Kad sam juče postavljao pitanja o raspoznavanju, to je bilo više onako sam za sebe.Razlog zbog čega sam sve ovo komentarisao je ponuda semena sumnjivog porekla, nekoliko puta prepakivano , bez deklaracije i moram priznati isuviše skupo. Predugo sam u ovom poslu da bih poverovao u svakakve oglase. Ali moram konstatovati na nekoliko činjenica koje su se provlačile kroz naredne postove.
- Plantaža u Subotici nije podignuta hibridima elongate, već klonom elongate umnožene in vitro kulturom tkiva i sve to uvezeno iz Bugarske. Kloniranjem u laboratorijskim uslovima dobija se uniforman sadni materijal, genetski apsolutno identičan, bez virusa i mikoplazmi kojima je paulovnija podložna.
- Generalno postoji razlika u krupnoći i obliku semena, ali bih voleo da mi se javi neko ko će sa gomile semenki razdvojiti elongatu i tomentosu koje su prethodno pomešane.
- Paulovnija plodonosi od treće ili četvrte godine, pa svi koji upućuju na poreklo semena sa navedene plantaže su malo požurili . Taj zasad još nije polno zreo.
- Otpornost do -27 stepeni u ‚‚prvim godinama‚‚ je dosta neodređena činjenica i neko bi morao da prelomi i kaže tačan podatak da li je to od druge, treće ili četvrte godine.
- Tomentosa je više dekorativna, elongata je više industrijska???
Može se uzeti uslovno tačnim jer je tomentosa doneta u Evropu pre 150 godina i sadila se isključivo kao parkovsko drvo, dok elongata ima tendenciju širenja u zadnjih 10 godina i to isključivo zbog drvne mase.

Razlike postoje, to je evidentno, ali statističke. Na malom uzorku su zanemarljive, na velikom mogu biti i vrlo značajne. Naročito se to odnosi na prinos drvne mase, procenat iskorišćenosti drveta prilokom struganja u furnir ili rezanja za drvnu industriju, a u vezi je sa gustinom sadnje .

Od sutra ću imati jednu količinu semena, koju sam dobio od prijatelja, za one koji su mi se javljali u skorije vreme, pa ih molim da mi ponove PP kako bih mogao da vam pošaljem.

U vezi temperature koju podnosi, to sam isto mislio, starija biljka tomentose takođe podnosi naše hladnoće, ako njihove mlade imaju tu otpornost to je nešto drugo...
Ja sam ih kontaktirao i hteo da kupim nekih 20-tak sadnica elongate ali ne prodaju tako male količine.
Stvarno ne znam gde bih drugo mogao da budem siguran da su sadnice elongate u pitanju pa ću pre probati sa semenom.
Možda nisam najbolje rekao ali mislim da sam negde, ako ne baš i na njihovom ili bugarskom sajtu, naišao na podatak da se radi o hibridu elongate i tomentose koji ima bolje karakteristike u odnosu na obe vrste pojedinačno.
Inače moja zapažanja su amaterska pa je sa te strane još teže uočiti razlike od profesionalaca a samo su dve od mnogo vrsta paulovnija u pitanju...
Kažu da je tomentosa prilično medonosna i da je njen med kvalitetan, mada to sigurno nisu podaci sa naših prostora pa su pod znakom pitanja...
Puno se priča o njoj, dosta plantaža, pošumljavanje Vojvodine...
Sa pčelarske strane gledišta to bi donelo još jednu značajnu pčelinju pašu pre glavne-bagremove.

Da ne bude da jednu favorizujem u odnosu na drugu, moram reći da drvo posmatram isključivo kao elemenat pejzažne arhitekture, sve drugo mi je sekundarno. Hoću reći da između tomentose i elongate postoje minorne razlike čak i u tehnološkom smislu, ali ipak postoje, međutim, iritira me što se od nečega (čitaj ničega) pravi spektakl.

- Ja ima sve papire od dotične kompanije iz Subotice. Miodraže ukoliko misliš na baš tu elongatu koju dotična firma Stevana Bošnjaka uvozi iz Bugarske to je upravo taj hibrid F2 (ili klon kako ga ti nazivaš), bolji od hibrida F1, i dobijen je ukrštanjem elongate i fortunei. Seme tog hibrida je sterilno, dakle bez obzira koliko je ta plantaža stara to seme neće davati mlade sadnice. Seme je namerno učinjeno sterilnim da bi se prosto zaštitio taj hibrid, odnosno da ne bi mogao svako da ga proizvede.
- Zatim ja mogu lako razlikovati seme elongate i tomentose koje imam kod sebe, jer je seme tomentose izrazito malo dok je seme elongate koje haručih iz Litvanije poprilično krupno. Kao što rekoh, generalno seme elongate je krupnije, ali se može desiti da kod neke tomentose bude isto tako krupno seme, pa ga je praktično nemoguće razlikovati.
- Kada je biljka elongate mlada, jednogodišnja, nedovoljno očvrsla i nedovoljno razvijena, mislim da može da izdrži svega -6 stepeni. Negde sam naišao na taj podatak. Sve ispod toga, a sigurno bude ispod -6, ona smrzne. Slično je i kod tomentose. Zbog toga se radi čepovanje. Na već razvijen koren ostavlja se samo jedan izbojak tokom druge godine pa taj već razvijeni koren upumpava u njega mnogo više hrane nego tokom prve godine i uz pravu negu biljka može ohoho da naraste, samim tim da postane poprilično otpornija, pre svega na hladnoću.
- Ono što se rekao Miodraže za senzacionalizam, tu si potpuno u pravu. Da je ovo drvo toliko kvalitetnije, bolje od ostalih davno bi zaživelo pre svega u mnogo većem obimu u SAD. To se nije desilo. Čak ga tamo smatraju invazivnom vrstom. Ali opet ovo drvo najbrže raste, nije skupo proizvesti ga, tako da za neke potrebe za biomasom, za ogrev ili za bilo šta drugo, jeste najbolje rešenje.
- I opet ono što mene nervira najviše, kako je i Miodrag rekao, je taj nedostatak informacija. Ništa se ne zna precizno. Pogotovu kod nas. A kontaktirao sam par profesora sa šumarskog fakulteta koji su gledali samo kako da me se ratosiljaju. Ništa pametno od njih ne saznah jer nisu baš bili voljni da podele sa mnom informacije. Zašto, ne znam! Valjda zato što smo Srbi :-)

Nisam baš siguran da su ciljano hteli da dobiju hibrid sa sterilnim semenom. U genetici se svašta dobija, ali ako se hibridizacijom dve diploidne vrste ili sorte dobije triploidna - seme je obavezno sterilno kao i kod udaljienih hibridizacija.
Ukoliko se radi o hibridu onda mi više ne pričamo o elongati, a čak i na videoklipovima As-Uniona oni pominju samo Paulownia elongata.
Novostvorene sorte, hibridi, linije... podležu zaštiti autorskih prava i bez dozvole zabranjeno je komercijalno umnožavanje. Čak i amateri uz korektno upustvo će razmnožiti i vrste sa sterilnim semenom.

Možda i nisu hteli, ali seme jeste sterilno. I da, još uvek je nazivaju elongatom, a jeste dobijena ukrštanjem elongate i fortunei. Tako su bar oni napisali. I da, zaštićena su autorska prava i zabranjeno je umnožavanje ali hajd neka oni prekontrolišu celu Srbiju da vide da li to neko radi ili je već uradio :-) A uputstvo za ožiljavanje reznica elongate se lako može pronaći na internetu :-)

Miodrag22 citat:

Da ne bude da jednu favorizujem u odnosu na drugu, moram reći da drvo posmatram isključivo kao elemenat pejzažne arhitekture, sve drugo mi je sekundarno. Hoću reći da između tomentose i elongate postoje minorne razlike čak i u tehnološkom smislu, ali ipak postoje, međutim, iritira me što se od nečega (čitaj ničega) pravi spektakl.

Moram da kazem da je mene cela ova prica oko paulovnije podsetila na onu kada su pre par godina pricane bajke o uzgoju puzeva pa su se mnogi ljudi zatrcavali i na kraju...
Pored svega ja sam ipak odusevljen ovim drvetom, kada sam ga prvi put video, ovde na forumu sam pitao o kojem drvetu se radi, jednostavno me je zainteresovalo, kasnije saznajem da je medosna biljka i da veoma brzo raste i to je za mene dovoljno razloga da imam pozitivan stav o paulovniji.
U svakom slucaju vise bih voleo da je vidim od sibirskog bresta koji sade u gradovima i duz puteva.

Da se i ja bacim u debatu. Procitao sam svih 54 stranice...
Cekam iz Bugarske, sjeme elongate, pa kad dode stavit cu par slika. Na faksu smo nesto malo razglabali na predavanjima o Paulownijama i to prvensrveno u svezi hortikulture.
Elongata zbog prirodnog areala nesto bolje podnosi minuse, al su opcenito razlike tomentose elongate, fortuni toliko male da su nediskutabilne. Samo oplemenjivanje je dugotrajan proces i mogu reci da ce mo tek nakon par desetaka godina biti precizniji u opisu i razlikama dviju ili triju paulovnija. Sve sadasnje polemike su sve rekla kazala, od strane onih koji su krenuli u tzv. plantazni uzgoj.
Prije 40 godina se kod nas u podravini drasticno sadio borovac Pinus strobus, cak su se i mladici hrasta luznjaka sjekli, te se sadio bor. Sada pri kraju ophodnje borovac nema neku ekonomsku bilancu. Drvo je dosta jeftino, no nekolicina dobro zaraduje, kupujuci ga radeci varalice itd.
Svaka roba ima svog kupca, pa ce najvjerojatnije i paulownija imati svog, na nasim prostorima.
Pozdrav.

grunf21 citat:

Miodrag22 citat: Da ne bude da jednu favorizujem u odnosu na drugu, moram reći da drvo posmatram isključivo kao elemenat pejzažne arhitekture, sve drugo mi je sekundarno. Hoću reći da između tomentose i elongate postoje minorne razlike čak i u tehnološkom smislu, ali ipak postoje, međutim, iritira me što se od nečega (čitaj ničega) pravi spektakl. Moram da kazem da je mene cela ova prica oko paulovnije podsetila na onu kada su pre par godina pricane bajke o uzgoju puzeva pa su se mnogi ljudi zatrcavali i na kraju... Pored svega ja sam ipak odusevljen ovim drvetom, kada sam ga prvi put video, ovde na forumu sam pitao o kojem drvetu se radi, jednostavno me je zainteresovalo, kasnije saznajem da je medosna biljka i da veoma brzo raste i to je za mene dovoljno razloga da imam pozitivan stav o paulovniji. U svakom slucaju vise bih voleo da je vidim od sibirskog bresta koji sade u gradovima i duz puteva.

Ne bih baš upoređivao Paulovniju sa euforijom uzgoja puževa.
Kod nas u Republici Srpskoj, pojedinci su se "upecali" i uložili u ovaj biznis.
Sve je išlo dobro do otkupa. A onda, ...?
Paulovnija treba da se zasniva na sasvim drugim temeljima.
Ne morate ulagati neka velika sredstva, svake godine po 10ak sadnica i nema problema.
Ja je lično sadim kao medonosno drvo. No nisu svi ljudi pčelari.
Ali zasađivanjem ovog drveta za 10-15 godina imat ćete drvo za posjeći.
Ako ga iskoristite kao ogrev. Sigurno ste na dobitku.
Jer, UPAMTIMO. NEMA VIŠE JEFTINE ENERGIJE (drvo, ugalj, nafta, el. energijja...).
SIGURNO NEMA. Mada nisam siguran, da je baš, najekonomičnije drvo posjeći za ogrev. Ali je sigurno da nemorate bilo koga moliti da Vam otkupi drvo. Jako dobro gori i u Vašoj peći.
A ako je preradite u lijep namještaj, eto zadovolsta.
Kod nas je sada popularno prodati zemlju po našim selima.
Kako reče naš Patrijarh, to je greh prema našim budućim generacijama.
Nemojte prodavati zemlju, Ako nemate pametniju ideju, zasadite je drvećem, bilo kojim. Nećete pogriješiti.

Lukasel, BRAVO na stavu.
Ne mora se saditi pavlovnija, moze i nesto drugo - duglazija, borovi, ma i bagrem. Ali nek se sadi.

Jedno pitanjce što se cvetova tiče, obe vrste me zanimaju. Dakle, kada procvetaju posle par godina, i taj cvet ubere, sam ili sa više cvetova na grani, koliko može da stoji u vodi a da ima svežinu (kao dodatak cvetnim aranžmanima).

Vrlo je lep cvet, po boji mada možda malo i po obliku me podseća, ne liči ali podseća na magnolijin cvet koji obožavam.

Dakle, da li se mogu cvetovi koristiti u cvećarstvu i koliko mogu da traju?

Hvala

Da ne ostanem nedorečen kad je seme u pitanju evo pa uporedite



Elongata



Tomentosa



Nemam vrhunski aparat, ali sam fotografije obradio koliko se moglo. Nadam se da će se razlike ili sličnosti videti.

@Miodrag22
ovde kod mene zemlja je definitivno loša za paulovniju koja me interesuje iz nekoliko razloga
- hteo bih da nadoknadim drveće koje je predhodni vlasnik brzopleto posekao,
- hteo bih da zaustavim klizanje koje se javlja kao posledica drastičnih suša
- hteo bih da obezbedim deo zelene hrane za svoje koze kada se ponovi sušno leto kao što je bilo prdhodno i kada je trava pa i žbunje sa plićim korenjem "spaljeno".
Znači teren je nagnut, blago kisela teška glina čija boja se menja na svakih par metara..
Od suše su nastale velike i duboke pukotine. Palo mi je na pamet da iskoristim te pukotine kao saksije. da ih napunim nekom smešom peska, stajnjaka i recimo šumske zemlje pa da tu posadim Paulovnije...ocedno je a duboka "saksija" omogućava korenu da lako prodre u dubinu.. To je ideja! Na kritičnijim mestima sam zasadio bagrem a voleo bih što više Paulovnije jer daje više zelene mase koja je odlična hrana za preživare. Po neki primerak bih formirao kao drvo a većina bi bila s jeseni (ili proleća)podrezana do zemlje . Tako se dobije više brzorastućih izdanaka sa jako krupnim lišćem....način eksploatacije moram eksperimentalno da utvrdim..neko drveće odlično podnosi defolijaciju , to jest da ga koze obrste i onda mu treba neki period da obnovi lisnu masu i da deo energije deponuje u koren da bi postupak mogao da se obnovi..šta misliš o tome i koja od dve paulovnije je bolja za ovu namenu?

Koze i drveče ne idu zajedno .Gde su koze tamo je šikara.

majdra citat:

Koze i drveče ne idu zajedno .Gde su koze tamo je šikara.

Ovo naravno nije tačno. Koze ne smeju na teren gde je obavljeno pošumljavanje ali ne samo da mogu u šume već se koriste za čišćenje podrasta i kultivizaciju šuma...U SAD se čak plaća vlasnicima stada da ih dovedu u šume da ih očiste. Ovo se pokazalo kao bolje i jeftinije rešenje nego kada isti posao rade šumski radnici.
Neke vrste drveća se namenski gaje kao stočna hrana bilo da se koristi varijanta kosi-nosi, to jest seci nosi ili da se koze pa i goveda i ovce puštaju da određeno vreme brste jednu parcelu. Paulovnija se u Aziji intenzivno koristi kao stočna hrana jer je odličnog kvalitetta i ima pristojan prinos, za preživare jestive suve materije, po ha. Od drveća koje se odomaćilo kod nas za ovu namenu je odličan Bagrem. Problem je što su koze dosta alave na ovu leguminozu pa se dosta povređuju na trnje. Osim toga prinos zelene mase je manji nego kod Paulovnije....Svaka drvenasta vrsta koja ima dobar hranljivi sastav lišća, koja se brzo oporavlja je dobra za ovu namenu. Od više mogućih namena Paulovnije mene interesuje ukrasna i ova za ishranu. Kao što sam naveo neke primerke bih zaštitio i negovao kao ukrasna stabla a neke bih održavaso u žbunastoj formi sa više tankih izdanaka. Prošlog leta ovde kod mene osušilo se puno žbunja i drveća koje je imalo plići koren. Sušili su se čak i mlađi hrastovi, Cerovi, Jasen...a Glog i trnjina masovno. Drveće koje ima jači koren, jednom kada se ukoreni, mnogo je otpornije na sušu..............