Puno hvala, na pomoci.
Napravio sam fotografije, na zalost ispale su prilicno lose. List jeste asimetrican, verujem da ste u pravu, to je brest vez. Nasao sam mladice na nekoliko mesta na imanju. Drvo voli da raste u sarenom hladu ili cak senci.
Poceo sam pazljivije da posmatram drvece. Pocinjem da razumem prirodu tog okruzenja.
Sumarak se prostire na 40-50 metara od korita reke. Pojas je plavan, ali nivo vode varira iz sezone u sezonu. Prvih 20m je poplavljeno svakog proleca, na tom podrucju ekskluzivno raste samo vrba. U drugom pojasu, koji je plavan otprilike svake druge godine pored vrbe javlja se pominjani brest i nesto za sta nisam siguran da li je siblje ili drvo koje se bori za svetlost. Postavicu fotografiju iako je losa. U trecem pojasu koji pocinje na otprilike 40 metara od korita reke pojavljuje se vise vrsta. Taj pojas je plavan svake 3-4 godine, kad dodje velika voda koja poplavi i krosnje drveca. U tom pojasu prestaje vrba, ne znam koje vrste tu rastu ali sigurno nisu ni bret ni vrba. Sumarak sa slike cine 2 razlicite vrste, jedna je proglasena od komsija za kisleo drvo, za drugu sam tek juce utvrdio da je druga vrsta. Drvece raste gusto zbijeno, mozda bi trebao da proredim?Nedaleko u istom pojasu raste i orah. Izgleda da u ovom pojasu mogu da rastu mnoge otpornije vrste.
Zelim da se zahvalim na podrsci u mom osvestavanju:). Postavicu fotografije koje imam a uskoro cu napraviti nove.

ufff, sad vidim da sam smanjivanjem dodadno uprskao fotografije probacu ponovo

nisam siguran da li je ovo drvo ili zbun? prilicno je visoko, oko 3-4 metra. nadam se da cete uspeti da prepoznate na osnovu ovih fotografija. hvala.

vrlo gusto raste ovo drvo, cini se kao da svih deset stabla izbija iz istog korena. neka stabla imaju seme (lisce) sa slike, a neka su potpuna gola. slikano pre par dana. da li znate koja je ovo vrsta? hvala.

vojin citat:

nisam siguran da li je ovo drvo ili zbun? prilicno je visoko, oko 3-4 metra. nadam se da cete uspeti da prepoznate na osnovu ovih fotografija. hvala.

Ovo je izgleda dud (ili topola).

vojin citat:

vrlo gusto raste ovo drvo, cini se kao da svih deset stabla izbija iz istog korena. neka stabla imaju seme (lisce) sa slike, a neka su potpuna gola. slikano pre par dana. da li znate koja je ovo vrsta? hvala.

prva slika = ?

druga slika = neki javor

vojin citat:

vrlo gusto raste ovo drvo, cini se kao da svih deset stabla izbija iz istog korena. neka stabla imaju seme (lisce) sa slike, a neka su potpuna gola. slikano pre par dana. da li znate koja je ovo vrsta? hvala.

Prvo drvo je definitivno dud, najverovatnije beli (Morus alba), a drugo je javor i to negundovac (Acer negundo).

Puno hvala. Sa nestrpljenjem sam ocekivao odogovor.
Najbolji tekst koji sam nasao je slovenacki, o amerikanskom javoru, kako ga zovu. Nasao sam opis mog "sumarka". Tekst je preveo google.
Проблеми настају када биљка расте у условима погодна за вегетативно
репродукција преко закоренињања сломљени или полежаних гранама. У овом случају, tип компактан облик стоји да спречи раст домаћих врста. Такви случајеви су највише уобичајено нарочито у подручјима подложним поплавама.

ne znam, zato pitam, mozda je najobicnije neko drvo, ali kod nas nisam video ovakvih, a u svicarsku ih ima... ako neko zna...

Platan (unakažen orezivanjem ).

Da neka vrsta platane. Kod nas se ovakav oblik naziva skresnjak (sječa u glavu), kada se svake godine na jesen sjeku svi ovogodišnji izbojci na istom mjestu kao i prethodnih godina. To je sve dijelo znanstvene grane koja se naziva arborikultura. Po meni to je samo silovanje prirode, ništa drugo.

hvala momci, bas je unakazen, ali i neobican :)... u svakom slucaju, malo kao da su mucili drvo

Pazi jednu stvar, ne mora se ovo gledati kao unakaženo drvo, mnogo primjera drvenastih vrsta mi ljudi oblikujemo u forme živih ograda (jedan od primjera Carpinus betulus - grab), ali po mom osobnom mišljenju tamo gdje ima prostora da se razvija krošnja u svom prirodnom izdanju treba tako i ostaviti, na mjestima gdje je prostor u zraku oskudan, odnosno ograničen nije problem napraviti takvu formu. No na osnovu ovih slika ne vidi se da imaju električni vodovi ili neke druge barijere zbog kojih se krošnja ne bi mogla nesmetano razvijati.

Slažem se.
Zanima me da li to na bilo koji način šteti platanima? Zna se da neke vrste teško podnose orezivanje. Divlji kesten recimo je klasičan primer drveta kojem jako smeta radikalno orezivanje.

I Juglans regia - obični orah ne voli radikalno rezanje, pogotovo motornim testerama (vjerovatno ne podnosi trganje drvnih vlakanaca što je svojstveno za rad motorne testere). Što se tiče platana, nisam još čuo da je njihovo orezivanje donjelo bilo kakve probleme u smislu njihovog rasta i razvoja. Sve se ogleda u tome da vrste koje imaju jaku izbojnu snagu iz panja podnose dobro i orezivanje. Logična stvar je ta da svako otkrivanje živog tkiva kako biljaka tako i životinja i nas ljudi dovodi do povećanog rizika od napada raznih štetočina na prvom mjestu su to fitopagni nametnici kao primarni štetnici pa za njima nakon fiziološkog slabljenja stabla dolaze sekundarni štetnici u smislu entomofaga. Samo opet napominjem, ne skrivam da uživam i u hortikulturnim formama, samo ne težim za krajnostima, tipa da ću svugdje gurati gdje se mene pita hortikulturne forme koje su u svome ishodištu i nastale spontanim mutacijama u prirodnim ekosustavima pa su stručnjaci to pretvorili putem kloniranja u masovnu proizvodnju, već više pribjegavam prirodnim formama. Naime kada gledate putopise ljudi koji su negdje putovali uglavnom se slikaju za uspomenu pored gigantskih primjeraka čistih vrsta...

Ovakav tip orezivanja je u trendu u poslednjih 20 godina. Cilj je stvaranje guste hladovine. Pre bih rekao da je ovo izuzetno oštra rezidba nego radikalna jer na snimcima se vidi plansko formiranje grana drugog i trećeg reda sa čvorovima u kojima se vrši rezidba. Na ovaj način se dobija silovit rast mladih grana i gusta krošnja kišobranastog oblika. Rezovi u ovom slučaju su odmereni i malog prečnika i iz tog razloga brzo kalusiraju. Naopako radikalno orezivanje je ono koje je urađeno sa platanima u Kraljevu i Beogradskom Bulevaru Kralja Aleksandra gde su rane prečnika 30cm.
Vrlo često se može videti (u Subotici) gde su platani usađeni u velike žardinjere sa horizontalnom konstrukcijom u visini početka grananja. Povijanjem mladara dobija se krošnja tipa horizontalis koja je idealna zamena za kafanske suncobrane. Nešto slično savremeni rasadnici rade sa lipom gde se formira pljosnata krošnja tipa horizontalne palmete gde veštački dobijena krošnja zavesastog izgleda zaklanja pogled ili pravi senku strogo namenski. Evo i primera