Robert88 citat: |
Pa da znam al prskam jednom godisnje protiv trave.Mislim znam da i to nesme ako je oganska hrana al to je ono minimalno u odnosu koliko bi trebalo da se prska.90% je vrsta Stenli i nesto malo Cacanska rana.Pa ima malo mahovine i onako sitne trave.A jel treba negaseni krec ili gaseni???I dal tu piljevinu stavljam samo oko drveta,ako imas neke slike postavi da vidim kako to izgleda.Hvala na pomoci |
http://www.scribd.com/doc/431707/Vocnjak
MALČIRANJE
Kolika je krošnja toliko po zemlji malčiraj- slama je odlična za posipanje, ne raste ništa ni od trave ni od korova. Ali bitno je da je postaviš za vreme kiša da bi se zalepila za zemlju, posle je sve ok i za vreme suša. Ako je staviš dok je suša raspe je vetar...
Što se tiče malčiranja struganim drvetom (odpadna piljevina) ne sme biti sitna jer zemlja MORA da diše...dakle treba ti što krupnija piljevina recimo komadi strugotine...bitno je da znaš da sloj ne sme biti deblji od prsta! Strugotina drveta je lošiji način od slame. Probaj na jednom stablu jedno a na drugom drugo i vidi šta u tvom kraju i tokom različitih temperatura bolje prija biljkama...
Savetujem ti da knjigu Downloaduješ i odštampaš...
Inače knjiga je na hrvatskom kreč zovu vapnenac
Ukratko očisti stabla četkom, plastičnom od lišajeva.
Zemlja je sigurno kisela ako ima mahovine, za vreme SUVIH dana posipa se kreč. Može i gašen i negašen.
Orezuje se u rano proleće pre nego što bude 8 stepeni...dok biljke miruju ili u kasnu jesen.
Tokom leta možeš da uklonoš samo suve grane, i obavezno PIJAVICE to su one koje idu direktno u vis jer crpe snagu a ne radjaju, i možeš da ukloniš neke u samoj krošnji jer ako se krošnja unutra ne provetrava u centru, zna da oboli...
Kada orezuješ, grana sme da ima najviče tri grananja (čvorna) pa svaka u njoj još tri...Pazi da kada orezuješ debele grane, pri kraju sečenja, ne puknu i ne odvale pola grane i oljušte koru. To se rešava lako, grana se veže kanapom da ne može da padne za zemlju (deo koji otpada) , takodje se podboči Y račvom i jako bitno grana se zaseče sa svih strana pre sečenja u krug pa se tek onda seče.
MORAŠ orezati jer nema uroda, zapravo opada svake godine ako se ne orezuje. Prvi put se radi veće orezivanje posle se godinama samo pijavice jako uspravne nove grane uklanjaju i neke nove koje su izbile a koje su preduge skratiš .
Veće rane gde je odsečeno stablo se zamažu kalemarskim voskom da biljka ne pati. Ima vosak koji mora da se greje i onaj koji je tečan i ne mora. Bolje uzmi tečan. Ako nemaš novca ima recept kako se pravi.
Orezuje se kada ne pada kiša.
Sada nije vreme za orezivanje NIKAKO.
Rekoh da se orezuje u RANO proleće do + 8 C (biljka miruje), zatim po najvećoj vrućini zna da miruje ali kratko, i u kasnu jesen ide na spavanje - tada se orezuje.
Azot - fali ako je lišće svetlo sa crnim tačkama, azot u zemlju ubacuju pasulj buranija i detelina.
Kalijum - fali ako stablo gubi lišće na vrhu u list ranije otpada, kalijum otiče na stvaranje šećera u šljivi ako ga ima dovoljno sladja je. kalijum daje otpornost stablu na mraz i bolesti.
Fosfor - pomaže stvaranju cvetova i semena
Kalcijum - diže rodnost voćke, ako ga nema ona ne radja
KALCIJUM = kreč !!!
Ne preteruj odnosi su bitni.
OBAVEZNO djubri stajskim djubrivom. Nikako ptičijim ili svinjskim - opasni su jer su prejaki i znaju da spale biljke, idealno je govdje ili ovčije.
Djubri se u vreme cvetanja i tokom nastanka ploda.
Veštačka djubriva takođe nisu dozvoljena u organskoj poljoprivredi jer truju zemlju.
I seti se da za vreme pre velikih kiša, mora da se odvede voda iz voćnjaka, može pored voćnjaka da se iskopa odvodni kanal, ili onaj specijalan konzervacioni plug koji ne ore već buši rupu za odvod viška vode.
čisto da znaš oranje je jako opasno i loše. Dobro je da ponekad predješ frezom plitko, ali znaj da ono što umre u pocvršinskom sloju zemlje /to su posebne KORISNE gljivice i bakterije - DAJU 80% azota biljci.
Zato frezu uključi samo u neko neutralno vreme - recimo dug period oblačnih dana i to jednom godišnje samo freziraj...
Jako je bitno da u blizini imaš pčele da opraše cvetove voćki. Ako nisi pčelar ne pokušavaj sam, nego nabaci divlje cveće po obodu voćnjaka da privuče divlje insekte da ti oprašuju ...Dobro je visoko ljubičasto divlje cveće i žuto...Insekti vole i malo vode i nekom buretu ali OBAVEZNO u njemu da pliva lepa plosnata daska da se ne dave. bez oprašivača insekata nema plodova.
Ako ima pčela u krugu od 5 do 10 km onda je ok. Neki voćari pčele mame šećerom kod sebe.
ISPOD NA LIKU JE KNJIGA "STARINSKI VOĆNJAK" kako se obnavlja, održava neguje, djubri...tu ti je sve...
http://www.scribd.com/doc/431707/Vocnjak