Da li je neko koristio izmet golubova kao izvor Azota ?
Nemam dovoljno svežeg materijla pa bi pitao komšiju golubara da mi da golubiji izmet.

Već neko vreme pratim temepraturu komposta, i podeliću rezultate kada se nakupi dovoljno podataka. Za sada je najviša temeperatura koju sam dostigao oko 55 stepeni ali se kompost nakon par dana ohladi.
Čim dodam sveže materije ponovo krene bakteriološka aktivnost.

Ja sam ove godine po prvi put napravio gomilu za pravljenje komposta ,znam da bi ga trebalo prevrtati ali posto je trava sto sam ubacivao bila jako velika a mali prostor za kompostiranje i morao sam da nabijam da bi sve stalo necu ga okretati pa za 6 meseci ce valjda da se napravi kompost, polako ali sigurno a ako budem zadovoljan rezultatom onda cu za sledecu godinu napraviti to sve malo bolje i potrudicu se vise oko komposta.

I ja ne prevrcem, nego na prolece, kada prosejavam, gornji deo stavim na dno gde planiram da slazem sledece godine. Vec dve godine koristim kompost dobijen na taj nacin i zadovoljna sam rezultatima. Tu ostavljam otpad iz baste, iz kuhinje i istresem saksije iz kojih je supstrat vec iskoriscen maksimalno...Jedino sto sam uradila da doprinesem 'radnji' je to sto sam za vreme vrelih dana zalivala gomilu kada i bastu

Kompost spremam na prirodan način, isključivo od pokošene trave sa travnjaka, lišća i piljevine od drveta uz pomoć crvenih glista (koje obilato koristim za ribolov). Redovno polivam vodom kad god polivam baštu, a slojeve komposta, kojeg su gliste preradile, prebacujem u drugi deo bazena za kompost, a na njegovo mesto dodajem pokošenu travu sa travnjaka (lišće dodajem s jeseni, kad počne opadati sa drveća, kao i piljevinu od pripreme drva za ogrev). Inače, lišće sakupljam kosačicom (kao usisivačem), lakše mi je nego grabuljom, a i kosačica ga lepo usitni, pa brže fermentiše. Preko zime kompost se obilato natopi vodom od snega i izmrzne od mrazeva, pa je u proleće rastresit i mekan kao pena. Krajem marta (od 20 do kraja), izdvojim jedan deo komposta za cveće (jer tu ne dodajem stajnjak), a u drugi, veći deo komposta (za uzgoj povrća), dodam pregorelog stajnjaka, ali onog baš pregorelog, koji i sam liči na kompost (rastresit), a onda to dobro izmešam...i to je to, spreman je za upotrebu.

Kompost u ovom betonskom bazenu je "zreo", još samo preko zime da izmrzne i biće kao pena, a ima ga oko dva kubna metra.


Ovo je privremeno skladište, jer je bilo malo više materijala, a sačekaće proleće, kad upotrebim zreo kompost iz bazena, pa ću ga premestiti tamo.


Na ovim slikama je način (osim cveća) na koji uglavnom koristim kompost.





Ovo je sada na kraju sezone. Vani ostaju samo jagode i metalni nosači, dok su ostale žardinjere očišćene i spakovane u šupi. Ima još dosta lišća u dvorištu, ali je vlažno od kiše, pa ću to pokupiti kad se malo prosuši...kao što rekoh, sakupljam ga kosačicom :))

svaka čast!

Prekrasno e se , bravo Mirke-018
Pozdrav

Zbog mrava u kompostu ne treba da brinem? Napali mi kompost nakon sto sam ubacila koru tikvica.

da li su stetni sicusni (2mm) beli crvici u zrelom kompostu

Ja mislim da nikakvi živi stvorovi nisu štetni u kompostu. Naprotiv. Milijardu i više živih bića ima u jednoj prosečnoj gomili komposta. Samo što 99% njih se ne vide golim okom. Ali bez njih ne bi bilo ni razlaganja organskih materija. Moje skromno trogodišnje iskustvo u kompostiranju kaže da je najvažnije imati približan odnos zelene i braon mase u kompostu, povremeno mešanje ili prebacivanje i na kraju rezultat ne izostaje, šta god bilo u kompostu samom. Pravljenje komposta iz jedne gomile obično duže traje od života bilo kojih crvića koji su samo predstadijum opnokrilaca, ili nekih drugih letećih insekata. Tako da nema brige, otići će iz komposta. Ko želi da doda još korisnih bakterija, odnosno da napravi super kompost može da pravi i "čaj" od koprive, gaveza i sličnih biljnih "afrodizijaka" i da u to doda šećer kao dodatnu hranu za dobre bakterije...
Prema tome nema brige, samo treba što više kompostirati i nagovarati druge da to čine. Mešajući zeleni otpad sa kućnim otpadom je takođe rasipanje resursa koje nam priroda daje pa joj ga treba i vratiti.

ja skoro resio da probam, napravio sam malu gomilu, shodno potrebama, ubacio samo kosenu travu i suvi golublji stajnjak postoo je surak golubar pa ga ima u velikim kolicinama. nenormalno stipa i za oci i za nos i za grlo! bas je toplo kad stavim ruku u gomilu, ne znam koliko stepeni ima, valjda ce do proleca nesto dobro ispasti iz toga

Može li mi netko potvrditi je li istina da se na kompostiranje može staviti i biljke oboljele od plamenjače i pepelnice, ali da onda kompost bude za korištenje u vrtu tek za 2 godine?
Ja do sada nisam stavljala bolesne biljke.
Godinama kompostiram i imam 3 kompostera u vrtu. Susjedi donose travu kad pokose pred kućama, suprug sjecka grančice (nemam sjeckalicu), a sav organski otpad iz kuhinje ide u kompost također.

E sad kad su virusna ili gljivična oboljenja biljaka u pitanju, nisam siguran da je to dobro. Gledao sam na Gardener's World-u da su recimo šimšir koji je bio zaražen gljivičnim oboljenjem (box blight) zapalili i rečeno je nikako u kompost. I u kompostu se razvija temperatura ponekad 60 - 70 stepeni koja može ubiti viruse i gljivice ali to nikako nije slučaj u svim delovima kompostne mase pa postoji velika verovatnoća da spore ili virusi prežive... Pošto su i plamenjača i pepelnica gljivična oboljenja ja mislim da ih ne bi trebalo stavljati u kompost. E sad ja nisam našao tačno koliko je trajanje spora kod ovih gljivica što napadaju biljke ali čini mi se da je za penicilin recimo 10 godina...
Mislim da ipak ne treba rizikovati.

Hvala na odgovoru. Ma ja sam isto došla do tog zaključka...

Ziher je ziher, zar ne?

Upravo tako.

Je li obavezno prevrtati kompost? Ja to do sada nisam radila jer nemam hrpu nego tri kompostera pa mi nije bilo bitno da što prije sazrije.