Ja srebrne smrce (pungesice) uopste nisam zalivao ovog leta,kod mene su 5 godina,cini mi se da su one pustile korenje i da im susa uopste ne smeta pa cak i patuljastoj srebrnoj smrci (Glauca Globoza) neznam da li sam pogresio ali pocele su kise tako da sada nije bitno.

Ma, u pravu si, nece im skoditi ako se ne zalivaju: smreke izvanredno podnose susu i vrucinu. Na istom mesti gde je onih deset pungensica, nalaze se i oko 50-60 obicnih smreka. Nijedna nije strala, sve izgledaju odlicno i porasle su i bez zalivanja.

Ali ona sto sam je zalivao ( i prehranjivao folijarnim djubrivom), narasla je bar duplo vise od onih nezalivanih. A te dve plave, koje su imale isti tretman zalivanja i djubrenja - porasle su, ali kako rekoh - dosta skromno.

Pozdrav svima!
Danas sam pazarila ovo divno drvce i odmah sam ga posadila. Kupila sam nekalemljenu vrstu, jer su one kalemljene tri puta skuplje ( doduse i boja im je lepsa) ali iskreno se nadam da ce i moja brzo porasti
Mesto gde sam je posadila je odlicno, zaklonjena je sa severne strane, na suncanom je mestu. U zemlju sam dodala malo stajnjaka, pomesala sa zemljom i malo humusa....sve dobro zalila i ugazila da lepo koren prione....Uhhh, nadam se da nisam negde pogresila jer mi je jako stalo da mi se drvce primi i lepo napreduje.
Pitanje za vas....kako dalje sa negom? Da li treba da je prihranjujem, koliko puta da je polivam? Koliki godisnji prirast mogu da ocekujem?
Hvala unapred, a evo i slicice moje lepotice

Dobro je što si uzela nekalemljenu jer brže rastu u odnosu na kalemljene ali pungensica u svakom slučaju nije šampion u brzini. Tačnije, raste najsporije od svih smreka. Ako izgura 30 cm godišnje to je odlično. I nemoj se truditi da ubrzaš prirast đubrenjem jer se može desiti da preteraš pa da spržiš biljku. To što si joj u startu obezbedila sasvim je dosta. Ja je ne bih prihranjivao, možda samo jednom godišnje i to vrlo umereno. I samo pregoreli stajnjak, KAN i NPK nikako. Mnogo bitnije je da ima preko leta redovno zalivanje.
I nisi je morala štititi sa severa, ova vrsta podnosi debele minuse. Više joj smetaju letnje vrućine.

Hvala @drveni na brzom odgovoru. Znaci, sve sam obavila kako treba, ostaje mi samo da joj pevam i na leto da je polivam!
I 30cm da poraste godisnje je ihaaaj super, samo neka ostane zdrava i lepa

Srecni praznici gospodo. Sezona je izbacivanja "jelki" iz stanova. Juce sam pored kontejnera nasao cetinara cijih je 5 minuta slave u ulozi jelke proslo. Moram ponovo pogledati stablo potkrepljen novim saznanjima, mislim da je rec o jeli, a ne obicnoj smrci. Zasadio sam istog dana. Dva stabla, koja sam dobio, bodljive smrce sa plavkastom nijansom cekaju da ih zasadim. Plac na kome sadim je na plavnoj obali Save! Na prolece, gotovo svake godine, koren drveta ce biti u vodi. Svake npr 4 godine, pri vodostaju redovne odbrane od poplava, vrh drveta ce biti 50cm u vodi. Sadim ih na nasutom delu koji je nesto visi da bi sto redje bile u vodi. Nasut je sljunak, tako ih sadim u mesavini sljunka i nanosa recnog mulja. Prostor je u dubokom do sarenom hladu. Posle citanja ove teme stekao sam utisak da ih saljem direktno u smrt. Tracak nade su reci Drvenog na drugoj temi: "Ukoliko je tvoja lokacija vlažna ali ne baš potopljena možeš kupiti i srebrnu smrču (Picea pungens), njoj takođe odgovara vlažno tlo ali nije pravo močvarno drvo kao ovo dvoje." Koji je vas savet, da li da pokusavam na ovoj lokaciji ili da stabla poklonim drugom?

Koliko shvatam, te dve smrce su zaista pungensice.

Da; vole zalivanje, pogotovo u susnim godinama, i u takvim uslovima (mnogo sunca i redovno zalivanje), cak ce i pungenice porasti i preko pola metra (inace zaista sporo rastu).

Iskreno, moje je iskustvo da su ipak osetljive na previse vlage. Ja ih ne bih sadio na plavno podrucje.

Mislim da stabla koja cekaju da ih zasadim jesu pungesice. Cetine su bodljikave na dodir i imaju plavkasto sivkastu nijansu.
Sada sam siguran da sam juce nasao i zasadio jelu, cetina sa unutrasnje strane zaista ima 2 svetle pruge. To stablo ima jos manje sanse da prezivi nego pungesice?

vojin citat:

...vrh drveta ce biti 50cm u vodi....

Mislim da ne postoji drvo (ne pungensica nego ni vrba ni taksodijum) koje bi to preživelo.

Drveni, tvojom ljubaznoscu sam pokupio to malo znanja sto imam o drvecu koje raste u plavnim uslovima. Nikad se ne bih usudio da kao laik protuvrecim tvom autoritetu da se nisam svojim ocima uverio.
Vodostaj na tom podrucju u uslovima vanredne odbrane od poplava poraste 3 metra u odnosu na srednji vodostaj. Ovakav vodostaj se pojavljuje makar jednom u 10 godina, za mojih 15 godina na Savi dobro se secam 3 takva proleca. Razlika izmedju srednjeg vodostaja i vodostaja za redovnu odbranu od poplava je 2m. Ovakav vodostaj se javlja cesce, makar jednom u 4g. Sve sto je tamo poraslo moralo je u jednom trenutku biti mladica i postoji velika verovatnoca da je na 1-2 nedelje bilo makar 50 cm od vrha u vodi. Za neka mlada stabla siguran sam da su, 2010 kada se poslednji put pojavio vodostaj vanredne odbrane od poplava, bila i vise od 50cm potopljena. Samonikle vrste na tom podrucju, koje sam ja uspeo da detektujem su: vrba, bela topola, brest vez, javor negrutinac, jasen, beli dud. Na mom imanju nema mladice topole i jasena za koje mogu da garantujem da su 2010 bile potopljene, za ostale nabrojane vrste mogu da pokazem stablo.
Jos jednom postovanje za tvoje znanje, zahvalnost za entuzijazam, ali ovo je iskustvo potvrdilo.

Hvala na pohvalama ali moje znanje je na nivou hobiste. Zato sam se i ogradio sa "mislim da...".
Iz istog razloga ne zelim ni da dajem bilo kakav savet za sadnju pungensica na takvom terenu.

Cekaj... Ja sam prvobitno razumeo tvoj post da ce nivo vode biti na 50 cm iznad vrha drveta? Da ce drvo biti potpuno potopljeno...

Da, bice potpuno potopljeno. Sve sto je nize od 3m je potopljeno pri vodostaju vanredne odbrane od polava . U proseku svake 3-4 godine po 1-2 nedelje ce drvo visine 1,5m biti potpuno potopljeno. Sve vrste koje sam pobrojao su prezivele to iskustvo.
Odlucio sam. Jednu srebrnu smrcu cu zasaditi, videcemo sta ce biti. Drugu cu darovati. Jelu sam vec zasadio, bolje da je ne vadim. Nada poslednja umire.

Aaaa, pa ne znam onda... Ipak ostajem pri tvrdnji da drvo ne može preživeti potpuno potapanje, naročito ne dve nedelje.

Zasto se ne bi sadilo na plavnim terenima drvece koje opstaje kao vrba napr. ili topola jer su to vrste koje brzo rastu i ako je svake 3-4 god poplava, ono izraste vise od 1.5 m ,ritovi su puni takvog drveca,ALI srebrna smrca, to je vec druga prica,tesko ce ona uspeti na takvom terenu,dalje ne verujem da bilo koji cetinar podnosi jako vlazno zemljiste, i netreba unositi zabunu.
Više joj
smetaju letnje vrućine.-Drveni citat

Ja ih imam 5 i uopste nisam primetio da srebrnim smrcama i malo smetaju letnje vrucine.