ŠTA JE TO HUMUS I ZBOG ČEGA JE BAŠ ON GARANT
PLODNOSTI ZEMLJIŠTA

Vrlo veliki broj poljoprivrednika misli da je humus, kompost ili trulež.
Znajući, pritom, da je humus garant plodnosti zemlje, zemljoradnici nastoje da
unesu u zemljište što je moguće više komposta ili stajnjaka, a mnogi uz to dodaju
još i mineralno „gnojivo“ (navodnici su upotrebljeni zato što je mineralna hemija
otrov za zemlju i uništitelj humusa). Ni kompost ni stajnjak nisu humus. U njima se
sadrži humus u relativno malim količinama. A uz primenu mineralnih „đubriva“, i
ta neznatna količina humusa u kompostu ili stajnjaku se neutrališe. Na taj način
količina humusa u zemljištu, uz istovremenu primenu komposta, stajnjaka i
mineralnih „đubriva“ praktično se ne povećava.
Međutim, baš humus je garancija plodnosti zemlje. Prema tome taj brižni
zemljoradnik mora da zna šta je to humus i kako se povećava njegov procenat u
zemlji.
„Pedologija“ (nauka o zemljištu) objašnjava da se humusom nazivaju -
nerastvorljivi ostaci biljaka i živih organizama. Analogne ovome su, naprimer,
iskopine kostiju dinosaurusa ili praistorijskog čoveka. Ovi ostaci nemaju nikakve
hranljive sastojke za biljke, već su granulisana masa raznih po veličini čestica, čiji
sastav je oko 50% praznina. Pa, zapitaćete se, kako humus može biti garancija
plodnosti zemlje, ako je totalno neutralan, a uz to je 50% praznina? Stvar je u
tome što čestice humusa imaju po površini električni naboj, koji ima privlačnu
snagu ka subjektu, jer ima suprotan naboj. Ti subjekti u zemlji su vodeni rastvori
zemljišnih minerala i produkti razlaganja komposta (organike). Ti rastvori se vežu
za površinu humusne granule i obrazuju oko nje tananu opnu. Ukoliko su humusne
čestice vrlo sitne, a njihov broj dovoljno velik, onda je i njihova ukupna površina
dovoljno velika i na njoj se sakupi mnogo vodenih mineralnih rastvora u opni.
Nauka je dokazala da humus skuplja na površini svojih čestica vlage koja 6-7 puta
premašuje njegovu težinu. Rastvor, skupljen na površini čestica humusa, koji veže
koheziona sila električnog naboja, ne odlazi pod dejstvom zemljine teže u niže
slojeve zemljišta, već ostaje u zoni korenja biljaka. Pod dejstvom sile teže ti
rastvori ne odlaze zemljišnim kapilarima ni na površinu, gde bi vlaga isparila u
atmosferu, a mineralne soli stvorile čvrst sloj na površini zemljišta. Na taj način,
humus je skupljač i čuvar rastvora zemljišnih hemijskih elemenata, koji su hrana za
biljke. Baš ove karakteristike humus i čine garantom plodnosti zemljišta. Čestice
mineralnog grunta nemaju električno svojstvo na svojoj površini da zadrže na sebi
zemljišne vodene rastvore. Na podlogama koje nemaju humusa ili ga imaju sasvim
malo, vodeni mineralni rastvori slobodno odlaze iz sloja korenja u podzemne vode
ili kapilarima zemljišta slobodno odlaze na površinu, uskrativši ih korenju biljaka.
Plodnost takvih zemljišta je veoma mala, prinos na njima je veoma nizak.

ZBOG ČEGA JE OVO INTERENSANTNO: da ponovo objavljujem ovaj tekst???
Evo šta uče naši studenti o humusu:
Има veiki uticaj na fizičko hemijske i fizičke osobine zemljišta TAKOĐE PREDSTAVLJA IZVOR HRANLJIVIH MATERIJA ZA BILJKE

. Obratite pažnju na zadnu rečenicu: PREDSTAVLJA IZVOR HRANLJIVIH MATER

Poštovani prijatelji, imaću predaanja pod nazivom: " kako i šta raditi da bismo dobili 1000 kg. i više krompira na 1 ar zemlje ( 100 m2 ili 10x10)" u okviru EM-tehnologije.
Predavanja ću držati svakoga dana od 10 do 17 sati. u Barandi.
Prijave na tel. 064-****-*69

kakav je odziv na vasa predavanja,ima li zainteresovanih? inace pratim vase postove redovno...

Ima, ima, ako kliknete na predhodnu poruku videćete šta je napisala, gospođa, koja je i postavila fotke.
Naravno moglo bi i više, ali naš narod voli da se muči.

Anasazi, drevni slatki kukuruz iz Meksika.

Sredinom prošlog veka francuski major Galet imao je ječam sa 110 stabala. U to vreme snimci ovih stabala su objavljeni u svim zemljoradničkim novinama. Divite se i vi..A evo vam i sasvim „svež“ podatak, štampan u novinama „Trud“ 15. II 2001.g., u članku „Ako pogledaš u koren“, o narodnom istraživaču Saljniku. Lekar po profesiji, Jurij Nikolajević, dobio je do 50 stabala od jednog posejanog zrna. A zemlju nije orao, već je... poravna valjkom, da ne bi ostao trag od nogu. I u takav „kamen“ se seju zrna, koja sa svoje strane odgovore „povećanom bokornošću“.

Ali, sve su to zrnaste kulture. Bivši direktor sovhoza (sovjetskog poljoprivrednog gazdinstva) u Podmoskovlju V. P. Ušakov, kada je penzionisan, počeo je da vrši ispitivanja u svojoj bašti i dobio je prinos kromnpira na jednom aru od 1000 kg. O takvom prrinosu ni Holanđani, koji su dolazili u Rusiju sa svojim savetima, nisu mogli ni da sanjaju.
Član ruskog Neformalnog udruženja narodnih istraživača I. P. Zamjatkin iz sela Šušensko, u Krasnojarskom kraju, oborio je ovaj rekord i 2000.g., imao je prinos krompira „rozi bradavičar“ 1680 kg na jednom aru, 2001. – 1820 kg, 2002. – više od 2000 kg! U isto vreme prinos krompira u reonu je bio 130 centnera sa hektara. Kupus sorte „moskovski kasni“ i „krautman“ imao je prinos 1800 kg sa ara (u reonu najviše 200 centnera po hektaru). Ivan Zamjatkin je prihvatio naša iskustva, ubedio se u opravdanost i istinitost RAZUMNOG prilaza zemljoradnji i smatra da i desetostruko uvećanje prinosa od ovih koje danas imamo nije nemoguće.

A sada odgovori na naše prirodno pitanje: „Kako dobiti takav prinos na hektarima?“
Pri sadašnjoj heminiziranoj zemljoradnji, koja je rasprostranjena na planeti, ne možemo se čak približiti ni minimalnom prinosu starih Sumera – 250 centnera žitarica sa hektara. Nisu razlog loši traktori, kombajni, seme i t.d. Sve je u našim glavama. To je to – lažni stereotip mišljenja, koji koriste ljudi u uobičajenoj praksi, kao i odnos u rešavanju novih problema. I sada su vam pruženi podaci visokih prinosa, ali po inerciji mišljenja, vi ih jednostavno odbacate kao neodgovarajuće obrascima, koje imate u glavi. Kod vas ih tamo jednostavno nema. Vi niste videli takve prinose, i niste za njih čuli, samo zbog toga što... „to ne može biti“.

U našoj svesti prevlađuje negativan odnos prema novim informacijama. Tako se kod nas formirala svest, da se sve novo suprostavlja onome što mi znamo. A kada novo nemate sa čim da uporedite, onda se događa ono sa opaskom, sa nepoverenjem. I, da ne bi komplikovali sebi život, ogromna većina ljudi odmah odbijaju takve neočekivane novotarije, poput Čehovljevog heroja „To ne može biti, zato što ne može nikada biti“

OSNOVNA „TAJNA“ RODNOSTI

A postoji li?
Ruski poznati hemičar i specijalista za đubriva D. I. Mendeljejev još je daleke 1872.g. na ovo pitanje odgovorio ovako: „Tražiti univerzalni lek za zemlju, poput filozofskog kamena, je gubljenje vremena“.
Ipak, ja ostavljam svoju tezu, mada uz primedbu, na koju vas molim da obratite pažnju: reč „tajna“ je pod navodnicima. Reklo bi se da je ona glavna, ali ... uopšte nije tajna. Zbog toga što je odavno poznata, ona je deo Prirode, ali još uvek nedefinisana za masovnu primenu u poljoprivredi. Pokušaću to da uradim pomoću najjednostavnije leksike.
Život na zemlji se odvija u dva oblika – biljni i životinjski. Ovo se objašnjava zračenjem sunca, koje šalje na zemlju fotone i elektrone. Fotonska energija omogućuje biljkama proces fotosinteze i formiranje biljnih ćelija. Energija elektrona (jona) omogućuje procese betasinteze i formiranje ćelija životinjskog porekla.
Za našu praksu u poljoprivredi dovoljno je još znati, da u globalu, životinje opstaju na račun biljaka, hraneći se njima. A biljke rastu na račun toga što „jedu“ životinje... posle njihove smrti. Koriste đubre (gnoj) od belančevina, koje se raspadaju. Uostalom odavde potiče i u narodu poznat naziv ovog đubriva preGNOJ.
U zemljištu, koje nije zatrovano hemijom, postoji ogromna količina bakterija – do 10 tona po hektaru i otprilike isto toliko glisti i ostalih „živih stvorenja“, prema V. I. Vernadskom. Po masi, to je kao stado od stotinu krava. Pošto je život bakterija kratak, traje prosečno 20-30 minuta, posle njihovog uginuća njihove belančevine ostaju biljkama kao hrana i tako se formira prinos. Što je više u zemlji bakterija – više ima preGNOJA, a samim tim i više prinosa.
To je cela „tajna“!

Uništavanje oranjem ili kopanjem prirodnu strukturu zemljišta zbog beznačajnog cilja – povećanja rastresitosti – je faktor ukorenjenog neznanja.

Ovde treba reći istinu, da je u svesti naših zemljoradnika, povrtara i baštovana, u poslednje vreme, počeo da sazreva pozitivan stav prema „zelenim đubrivima“. U mnogome je ovom pomogla knjiga N. M. Žurminske, šireći iskustvo zapadnoevropskih povrtara. Ona je potvrdila da „zeleno đubrivo ne treba zatrpavati duboko, jer pri dubokom zatrpavanju, ono se ne razlaže, već se pretvara u masu sličnu tresetu. Dubina zatrpavanja na lakim zemljištima treba da bude 12-15 cm, a na teškim 6-8 cm“.Avaj, knjige Žurminske očigledno ne dolaze do zemljoradnika velikih površina i oni zatrpavaju svoja „zelena đubriva“ plugom. A duboko zaoravanje sveže organike ne poboljšava ishranu biljaka, jer se najveći broj bakterija nalazi u gornjem, aerobnom sloju zemlje. I tu se nalazi glavna masa korenja biljaka.Najbolji način zatrpavanja „zelenih đubriva“ i druge organike, proveren od strane narodnih eksperimentatora SAD (E. Folkner), Francuske (P. Žan), Nemačke (M. Krauze) – to je plitko utiskivanje u zemlju drljačama sa diskovima tanjiračama. Na zemlji ostaje organska masa, koja viri iz zemlje kao strnjika, ili slična travnatom tepihu. A takav ćilim ispunjava još jedan veoma važan zadatak – spašava zemlju od vodenog spiranja. Voda odnosi sa njive veliku količinu hranljivih materija. Naučnici SAD su konstatovali da ovo spiranje odnese sa njiva u niže predele, jezera, mora, okeane količinu od 117 miliona tona mineralnih supstanci. Eto zbog čega su Amerikanci i Kanađani prestali za sebe da proizvode plugove i prešli samo na površinsku obradu zemlje. Nas drže u neznanju. A uz pomoć nagrada sokole naučnike da stvaraju naučne ideje tradicionalne agrohemijske zemljoradnje.

moja bašta 22.11.2013.

EM- tehnologija, to su znanja i iskustva:
-Ovsinskog
-Fukuoke
-Folknera
-Maljceva
-Allena
-Dokučajeva
-Kostičeve
-Timirajeva
-Tuljakova
-Viliamsa
-Ušajeva
-Kordjomova
-Slašinina
-Mitleidera
I mnogih drugih.
Bajkal Em-1, nije ni pesticid ni herbicd ni fungicid ni bilo kakav drugi id, Bajkal Em-1, su živi mikroorganizmi a kakva je njihova snaga? pa bez njih nema života.
A da bi Bajkal EM-1, bio što efiksniji itekako su potrebna znanja gore navedenih naučnika, narodnih eksperimentatora, običnih ljudi baštovana, zaljubljenika u prirodu.
To što ja ovde pišem o Bajklu EM-1, je zato što verujem u Rusko znanje, nauku, što verujem Higi, Šabljinu.
I pišem vam o svojim ličnim iskustvima i saznanjima, fotke koje sam postavio su iz moje bašte, ( ko ne veruje neka dođe da se uveri, ma da skeptičri i u tom slučaju su skeptčni )

NEŠTO O GLISTAMA

Kako da proverimo količinu ili broj glisti u našoj zemlji?
Kada je zemlja dovoljno vlažna, vilama, ( nikada ne koristite ašov u vašoj bašti ) podignite toliko zemlje koliko je možete zadržati na vili I prebrojte gliste. Ukoliko nađete manje od tri gliste, znači, da je vasa zemlja bez organike I da je treba dodati. Ukoliko nađete vise od sedam glisti, znači imate bogato , hranljivo zemljište.
Iskopajte rupu, duboku koliko su vile, napunite je vodom. Ukoliko se voda bude zadržavala duže od pola minuta, morate joj dodati pesak kako bi se popravila njena odcednost. Možda ćete morati ovo da radite svake godine dog se situacija ne popravi.
Prebrojte gliste tamo, gde ste zemlju malčirali, isto kao u prvoj varijanti, ukoliko ih je premalo potrebno je smanjiti debljinu malča. Nikako neka ne prelazi debljinu od 10cm.
U zdravoj zemlji ima od 100.000 do 120.000 glisti koje u toku godine "preoru" 250 tona zemlje.
Ukoliko u vašu baštu sipate ostatke od popijene kafe, ( soc) njena tekstura omogućava glistama da prerade više odpadaka i tako će brže da rastu.