Rod Garcinia dobio je ime po Francuskom botaničaru Loranu Garsenu (Laurent Garcin) koji je živio u 18. veku (1683-1751).
Ovaj rod obuhvata oko 300 vrsta, zimzelenog drveća, žbunova i cvetnica, koje se koriste za dobijanje voska, lateksa i boja, a mnoge vrste imaju jestive plodove, međutim ni jedna vrsta iz ovog roda ne može se uporediti sa plodovima Mangostana koji ima najbolji ukus plodova.

Mangostan je tropsko voće, tamno purpurnih plodova sa smeđom nijansom. Nazivaju ga kraljica voća. Ishodni centar je Jugoistočna Azija i to ostrva Malajskog arhipelaga, a danas se ovo voće gaji u mnogim zemljama sa tropskom klimom Tajlandu, Indoneziji, Mianmaru, Maleziji, Šri Lanki, Vijetnamu, Filipinima, Antilskim ostrvima, na jugu Indije, Havajima, Australiji, Brazilu, Kolimbiji, Liberiji, Gani, Gabonu, Tanzaniji.
Ovo voće se koristi u svežem stanju ili u vidu soka, moguće je i konzervisanje. Esencija listova i kore se koristi protiv dijareje, dizenterije i za snižavanje temperature. Kora plodova je bogata antioksidantima i koristi se za spravljanje krema protiv ekcema i kožnih bolesti.
Divlja forma Mangostana ne postoji, ova vrsta je nastala spontanim ukrštanjem vrsta Garcinia maloccensis i Garcinia hombroniana. Mangostan predstavlja poliploid navedenih vrsta.
Stabla Mangostana su visine od 6-25 metara, krošnja je piramidalna, a kora stabla braon crne boje. Ispod kore stabla nalazi se žuta smolasta materija gorkog ukusa koja se koristi za proizvodnju gume. Listovi su tamno zeleni na licu i žuto zeleni na naličju lista, sa izraženom bledom nervaturom, ovalno izduženi, kožasti, sjajni i tanki. Dužina listova je od 9-25 cm, a širina 5-10 cm. Mladi listovi su sa antocijanovim obojenjem zbog čega imaju roza nijansu. Muški cvetovi su sa mesnatim laticama, zeleno crvene boje, promera 4-5 cm. Cvet ima 4 zelena čašična listića i 4 latice sa zelenim i crvenim pegama sa spoljašnje strane i žuto crvenim sa unutrašnje strane. U cvetu je i veliki broj prašnika koji ne daju polen. Cvetovi su u grupama od 3 do 9, na vrhovima grana. Dvopolni cvetovi su pojedinačni ili u paru, na vrhovima mladih grana. Oni imaju žuto zelene latice sa crvenkastim rubom i ovi cvetovi veoma brzo opadaju. Plod okruglast, 3,5 – 7,5 cm u promeru, sa nejestivom korom bordo ljubičaste do ljubičasto smeđe boje, debljine 6-10 mm. Jestiva unutrašnjost ploda je bele boje, izdeljena na 4-8 segmenata. . Od cvetanja do sazrevanja plodova potreban je period od oko 100 dana. Sa donje strane ploda nalazi se zvezdoliki izraštaj koji se sastoji iz više segmenata, a broj tih „latica“ odgovara broju segmenata unutar ploda. Kora ploda je tvrda i vlaknasta, a pri sazrevanju postaje meka i ljubičasto smeđa. Plod može biti bez semena ili se unutar njega nalazi 1-5 semenki, izduženo jajajstog oblika i donekle spljoštenih, veličine 2,5 x 1,5 cm. Plodovi nastaju partenogenezom.Ukus ploda je osvežavajući, slatkasto kiseo, sa izbalansiranim odnosom voćnih šećera i voćnih kiselina, vitamina i minerala. Bogat je vitaminom C, E, riboflavinom, tiaminom, ksantonom, elementima N, Ca, Mg, Zn, Na i K. Ovo drvo rađa pri starosti od 9-20 godina. Plodovi se beru kada su potpuno zreli, jer obrani plodovi nemaju mogućnost naknadnog sazrevanja. Period čuvanja plodova je veoma kratak, svega 20-25 dana. Plodovi se ne mogu zamrzavati, a ako se sterilišu u vremenu od 10 minuta, potpuno gube ukus, zbog čega se ova voćna vrsta retko sreće u prodavnicama izvan tropskog područja.
Na odraslom stablu može biti do 500 plodova. Cvetovi su veoma dekorativni, krunični listići su debeli, žuto roza boje, a čašićni listići su crvenkasti. Cveta u rano proleće, a nakon sušnog leta moguće je i drugo cvetanje u jesenjem periodu

NAČIN GAJENJA
Uspeva u tropskim nizinama sa vlažnom klimom, na humusnom, vlažnom, ali dobro dreniranom zemljištu. Optimalna temperatura je 24-28 stepeni tokom cele godine. Pri temperaturama nižim od 20 stepeni biljke zaustavljaju rast, a oko 5 stepeni biljke ugibaju. Temperature više od 37 stepeni dovode do propadanja biljaka, a direktni sunčevi zraci mogu izazvati ožegotine na listovima. Ne voli krečna zemljišta. Traži duboka, vlažna, ali i dobro drenirana zemljišta. Najbolje uspeva na peskovitoj ilovači. I kratkotrajna zemljišna suša dovodi do propadanja biljaka. Često se vrši malčiranje zemlje radi čuvanja vlage. Ukoliko u zemljištu nema dovoljno peska prinosi su veoma slabi. Nivo podzemnih voda treba da je na oko 180 cm dubine. Mangostan traži mesto zaštićeno od vetrova. Slana zemljišta i zaslanjena voda uništavaju biljke.
Biljkama treba obezbediti vlagu i toplinu. Stabla sporo rastu. Rastojanje između stabala je 10-12 metara. 3-5 godina nakon sadnje mlade biljke se štite od direktnog sunca, redovno se prihranjuju organskim đubrivima i zemljište održava vlažno. Najbolje uspeva u dolini reka, na obalama jezera, gde je korenje uvek u vlažnoj zemlji.

RAZMNOŽAVANJE
Razmnožava se semneom. Ovo nisu prave semenke, već adventivni pupoljci sposobni da klijaju bez oplodnje, pa i setva ovog semena predstavlja vegetativni način razmnožavanja. Većina semenki je poliembrionalna, odnosno sposobne su da daju više ponika. Najbolje razvijeni ponik se ostavlja, a ostali se uništavaju. Seme izvan ploda zadržava klijavost veoma kratko, svega nekoliko dana, dok se u plodu može čuvati 3-5 nedelja. Za setvu treba koristiti samo krupna, dovoljno razvijena semena. Pre setve semenke se potapaju u toplu vodu u trajanju od 24 sata, a nicanje biljaka je za 20-40 dana nakon setve. Sa jednog kraja semenke pojavljuje se koren, a sa drugog kraja klica, međutim ovaj primarni koren brzo propada, a sekundarni korenovi se formiraju u osnovi klice. Koren je veoma tanak i nežan i ponici često stradaju pri presađivanju. Plodonošenje je tek kada su stabla stara 6-20 godina.


SAVETI
Zalivati i prskati biljku mekom vodom, sobne temperature.

BOLESTI I ŠTETOČINE
Grinje, lisne sovice. Koren je osetljiv na gljivične bolesti, zbog čega treba voditi računa da se ne oštetei pri presađivanju.





Više slika u enciklopediji biljaka
www.svetbiljaka.com/En...=1855.html

Jel santola fruit isto spada u pod vrstu? Imam neke dve sugave sadnice santole, u sredini ploda je isto kao na toj slici

Sandoricum koetjape - Santola, naziva se još i lažni ili divlji Mangostan, mada ne spadaju u istu familiju. Santola takođe ima jestive plodove, postoje forme sa žutim i crvenkastim plodovima, a biljke su otpornije u odnosu na Mangostan. Takođe je poreklom iz Jugoistočne Azije.

Stigao je do mene plod direkt sa Tajlanda pre dve godine. Naravno da sam posejla semenke ali, nazalost mi nista nije niklo. Zato sam plodove u slasti pojela. Nije slucajno sto ga na istoku zovu kraljica voca.

Pre dve godine sam naišao na plodove Mangostana u Tempu, ali je unutrašnjost bila potpuno suva, tako da ni semenke nisu klijale.