naskovic citat:

potvrda, ili demanti. da li je ovo paulovnija? cisto da znam zbog semena kad ove caure sazru listovi jesu krupni, ali ne kao ovi na gornjim slikama. odokativno - dve sake +/-

Izvini, gledam slike preko mobilnog i ne vidim semene caure. Na slikama dominiraju obilni cvetni pupoljci u krupnim cvetnim metlicama. Oni ce kao takvi da prezime na drvetu bez lisca i u aprilu i maju ce se otvoriti i napraviti cvetnu raskos (ako ne bude jake zime na kojoj pupoljci mogu da izmrznu). Semene caure su locirane na starijim, proslogodisnjim granama, ne na vrhovima i jajolikog su oblika.

hmmm.... samo sam ovakve zapazio na drvetu. na nekim granama ima starijih, proslogodisnjih, ostale onako braon, suve, otvorene. onda, od skupljanja nista, a ja cu opet pazljivo da osmotrim drvo, mozda sam preskocio nesto. hvala

Probaj da nadjes nesto slicno kao te proslogodisnje, braon i poluotvorene, ali ovogodisnje, zelene, kao neki plodovi (kao duguljasti zeleni orasi). Takvi su plodovi pavlovnije. U toku zime, oni ce odrveneti a pred kra zime ce se otvoriti i iz njih ce na prolece da izlece milion sitnih semenki sa krilcima

hvala na pomoci i opisu caure, to mi je trebalo. pogledacu jos neka drvca u okolini.

danas sam zagledjivao drvo koje sam slikao, ali nema tih zelenih caura. na njemu su samo grozdovi kao na gore postavljenoj slici i braon caure od prosle god. izgleda mi da nema ovogodisnjih

Izgleda da ove godine pavlovnije nisu ni cvetale, jer su bas takve, jesenje cvetne metlice, propale (izmrzle) na extremno niskim temperaturama prosle zime. Upravo zbog toga, nema ni plodova, ali zato ima duplo vise cvetova na drvetu, da sledece (nadam se normalne) godine bude cvetna explozija, sa puno plodova.

ha! kakva biljka ovo "moje" drvo je prepuno cvetnih grozdova, a ja se bas nesto ne secam da je cvetalo ovog proleca znaci, sledeceg ce biti ludnica
hvala, pozzzz

da li neko moze da mi objasni poredjenje energetske moci drveta, odnosno njegovih briketa u odnosu na ugalj?

svuda se spominje 1kg briketa u odnosu na 1kg mrkog uglja

zanima me da li se ta energetska moc paulovnije ostvaruje i ako se koristi kao cepanica ili ne? i da li uopste moze da se koristi kao cepanica, za obican sporet ili kotao?

Današnji snimci:





Prosečna visina sadnice je 2,20 m. Sve sadnice su u februaru smrzle do zemlje, čepovane u aprilu, ispincirane u julu i prvi put navodnjavane početkom avgusta. Šta bi bilo da je bilo kiše ili da su celo leto navodnjavane?

naskovic citat:

da li neko moze da mi objasni poredjenje energetske moci drveta, odnosno njegovih briketa u odnosu na ugalj? svuda se spominje 1kg briketa u odnosu na 1kg mrkog uglja zanima me da li se ta energetska moc paulovnije ostvaruje i ako se koristi kao cepanica ili ne? i da li uopste moze da se koristi kao cepanica, za obican sporet ili kotao?

Ova tema je povremeno eksploatisana ali se ne sećam da je ikada izveden zaključak. Generalno gledano cepanica paulovnije je najlošije ogrevno drvo, ali ako se uzme u obzir godišnji prirast drvne mase, period od sadnje do seče i još neki elementi , onda se nameće zaključak da je isplativo.
Ilustracije radi , prošlu zimu sam se grejao sa 15 kubika lipe debljine od 5-15 cm, sirovo, lagano i niskokalorično drvo je ipak u februaru držalo temperaturu u kući 25 stepeni i ako je napolju bilo i daleko ispod -20 stepeni. U kući je centralno grejanje i 199 kvadrata prostora. Koliko bih potrošio bukve i bagrema i to da je još suvo drvo?

Briketi od otpada su nešto sasvim drugo. Gustina briketa i drvene cepanice se ne vredi upoređivati, to je ono što zapravo čini razliku u kaloričnoj vrednosti. Procenjuje se da je briket od sojine slame ravan mrkom uglju po kaloričnoj vrednosti. Slično je i sa briketom od paulovnije.

hvala Miodraze, to je bas ono sto me lomi. vidim da se u svetu koristi za gradju,kao i to da se maltene od nje nista ne baca. i listao sam neke britanske i francuske forume i ne mogu da verujem kolike su cene dasaka od paulovnije.

ali to kod nas jos nije zazivelo i pitanje je i da li hoce jednog dana, ja se nadam. pa s toga i postavljam pitanje o energetskoj vrednosti briketa i cepanica. jer bih je u krajnjem slucaju, ukoliko ne postoji otkupljivac drveta za industriju, koristio za ogrev cepanicama. ovi briketi mi za sada deluju akao naucna fantastika.

imam jos dva druga koji na nekim manjim povrsinama planiraju da zasade paulovniju pa bih im ja dao sadnice ali opet, sta ako je nemoguce njeno plasiranje odnosno iskoriscenje kao ogrevni materijal. ne bih da ih zeznem.
kad biha naso negde neko starije drvo pa da probam ove zime

Ja bih se ipak uvek pre opredelio za bukvu i bagrem nego za neko loše ogrevno drvo poput paulovnije. Kod bukve si sa 2-3 cepanice miran neko vreme a kad ložiš paulovniju moraš sedeti pored peći i non-stop ubacivati.

Znaci gori ko cigara :-D to me bas i zanimalo. Negde sam naisao na podatak da je potrebna veca temperatura za sagorevanje paulovnije nego sto je to slucaj kod bukve ili bagrema, a to bi trebalo da znaci da se sa njom postize i veca temperatura a samim tim i bolja zagrejanost. A onda u istom tekstu je pisalo kako ima najmanji procenat vlage u sebi od svih ostalih drveca. Po meni, dosta kontradiktorno. Kako drvo sa manje vlage gori teze nego drvo koje ima duplo vise. Izgleda mi ne preostaje nista drugo no da otvorim postrojenje za proizvodnju bio-gasa i bio-dizela :-D

naskovic citat:

Po meni, dosta kontradiktorno. Kako drvo sa manje vlage gori teze nego drvo koje ima duplo vise. Izgleda mi ne preostaje nista drugo no da otvorim postrojenje za proizvodnju bio-gasa i bio-dizela :-D

Na ovom forumu a i mnogim drugima se da naći toliko nepouzdanih postova da se čovjek pita: da li pojedini pišu iz neznenje ili iz loših namjera?
Između ostalog, tvrdnja da se sadnice Paulovnije ne mogu proizvesti iz sjemena je NETAČNA.
Pogledajte fotografije.
Ove sadnice su posađene u februaru ove godine, kao sjemenke. Sada su odrasle do visine 1.2m, pojedine čak 1.5 m. Sve to u 2012 godini koja je katastrofalna, po svakom pitanju. Ove sadnice su zalijevane, ručno. Pitam se koliko bi odrasle da sam postavio sistem kap po kap ili da sam imao mogućnost da zalijevam svaki dan. Karakteristično je da su još silnije počele napredovati, nakon ovih kiša. Ubijeđen sam da bi dostigle duplu visinu da su zalijevane sistemom kap po kap ili da je bila "normalna" godina.

Greškom sam zakačio dva puta istu sliku.
Uz Paulovniju je vidljiva Evodija, kao i Kelreuterija.