064-****-*69 pozovite.

Volio bih da vidim taj sajt gde se prodaje Bajkal u Hrvatskoj, ako nije problem, molim.

evo sajta. bilo je na lageru i koncetrat bajkala od 40 ml. sada ga trenutno nema, ali ce biti. a ja cu vas pozvati tel ;)) hvala


www.emtehri.com/kategorije.asp?c=6

Bajkala, tamo neće biti, to je konkurentska firma koja prodaje japansku EM-tehnologiju.
Bajkal EM-1 je jedinstven. jer nam dolazi iz ekosistema Bajkalskog jezera, najvećeg rezervoara slatke vode na zemlji, oka zemlje.
Ne osporavam ničije druge proizvode, osim ako nisu falsifikati, ali Nisam izabrao Bajkal EM-1 samo tako.

NEKI SAVETI ZA OBRADU BAŠTI SA USKIM LEJAMA
1.Ne trudite se da podignete površinu leja iznad površine stazica (prolaza). Površina leje između bočnih bedemčića zemlje, mora biti u istoj ravni sa stazom. U suprotnom, za vreme žege zemljište uzdignutih leja se brže isušuje i zahteva češće zalivanje. Ima smisla malo podići leje u oblastima gde ima puno podzemne vode. Tamo, pak, gde je nivo podzemnih voda nizak, leje rastu od jesenjeg i prolećnog komposta, pa ih za 4 – 5 g. treba ponovo ravnjati. Naravno, ovo treba raditi u jesen, posle berbe prinosa, a leje formirati na ranijim mestima.
2.Ne pokušavajte da posejete na uskim lejama više od dva reda kultura. Može se, eventualno, posejati po sredini treći red samo vrlo ranih kultura, naprimer rotkvice, koja će biti izvađena za 25 – 30 dana posle sejanja i neće biti u sledećem periodu konkurencija ostalim kulturama.
3.Ako je zemljište na parceli vrlo tvrdo i teško (glina), onda ujesen, pre unošenja u lejice komposta, može se u njih posejati ozima raž. Samo jedna biljčica ove kulture stvara u zemljištu, u periodu vegetacije, sistem korenja dužine nekoliko stotina kilometara. Zemljišni organizmi, jedući to korenje, rastresaju zemlju na velikim dubinama i čine je rastresitijom. Za ovo vam ne treba ni ašov, ni plug. U proleće, 1,5 – 2 nedelje pre sejanja ili sadnje kultura u lejice, direkno po izrasloj raži, nanosi se kompost, sva se leja rastresa ploskorezom Tokina i poliva rastvorom EM-preparata. Ali treba potrpati u zemlju zelenu raž, čak je korisno da deo ostane na površini.
4.Zemljani nasipčići duž bokova leja mogu se iz raznoraznih razloga poremetiti. Redovno ih moramo obnavaljati i popravljati, povlačeći zemlju sa prolaza (stazica).
5.Korov, koji se pojavljuje na prolazima, treba pokositi ploskorezom do visine zemljišta, pokupiti i staviti u kompostnu gomilu. Košenjem na visinu zemljišta uništava se korenje korova, naravno, ne odjednom, ali posle nekoliko košenja, korov nestaje. Košenjem niže od nivoa zemljišta dovodi do trganja korenja iz čijih komadića izrasta ne jedna biljčica korova, već nekoliko. Da li vam je to potrebno? Neki od korova, naprimer maslačak, izdvajaju fitoncide, koji štite biljke od štetočina i bolesti. Ovakav korov je poželjno porezati na početku cvetanja, ali obavezno pre obrazovanja semena.
6.Formiravši baštu sa uskim lejicama vi ste otstupili od svih ivica parcele 100 sm. Ovaj deo obavezno iskoristite za aromatske i lekovite trave – mentu (nanu), koriander, peršun, neven i dr. Ove trave svojim fitoncidima štite baštu od mnogih štetočina.
7.Prilikom sađenja belog luka, okrenite rebro češnja na sever ili na jug. Lišće belog luka je formirano u obliku lepeze. Ova lepeza je usmerena svojom površinom s severa na jug. Pri tom svaki list lepeze dobija u toku svetlog dela dana maksimum sunčeve svetlosti, biljke mogu da koriste više hrane iz zemljišta i vazduha što će doprineti rastu češnjeva i glavica.

Sve biljke, kao i sve živo na planeti Zemlji, zahteva posebne uslove za život, pre svega, dobru i zdravu hranu. Biljke dobijaju hranu iz zemlje za koju su čvrsto privezane svojim korenjem i ne mogu se premeštati u potrazi za boljim uslovima. I, malo ko zna, da hrana, koju biljke dobijaju iz zemlje, čini svega 2 – 6% njihove potrebe za hranom, a da od 94 – 98% hrane biljke uzimaju iz vazduha, odnosno, atmosfere. Samo zemljišna hrana, bez atmosferske ishrane, nije dovoljna za rast i razvitak biljaka. Isto kao što i atmosferska hrana nije dovoljna za rast i razvoj biljaka bez zemljišne. A da još preciznije kažemo, zemljišna hrana je svojevrstan katalizator onih procesa, pomoću kojih biljke mogu uzeti hranu iz atmosfere uz posredstvo sunčeve energije i zraka – u procesu fotosinteze

Prilikom pravljenja EM-komposta, obavezno je, na svaki sloj organskog materijala, dodati površinsku zemlju, ( jedno vedro, na 1m2), inače nećete dobiti kompost već silažu.

Za obnovljenje plodnosti zemljišta, potreban je kompost. Je li ga mnogo potrebno i da li ga je komplikovano proizvesti? Po mišljenju Dokučajeva i Kostičeva, početnu plodnost ima zemljište koje sadrži u sebi samo 6% humusa. Ako zemljišta njiva i bašti ljudi koji čitaju ove redove, bez primene mineralnih đubriva, daju makar kakav prinos, može se smatrati da oko 6% humusa ta zemljišta imaju. Pri tom, da bi povećavao iz godine u godinu humusni sastav zemljišta, zadatak zemljoradnika se sastoji u tome da primenjuje organske komposte, kao što to rade Amerikanci, Šveđani, Arapi, Japanci i drugi.

Koliko je svetlost važna govori, naprimer, sledeće upoređenje istorijskih fakata. Pre više od 4500 godina, kako piše u istorijskim spisima, zemljoradnici drevnog carstva Sumera u međurečju Tigra i Eufrata dobijali su prinose pšenice oko 300 c/ha. Zemljoradnja se obavljala uz zalivanje, a njive Sumera su bile na ledinama starih gradskih smetlišta, na zemljištu koje je bilo zasićeno živim zemljišnim organizmima. Pre 250 godina, carski baštovan Ekleben, u predgrađu Sankt-Peterburga, prema podacima koje je ostavio M. V. Lomonosov, dobijao je prinose pšenice oko 3000 c/ha! Nisam pogrešio u broju nula – baš tri hiljade centera po hektaru. Svoje njive Ekleben je takođe imao na bivšim gradskim smetlištima, a zalivanje se u dovoljnoj meri ostvarivalo putem atmosferskih padavina. U Međurečju, koje je skoro subtropsko, a kod Sankt-Peterburga, u ozloglašenoj „zoni rizične zemljoradnje“, a prinosi u toj zoni deset puta veći, nego kod Sumera. O čemu se radi? Zašto takva razlika između severa i juga u korist severa? A stvar je u tome što u Međurečju dan isto traje koliko i noć, a u Sant-Peterburgu 2,5 meseci traju „bele noći“, kada sunce samo za kratko vreme zalazi za horizont. Zapravo samo obiljem svetlosti može biti objašnjena ova razlika u prinosima. Čak i surova klima u Eklebenovoj „zoni“ nije zasmetala prinosima. Pa i Dokučajev među dobrima, koja je priroda podarila čoveku, nije pominjao ni klimu, ni vremenske prilike, ni prosečnu temperaturu za vreme vegetacije biljaka. Navedeni podaci potvrđuju da su termin „zona rizične zemljoradnje“ izmislili laici, koji su ovim terminom skrivali svoje neumenje i neznanje, što se obrade zemlje tiče i efikasnosti vođenja poljoprivrede. Nauka je dokazala da atmosferski vazduh sadrži u sebi oko 78% azota, 16% kiseonika, 0,03% ugljendioksida, a sve ostalo je lepeza Mendeljejevog sistema elemenata. Biljke se, bukvalno, kupaju u azotu, a u isto vreme srpski zemljoradnici nastavljaju revnosno da kljukaju svoje useve azotnim mineralnim đubrivima. Zemljišni organizmi uvlače atmosferski azot u zemljišne rastvore. I, ako je zemljište rastresito i vazduh može slobodno da prodire, a u tlu je ogroman broj živih organizama, onda za azotna đubriva nema nekakve potrebe. Pa ni Ekleben, ni drevni Sumeri nisu imali mineralnih đubriva, a prinosi su im bili desetine pa i stotine puta veći nego kod savremenih zemljoradnika. Zar to nije razlog da se zamisle savremeni baštovani, da li pravilno vode svoja baštovanstva?
Pošto se prinosi obezbeđuju 92-98% svetlošću sunca i atmosferskim vazduhom, osim rastresitosti zemlje, u kojoj obitava korenje biljaka, potrebno je obezbediti nadzemnom delu biljaka uslove za dužu osvetljenost sunčevim zracima i strujanje vazduha oko svake biljke. Na našim njivama traktore pokreću agregati bilo uzduž ili popreko njivskih puteva, tako je traktoristima lakše da drže orjentir. Baštovan sadi svoje kulture kako njemu odgovara. A da bi se postigli dobri prinosi, uz obezbeđenje nadzemnog dela biljaka kako je gore rečeno, treba postupati kako savetuje američki naučnik, doktor Mitlajder (hvala mu za jednostavne i razumljive savete) – treba useve sejati (ili saditi) u smeru sever – jug, obezbediti između leja širok prostor, da bi svaki red bio krajnji. To se može ostvariti ako u lejama posejemo (posadimo) samo dva reda. Skoro svaki baštovan je imao mogućnost da posmatra da, ako su biljke posejane u lejama u nekoliko redova, onda su u krajnjim redovima biljke krupnije i naprednije (i rodnije), nego biljke po sredini leje. One, kao krajne, dobijaju više svetlosti i, naravno, više vazduha.

J E S E N J A P R I P R E M A L E J A
U jesen, odmah posle planiranja bašte, a sledećih sezona odmah posle skidanja prinosa, obuhvatite kanapom kočiće leje, protresite površinu leja, koju ste ograničili kanapom, velikim ploskorezom Fokina.
To treba uraditi baš ploskorezom, da bi se što više iskidalo i protreslo ostalo u zemljištu korenje biljaka i korova, ako ga je bilo u lejama. Baš tog istog dana treba naneti na površinu leja kompost (jedno vedro na dva metra dužine uske leje) i, ne ukopavajući kompost u dubinu zemlje, ostavivši ga na površini, politi leje rastvorom preparata „Bajkal EM-1“ (jedna supena kašika radnog rastvora, plus 1 supena kašika ili starog džema, ili prokislog meda, ili melase, sirupa, ili šećera, na deset litara vode) u količini 5 l rastvora na dva metra dužine leje. Tako pripremljene leje moraju dočekati sneg.

Ukoliko imate akvarijum, jednom nedeljno, dodajte nekoliko kapi Bajkala EM-1, voda u akvarijumu će biti čista, ribice zdravije a biljke izvanrednog izgleda.