je bila jos lepša. Naravno u cvetu, koji je samo nakratko bio fokusna tačka, Sl.4.).

Po njihovom opadanju nepravilnosti postaju uočljive. Ostali su ružni patrljci od odsečanih grana,Sl.5.), a i izgled debla mi nije davao nikakvu dinamiku. Shariyem se ti nedostatci mogu sakriti, a svi prunusi ga podžavaju, pa krenuh da pokušam da kopiram ono što se dešava u prirodi, Sl.6 .).

Uklonio sam patrljke, Sl.7. i Sl.8.).

Označio kredom budući shary i potom bimbalom krenuo u prvu obradu, Sl.9. – Sl.11.).

Zatim rub lepo doradio, Sl.12.) i zaštitio ga pastom za ožiljke, Sl.13.).

Premazao sam zatim donekle završen shary tekućinom za jin, a u koju sam ubacio kap crvene tempera boje, a da taj deo ne bi podsećao na shary jednog četinara, Sl. 14.).

Rezultat rada tog popodneva i nije bio tako loš (meni bar), Sl.15. i Sl.16.), ali ću morati još malo da dorađujem, tj. da idem još u dubinu debla....
Dobio sam ono što sam želeo, tako da će moja trešnjica i bez cveta imati interesantnu fokusnu tačku, Sl.17.).
Pozdrav ljubiteljima bonsaija !!

Saša, hvala na slikama. veoma su instruktivne, kao i uvek.
Što se mene kao početnika tiče, shary je jako dobra fora da se iskoristi nešto što bih eventualno zabrljao, ili našao u prirodi neki oštećeni materijal.

Ne znam još kako bonsai stabalca podnose shary, koji mi na voću prosto zovemo rane, ali znam da šljiva i trešnja poprilično dobro podnose staro drvo i rane.

I da, video sam da ljudi ne znaju da spreme jin, ali moram ovde da kažem da je taj neki recept kreča i sumpora isto što se koristi za krečenje voća, kreč i pepeo, tj supor.

Elem, ako vas interesuje da odradite defolijaciju, a nemate vremena, ne znate kako, i možete da žrtvujete i pokoju sitniju grančicu, prepustite stvar kozama. Komšinkin "dečko" ju doveo dve kozice i evo rezultata što se tiče moje potencijalne prve šljivice.