Dobro necu ih presadjivat, cekacu jesen, da li bi im pomoglo da im bacim malo npk ili da im donesem zemlje sa drugog mesta gde znam da je ph niska i da pospem po povrsini oko njih.

Pospi oko njih piljevinu da ne raste trava i nista ne diraj . Pozdrav

snr2 citat:

Dobro necu ih presadjivat, cekacu jesen, da li bi im pomoglo da im bacim malo npk ili da im donesem zemlje sa drugog mesta gde znam da je ph niska i da pospem po povrsini oko njih.

oko ovih sadnica gdje su pukovitne, malo raskopaj površinu, lagano da se zemlja zdrobi kako bi bila propusnija. a što se tiče dodavanja kisele zemlje, možeš nasipati i smrekovih iglica okolo. pretpostavljam da ih ovdje nećeš zadržati.

Havala za informacije, nece tu da im bude stalno mesto, procito sam da ne valja kad se odma presade vec da treba da se ceka jesen, sto cu da i uradim ali iznenadjen sam za hlorozu.

Jovan1. citat:

soja citat: Kod nas na poslu na Rimskim Šančevima ima jedno staro drvo pitomog kestena koje obilno rađa svake godine... Sojo, bilo bi jako korisno i lepo da "uslikas" taj raritet, kada krene vegetacija, habitus i detalje u makro planu. Taj primerak bi skoro mogao da postane spomenik prirode u Vojvodini.

Evo obećanih slika.

Sojo, hvala na slikama. Ovako gledajući, kesten mi deluje nekako žbunasto, sa više debala, a na prvoj slici i nekako žutozeleno. Da li možda znaš zašto sa nije razvilo centralno, glavno deblo i postalo pravo drvo i da li će mu kasnije, u toku vegetacije, lišće dobiti tamnije zelenu boju. I pored toga što se razvijaju cvetovi (rese) i to prilično bujno, ovako, po slikama i po tmurnom vremenu, nešto mi baš ne izgleda da je drvo srećno i napredno. Doduše, ja baš nešto i nisam imao prilike da vidim reprezentativno drvo kestena, ali ga, uz pomoć slika iz knjiga i sa neta, zamišljam bujnog i tamnozelenog kao lipa, sa jednim stablom, kao orah napr.

Jovane
Ovaj kesten sa slike je ustvari nekada bio kesten sa jednim stablom koje je neko odseko do zemlje . Lastari iz korena i stabla su naglo krenuli sa rastom i za nekoliko godina formiralo se drvo kestena po principu zbuna .
Princip je isti kao kod araha . Odseces stablo a iz korena krene gomila letorasta koji kasnije svako za sebe bude nosilac posebnog stabla .
Pozdrav.

Niste u pravu za stablo, a moja je krivica zbog slike, pošto stvarno izgleda da ima više stabala. Iza kestena je neka drvenasta biljka sa mnogo stabala, evo slika iz drugog ugla, gde se vidi stablo.


Prošle godine nije imao ovako svetlo zelenu boju lista, ne znam da li je zbog ovog vremena... Baš i mene zanima da li će se boja promeniti kada se vreme stabilizuje. Sa ovoga drveta svi uzimaju grančice klincima za herbarijum, zato znam da je prethodnih godina imalo tamno zelene listove.

Ako je tolike godine rastao na tom mestu i bio tamnozelen, trebalo bi da se adaptirao na lokalne zemljisne uslove i da nije u pitanju klasicna Fe hloroza. Kazu da cak i otporne biljke dobiju hloroticno lisce ako im se koren davi u vlazi. Bice da je to i nadam se da ce sa suvljim vremenom lepo zazeleneti kao i do sada.
Sojo, molim te da pratis razvoj situacije i da nas kasnije u toku vegetacije izvestis (i slikas) formirane plodove na zdravoj i lisnatoj biljci, kojih ce, nadam se, biti
Ovo je za sada JEDINA SLIKA na ovom forumu, a verujem i na netu, jednog "vojvođanskog" pitomog kestena. Da li ih ima jos "dokumentovanih" u Vojvodini i gde???

Jovane, pratiću situaciju i dokumentovati stanje sa slikama. Ovo stablo je do sada svake godine obilno rađalo, nadam se da će tako biti i ove godine.

Jovan1. citat:

Ovo je za sada JEDINA SLIKA na ovom forumu, a verujem i na netu, jednog "vojvođanskog" pitomog kestena. Da li ih ima jos "dokumentovanih" u Vojvodini i gde???

Nedavno sam otkrio još jedno u kod mene u komšiluku na FG. Deo između Ledinaca i Rakovca. Slikaću ga prvom prilikom.
Ako se ovaj Sojin adaptirao na naše zemljište možda bi vredelo sa njega uzeti semenski materijal?

Možda pitam glupo pitanje, ali da li može da se razmnoži kesten iz reznice?

Jovan1. citat:

Ako je tolike godine rastao na tom mestu i bio tamnozelen, trebalo bi da se adaptirao na lokalne zemljisne uslove i da nije u pitanju klasicna Fe hloroza. Kazu da cak i otporne biljke dobiju hloroticno lisce ako im se koren davi u vlazi. Bice da je to i nadam se da ce sa suvljim vremenom lepo zazeleneti kao i do sada. Sojo, molim te da pratis razvoj situacije i da nas kasnije u toku vegetacije izvestis (i slikas) formirane plodove na zdravoj i lisnatoj biljci, kojih ce, nadam se, biti Ovo je za sada JEDINA SLIKA na ovom forumu, a verujem i na netu, jednog "vojvođanskog" pitomog kestena. Da li ih ima jos "dokumentovanih" u Vojvodini i gde???

Ovo bi mozda objasnilo i zasto je ovaj kesten prilicno malen: makar se prilagodio manjoj kiselosti nego sto njegovoj vrsti treba - razultat je ipak manji rast?
Drveni, predlog ti je odlican - mozda bi seme ovog kestena dalo neki procenat takvih "prilagodjenih" stabala! Bravo za ideju!

P.S. Ova patuljasta forma me je podsetila na jedan kedar u nekom parku u Belgiji: divan 85-ogodisnji primerak, savrseno proporcionalno razvijen, plav, zdrav - ali od korenske crte do najvisih iglica na vrhu - jedva 7 metara visok! :)))
Cak i da je varijanta "kiparski kedar" - premalen je... a deklarisan je zvanicno kao "libanski".
I da, posadjen je na previse podvodnom tlu: a kedar to ne voli nikako...

soja citat:

Možda pitam glupo pitanje, ali da li može da se razmnoži kesten iz reznice?

Konsultovao sam ovde:
www.pfaf.org/user/Plan...nea+sativa

Ali nema podatka da moze.