"EM- se i rade u kućnoj radinosti, inače bi bili preskupi, ali je potrebno imati osnovu."

Upravo tu osnovu je moguće i prihvatljivije praviti od lokalnih kultura bakterija.
Treba da razmisliš o ovome što je Zoran rekao o agresivnosti i kontraefektu... zato sam i ja rekao da mi je žao jer tema zaslužuje veću pažnju a kao što možeš da vidiš malo ljudi učestvuje u raspravi. Većina vidi ovu temu kao nogu u vratima koju treba šutnuti i zalupiti vrata.

Svako vidi stvari onako kako hoće.
Nego reci ti meni "nikola" da li si od svog mog pisanija saznao bar nešto što nisi ranije znao? ali onako pošteno, ukoliko odgovoriš da nisi ništa novo saznao ja završavam sa ovom pisanijom na ovom forumu.

Još samo ovo:
Pozivam svakog člana i nečlana foruma da dođe kod mene, kući, da se uveri na licu mesta, pije li vodu ovo što ja pišem ili ne.

Č A R O B N E S T A Z E K A B A Š T I

Građanin, koji ima svoju baštu, voćnjak ili vikendicu, skoro uvek dolazi do njih preko polja, preko livade, ili preko ili pored parčeta šume. Ne žurite da odmah upadnete na kapiju baštenskog, voćarskog ili vikendskog kooperativa, izađite iz transportnog sredstva na oko 500 m od kapije i prođite to rastojanje pešice. Prođite ga lagano, pažljivo posmatrajući obe strane staze. Jednom, ili nekoliko puta stanite i pogledajte šta i gde raste u tom čarobnom svetu biljaka. Ova mala šetnja će vam pokazati čarobne delove male, nedirnute „divlje“ prirode. Zagledajte se i videćete da je priroda vrlo razumna, dovitljiva i raznovrsna kao da želi da vas razuveri da nije „divlja“, već da ste vi „divljak“ u toj prirodi. Pa to ste se vi iživljavali nad zemljištem svoje bašte, jer na njemu već odavno nema te raznovsnosti i onog zdravog bogatstva što izrasta duž staze do vaše parcele, a „kulturne“ biljke na redićima vaše baštice ne izgledaju baš tako zdrave i vesele, kao „divljina“, što raste pored staze. I, bez obzira što pregusto raste ta „divljina“, skoro jedna navrh druge, ali, ona je slobodna i radosna, ona buja od zdravlja, lišće i cvetovi su joj sočni i mirisni, ona svim svojim izgledom priča kako joj je izvrsno u toj „divljini“. Posle nekoliko takvih šetnji vi ćete se obavezno zamisliti, da li pravilno postupate sa svojim „kulturnim“ štićenicima, da li ih kažnjavate svojim delima, koja vam se čine razumnim, i da li stvarno razum rukovodi vašim delima, a ne totalno neznanje u poznavanju života biljaka. Verujte mi, takve šetnje će vam reći mnogo toga korisnog i nateraće vas da poštujete i bolje razumete taj čarobni živi biljni svet.
Zapamtite na samom početku proleća, gde baš raste lekovita kamilica, valeriana, kopriva, menta, hajdučka trava, maslačak, buhač. Baš tada stavite u džep oštri nož ili sekač i počnite da skupljate cvet ovih trava. Ne čupajte biljke sa korenom, pažljivo otsecite samo cvet i samo trećinu cvetova sa svake biljke. Ne skupljajte mnogo, tek za jedan mali buketčić, koji će, kada se osuši i isitni, biti dovoljan da napunite tek pola čaše od brušenog stakla. Kod kuće, osušite to cveće do drobljivosti, sameljite da bude sitno kao brašno, u mašinici za kafu, i napravite od jednakih količina tih trava smese. Dodajte toj smesi pola čaše brašna od hrastove kore. Ne skidajte koru sa živog hrasta, jednostavno protrljajte njegovu koru četkom i skupite to što je od stabla otpalo. To će biti onaj čarobni sastav, kojim je bogata staza do naše bašte. Jedna kafena kašičica ove smese, usuta u jamicu kompostne gomile, učiniće da vrlo brzo dobijete kvalitetan kompost od otpadaka vaše bašte. Dobivši takav kompost, i vaše „kulturne“ biljke će odisati zdravljem i obradovaće vas sjajnim prinosima. Ne ustručavajte se, prelijte jednu kafenu kašiku ove smese čašom vrele vode, sačekajte 5 – 10 minuta i popijte sa kašičicom meda. To će vam pričiniti istinsko zadovoljstvo, poboljšaće i vaše subjektivno osećanje. Jedna čaša na dan takvog čaja izuzetno će koristiti vašem zdravlju. Već kad smo kod čaja, onda probajte još jedan – poparite (obarite) list „zemljane kruške“ (topinambura, fran. topmambour, trava iz porodice suncokreta sa jestivim korenom), razblažite mlekom i probajte uz med, može i bez meda, i bez šećera – vi jednostavno poželite dodatak!
Šetajući stazom koja vodi do bašte, zapazite mesta gde je najviše raznih trava. U trenutku cvetanja (ali ne semenanja!) pokosite srpom te razne trave onoliko koliko može, kad se isitni, bez nabijanja, stati u desetolitarskom vedru. Od ove smese trava pripremićete ekstrakt EM-preparata „Bajkal EM-1“ za prelivanje svojih leja i kompostnih gomila u jesen. Tu zbirku trava treba, otprilike, da čine, približno u istim količinama: kopriva, maslačak, buhač, detelina, lopoč (čičak), lekovita kamilica, valeriana, menta (nana), hajdučka trava. To su čarobni stanovnici staze do naše bašte. Može se tu dodati i deo lišća baštenskih biljaka – lovage, mrkve, peršuna, koriandera. Ne dodavati u tu mešavinu nikakve trave iz porodice kupusa.
Uvek se setite, da će vam, ne samo sada, već i sledeći put, i zatim, i posle toga, i sledeće godine, i posle sledeće, i uvek biti potrebni ti čarobnjaci prirode. Zato ih pažljivo skupljajte, tako da njihovo pokolenje može stalno da se obnavlja, da bi bilo ne samo vama, već i vašim komšijama, i vašoj deci i unucima.

Pitanje za Hanzu.
Gde nabavljaš belu detelinu što seješ među redove i ako nije tajna po kojoj ceni?
Sa kojim preparatom i u kom odnosu tretiraš seme biljaka pred setvu?

Seme bele deteline sam nabavio u institutu za krmno bilje Kruševac cena za 1kg. je tada bila 600 dinara.
Dezinfekciju semena radim sa hipermarganom.

Svo seme tretiram Bajkalom EM-1 u razmeru 1:1000. po 20 minuta držim seme u toj tečnosti

Hvala. Je li brzo naraste bela detelina? Jesi li je morao kositi ?

fizikus citat:

Hvala. Je li brzo naraste bela detelina? Jesi li je morao kositi ?

Prošle godine sam je kosio 3 puta, prilično brzo raste ukoliko ima dosta vlage,
korov je praktično nestao.

Nabavio sam belu detelinu. Jesi li ručno sejao ili sa nekom sejačicom

fizikus citat:

Nabavio sam belu detelinu. Jesi li ručno sejao ili sa nekom sejačicom

Sejao sam ručno, potrošio sam prilično semena, ali nije neka šteta s obzirom da je mala površina, nekih 5 ari.

Moja Bašta na dan 08.03.2013.

Pozivam sve zainteresovane na ogled bašte uređene po EM-tehnologiji.

OSNOVNI ALAT BAŠTOVANA ZA RAD NA USKIM LEJAMA
1.Fokinov ploskorez (zemljorez, tanjirač, mala kosa) – veliki – njime se
rastresa zemlja leja u jesen i u proleće, seče korov sa prolaza (stazica), kose suvišni
izdanci malina, skuplja smeće sa stazica, zagrće krompir i kupus, a u pojedinim
slučajevima zamenjuje grabulje.
2.Fokinov ploskorez (tlorez, tanjirač) – mali – njime se uklanja retki korov
sa korenjem, rastresaju se međuredovi, zavlači se u zemlju kompost i pepeo u
zasadima paradajza, rovi se zemlja u zasadima paprika, izvlači se korov iz gredica
cveća i luka.
3.Grabulje sa širokim radnim delom – 30 sm – baš takve grabulje su
pogodne za rad na uskim lejama, za formiranje zemljanih ivica duž krajeva leja, da
se maksimalno izravna površina leje među ivicama.
42
4.Formirač jamica za krompir – njime se prave jamice u lejici za rasadne
krtole. Pri tom su sve krtole na istoj dubini, imaju dobar kontakt sa zemljišnom
vlagom, jednako i zajedno rastu.
5.Kopač (riljač) uskih leja – ovu alatku proizvodi jedno od preduzeća grada
Jekaterinburga. Jednim potezom rastresa svu širinu uske leje na dubinu koju
izabere baštovan. Riljanje se vrši bez prevrtanja zemlje. Radi na principu poluge,
što veoma mnogo smanjuje fizički napor radnika. Primenjuje se za predsetveno
riljanje i ne zahteva veliki napor.
6.Krompirokopač - proizvodi OAD (otvoreno akcionarsko društvo)
„Sudogorskoe RTC“ (reonski trgovački centar). Alatka je tipa poluge, vrlo sličan
kopaču uskih leja. Koristi se za vađenje krompira, mrkve, cvekle i drugih korenastih
plodova. Ne prevrće grumen i ne zahteva veliki napor.
7. Marker – lenjir – pravi ga sam baštovan od drvene gredice preseka
50x20 mm i dužine do 2 m. Na širokoj površini gredice, na rastojanju 7,5 – 10 sm u
otvore umetnuti drvene zubce, slične zubcima drvenih grabulja. Na drugoj strani
široke površine bojicom se obeleže tačke na 30 sm. Zubci markera se koriste za
označavanje na zemljištu mesta sadnje belog luka, luka – rasada, cvekle, rotkvice,
rotkve, a oznake bojicom za označavanje mesta sadnje krompira, kupusa, tikvica,
krastavaca, paradajza i sličnih kultura. Metčik (obojena tačka) mnogo olakšava
sadnju kultura i doprinosi urednosti. Rebrom ovog markera po unutrašnjoj osnovi
zemljanih bedemčića uske leje se utiskuje brazdica za sejanje semena.
Za rad na uskim lejama nije vam više potrebna nijedna alatka. Neki
baštovani mogu da se naljute na mene zbog toga što među baštenske alatke nisam
uvrstio njihov omiljeni ašov. (Objašnjenje: na ruskom «лопата» - na srposkom
„lopata“, „ašov“, na ruskom „заступ» - na srpskom „ašov“). Možda je ašov
potreban za neke poslove u voćnjaku i na poljoprivrednim parcelama, ali na
teritoriji savremene i prinosne bašte – za ašov nema mesta.

Ovo sam već postavljao ali neće biti na odmet lakše ćemo zapamtiti.

Prema tome, za obnovljenje plodnosti zemljišta, potreban je kompost. Je li
ga mnogo potrebno i da li ga je komplikovano proizvesti? Po mišljenju Dokučajeva i
Kostičeva, početnu plodnost ima zemljište koje sadrži u sebi samo 6% humusa. Ako
zemljišta njiva i bašti ljudi koji čitaju ove redove, bez primene mineralnih đubriva,
daju makar kakav prinos, može se smatrati da oko 6% humusa ta zemljišta imaju.
Pri tom, da bi povećavao iz godine u godinu humusni sastav zemljišta, zadatak
zemljoradnika se sastoji u tome da primenjuje organske komposte, kao što to rade
Amerikanci, Šveđani, Arapi, Japanci i drugi.

Nauka o tome kaže, da biljke uzimaju iz zemlje samo 2-6% hrane, ostalih
94-98% hrane dobija iz vazduha. Ova naučna konstatacija je, verovatno, za veliki
broj čitaoca, neočekivana novost. No ova informacija govori i o tome da srpski
zemljoradnici, poklanjajući ogromnu pažnju unošenju u zemljište različitih đubriva,
ne razumevajući da je glavna masa hrane za biljke u atmosferi, uzaludno troše,
kako svoju snagu (setite se „u znoju lica dobijaćeš hleb svoj“), tako i sadržaj svog
novčanika. Nauka (između ostalih i Dokučajev) govori o tome da svaka biljka unosi
u zemlju više organike, nego što iz nje uzima u obliku hranljivih vodenih rastvora.
Agrobotanika (ne brkati sa agronomijom) tvrdi da u biljnom svetu postoji balans –
težina suvog nadzemnog dela biljke jednaka je podzemnom delu. To nam govori o
tome da, ako baštovan odnosi sa svojih leja samo „vrškice“ ili „korenčiće“, onda
otpaci koji preostanu čine najmanje 50% od ukupne mase biljke. Svaka biljka u
procesu vegetacije, skupi u sebi samo one hemijske elemente, koje uzme iz tla i
vazduha, koji joj odgovaraju (zato je, naprimer luk ljut, beli luk oštar, mrkva
slatka...). A to znači, ako se tlu vrati 50% bilja (t.j. – otpadaka), njemu će biti
vraćeno deset puta više hrane, nego što je potrebno sledećem pokoljenju. Pa od
toga, što su u sebi nakupili, iz tla su uzeli najviše 6%, a sve ostalo – iz atmosfere.
Zapravo, tako je to uredila mudra priroda, taj proces obnavljanja plodnosti
zemljišta. Prilikom povratka otpadaka u zemljište, do 6% će otići na hranu sledećeg
pokoljenja biljaka, a preostalih 44% neće biti višak – oni će otići za ishranu živih
zemljišnih organizama i za proizvodnju humusa. Zapravo tako se ostvaruje u prirodi
simbioza biljaka i životinja. U prirodi sve što je izraslo iz zemlje, vraća se u zemlju. A
zemljoradnik letinu odvozi sa svoje parcele, a otpad, ili pali, ili odnosi na đubrište i
ništa od onog što je na zemlji raslo, po pravilu, ne vraća zemljištu. Zapravo tako se
ispošćuju zemljišta (setite se Biblije: „Kada ti budeš obrađivao zemlju, ona neće
više davati snagu svoju za tebe“).
Radi redovnog obnavljanja plodnosti zemljišta, nema nikakve potrebe za
sirovim stajnjakom i mineralnim đubrivima i njihovog unošenja u zemljišta.
Dovoljno je vratiti zemlji samo otpad od kultura, koje su na njoj rasle, koji će proći
kroz kompostnu gomilu, zajedno sa otpacima sa kuhinjskog stola. Jer ono što se
našlo na kuhinjskom stolu, to je ustvari drugih 50% mase kultura i to neće biti višak
za ishranu zemljišnih organizama i za popunjavanje zemljišta humusom. Autor ovih
redova u toku poslednjih 12 godina prriprema kompost od otpadaka iz svoje bašte,
slažući na gomilu lišće svih kultura (uključujući i cvetnice), lišće voćki i jagodastog
žbunja, sve vrste korova, pepeo iz peći, otpatke iz kuhinje, kokošiji izmet, ljuske od
jaja, riblje kosti i iznutrice, lekovite i mirišljave trave, svo organsko đubre iz bašte. I
za to vreme nijednom nije koristio stajsko ili mineralno đubrivo. Pri tom rod,
naprimer, krompira je bio prosečno u tom periodu 430 – 450 kg po aru. Prinosi svih
kultura su bili skoro nezavisni od vremenskih uslova – zahlađenja, suša i drugih
vremenskih pojava.
Dakle, da li je potreebno mnogo komposta? Od svih otpadaka iz bašte
nabrojanih gore, komposta se dobije dovoljno, da se nanese na zemljište uzanih

leja u količini jedno vedro za 1m kvadratni useva. Kompostom se nikada ne mogu
prenahraniti biljke, njega nikada nema previše. Zato, ako je zemlja previše
degradirana višegodišnjim nasiljem nad njom – prevrtanjem zemlje, nanošenjem
stajnjaka i mineralnih đubriva, onda za brz povratak njene plodnosti i za formiranje
humusa u njoj, neće biti zgoreg da se jednom nabavi sirov stajnjak u nekom
privatnom domaćinstvu i da se propusti kroz kompostnu gomilu. Ne treba kupovati
stajnjak u velikim farmama, jer tamo može biti zasićen štetnom po zdravlje
hemijom, od dizinfekcije prostorija do lečenja bolesnih životinja. Ponavljam,
nabavljeni stajnjak treba koristiti za pravljenje komposta, ne sme se unositi na
lejice.

Orhideja u Martu.