Ovo je borovnica a ne vinova loza. Poz.

Vojvoda citat:

Do jeseni nista ne diraj. Pozdrav

vojvodo danas mi je bratic "cisto da mi napakosti' od 6 god isekao jednu malu bocnu grancicu sa moje p borovnice,i pri tom je sastrugao i malo stabla iz ciste zloce!


da li ce ova moja borovnica koju sa 1 goduni pazio i sve cinio da ostane preziveti!


pozzz

Nista joj nece hvaliti. Ne diraj brata . To znaci da ga vec zanimaju biljke. Nece decko da se igra igrackama .
Pozdrav.

Americke sorte pitomih borovnica se oziljavaju krajem januara u toplom klijalistu. Ja sam podranio na mesec dana pa cu da vidim rezultate .
Cekam slike da mi se smanje pa da vam pokazem sta i kako izgleda treset crnog bora u raspadanju. Potpuno sterilan i prirodan. Sto je najvaznije ne kupuje se . Ima ga svuda u borovim sumama koje su otprilike 20 godina .
Pozdrav.

Pogledajte kako sam to uradio pa sta bude. Podranio sam za ceo mesec ali ponovicu i krajem janura . ujedno da vam pokazem kako izgleda supstrat crnog bora i mahovine busenjace . Nesto najbolje za oziljavanje i sam rast borovnica kako malih tako i visegodisnjih sadnica .

Treset ili supstrat nesme da bude sabijen . Treba da je lak i propustljiv kako bi kiseonik bez teskoca mogao da dopre do dna reznice . Treset je u fazi raspadanja pa ima grudve mahovine jer takav i treba da bude. Ako je potpuno raspadnut to ne valja jer postaje nabijen i moze samo da sluzi kao hrana sadnicama sa razvijenim korenom.

koja temperatura da bude u prostoriji? pozdrav!

Temperatura u prostoriji u kojoj cuvam ovu kutiju nesme da pada ispod 10 -15 stepeni. znas , nije problem da bude i niza od 10 stepeni ali nesme vlaznost da bude manja od 905 u kutiji. ako nadjes ovakvu kutiju ona je najbolja za oziljavanje jer ne moze voda da ispari i izadje iz kutije . 90 5 vlaga , ne moras da je meris higrometrom [ to je ona koncentracija kada se na poklopcu kutije lepe kapljice i opet ppadaju dole . Znaci uvek neka ima kapljice sa unutrasnje strane poklopca . Za prolecne reznice temperatura je preko 20 C ali samo tokom dana . Uvece kada malo zahladi mora se kutija unositi unutra . I tako badem 15 dana dok se ne javi kalus . Posle vec nije bitno .
Borovnica se moze oziljavati tokom cele godine mada je najlakse od zelenih reznica u junu mesecu. Ja svakog meseca stavljam pa kolko ostane do jeseni. Mada mislim da cu sada to malo bolje uraditi a ne kao prosle i zadnjih deset godina . Mislim da cu uspeti da mi procenat oziljenih predje polovinu.
Da sam slobodan ili da sam penzioner to bi mnogo jednostavnije bilo ali mene muci terenski poso pa kada dodje vreme da idem na teren , borovnice tu vise nista ne znace .
Pozdrav pa se cujemo.

ja sam ozivljavao u junu od zelenih reznica! reznicu pokrijes plasticnom flasom i orosavas svaki drugi treci dan, naravno u hladu stoji!

Napravi plastenik isti kao kada sejes papriku Pokrij najlonom i ne otkrivaj. Ti mozes a ja ne jer nisam kuci uvek. Probaj pijatelju. Pozdrav.

probacu! pozdrav

Pitanje za Vojvodu.Dali se moze koristiti Mahovina ona sto raste na travnjacima kao dodatak tresetu za uzgoj borovnica.

Naravno Onky. Mahovina koju budes stavio u treset ce postepeno tokom godine da truli. borovnica voli bas takvu sredinu jer ona ne voli potpuno raspadnute delove biljaka u tresetu nego oni koji su u fazi raspadanja . I jos ovo , mahovina ima veliku asorbcionu moc pa neces trebati cesto da zalivas. Ja sam pisao sve i svasta i lepo kazem. Dok postoji mogucnost u nekom uspehu tu je i kraj svih nadanja .
Zato polako i strpljivo. Onaj famozni Spangum treset iz Litvanije nije nista drugo nego sitna plodna smesa koja nastaje od trulih biljnh organa koji se veoma sporo raspadaju jer nemaju dovoljno kiseonika . tu mozemo i svrstati mulj iz planinskih potoka . Svo lisce , trava i sitne grancice koje se bez prisustva vazduha polako raspadaju po dnu potoka pa cak i bara .
Ima i oko Panceva takvih stanista samo ako ima neka bara koja je dosta zakoravljena i gde moze da se pridje do same vode . Delovi obale tih bara su prebogati bas tim spangunom. Mozda ce reci neko da neznam ali ja vam 100% drugari moji garantujem sta je sta . Bolje je uvoziti nego li narusavati prirodni biodiverzitet nasih stanista . Drugo je litvanija a drugo srbija . Oni imaju toga u izobilju a mi samo na pojedinim lokacijama . Takve lokacije se cuvaju jer ih nemamo dovoljno i predstavljaju lokalne endemitete . Ovde govorim o prirodnim stanistima a ne o biljkama kao endemitetima . Dobro , izvini druze mnogo sam se udalji od teme tj. ja odo u nepovrat.Pored mahovine mozes probati i sam da ekserimentises ali na ovaj nacin.
Sada krajem januara se uzimaju reznice borovnice jer je to period dubokog mirovanja same sadnice .
Uzmi nekoliko kutija ili pak saksija koje se zatvaraju pa u svaku stavi razlicite komposte ili ttrresete .. reznicama je potrebna ,,vlazna i sterilna sredina ,, a ne hranljiva .
Temperatura sloja gde se nalazi donji deo reznice mora barem za 2-5 stepeni da bude veca od gornjeg dela reznice . U ovom periodu je to tako i tako se i radi a kod letnjih reznica je princip isti samo sto se gornji delovi reznice non stop orosavaju jer lisce nesme nikako da bude suvo prirodno. Konstatnim orosavanjem se smanjuje temperatura lisca sto spasava reznicu od suncanih zrakova koji prolaze kroz poklopac kutije ili kroz foliju od providnog najlona . Princip je slican svim onim mojim slikama koje sam postavljao u kakvoj kutiji ja oziljavam i druge reznice . Kod borovnice [ letnje oziljavanje ] je potrebno svakodnevno orosavanje a ako su velike vrucine i postavljanje mreze za zasenjivanje .
Primer kada se oziljavaju cetinari najbitnija stavka je da se usred ozilista postavi crevo koje po ceo dan ukrug baca sitne kapi vode i kvasi tj. ,,hladi,, gornje delove cetinara . U bilo kom drugom slucaju je oziljavanje veoma komplikovano.
E ovaj princip se koristi i kod borovnice ali samo kod letnih reznica sa liscem.
Zasto je to tako mozda ce moci neko od strucnijih na ovom forumu da objasni ali na prost i osnovan nacin ja pokusavam da shvatite osnovu samog vegetativnog razmnozavanja .
Pozdrav

Ne zamerite i ovo sto cu reci...vazi za sve ...
Govorim o tresetistu koji je plodan , hranljiv a govorim i kako je reznici potrebna sterilna i neplodna sredina . Doci ce do nerazumevanja i nacicete se u cudu. Cas pisem jedno pa onda to demantujem. Tako ce da ispadne .
Pisem tako jer mnogi nece vaditi reznice usred leta i presadjivati ih pa neka zato i budu oziljavane u kiseloj i bogatoj hranljivoj sredini. mnogi od vas se uce ovom poslu pa neka urade ako hoce kako sam reko. Meni koji znam podosta o ovim stvarima ponekad sve propadne jer iskreno da vam kazem ja borovnicu presadjujem kad god mi padne na pamet .
Zato vam svima kazem ne obracajte paznju na hranljiv ili ne hranjliv supstrat nego radite onako kako vam kazem. vi mozete svakodnevno da kontrolisete reznice i zato vam nece biti na odmet da povremeno pocupate travu oko reznice . Kod mene je druga pesma . Za 15 dana odsustva [ zeni i deci je najstroze zabranjen pristup mojim ozilistima ] ja moram da koristim sterilne supstrate ili tresete koji nisu hranljivi ali u sebi nemaju semenke drugih biljaka . ja u takvim supstratima reznice drzim ne vise od 30-50 dana . Koja se ozili presadjuje se a koja ne ,baca se . I tako u krug vec godinama .
Na taj nacin se oziljavaju skoro sve jagodaste vocke jer svima je za uspeh oziljavanja potrebna jedna komponenta . Voda , ali ne u dno reznice nego u kako da kazem u atmosferi oko same reznice . Princip vestacke izmaglice koja ne dozvoljava da vlaznost vazduha padne ispod 90 %.
U opciji razmnozavanje detaljno cu objasniti razmnnozavanje jagoda onim ,,brkovima ,, na nacin koji se kod nas na jugu koristi vec duzi niz godina .
Kada mi neko spomene razmnozavanje semenkama ili zivicima pada mi secer. Zato pogledajte i sve ce vam se razjasniti u vezi borovnice . Ima dosta slicnosti samo treba ukljuciti mozak i rastumaciti zasto u ,,cebe ,, i zasto na direkno sunce ....
To ni u jednu knjigu ne pise niti ce pisati. Od jedne sake onih brkova sto tokom leta izlaze iz same sadnice jagode [ stolome ] svako moze da dobije na desetine istovetnih zivica a a dok ako radi sa semenjem [ vidim neko pise ] moze dobiti jedno veliko nista . Izgubice sortu .
Pozdrav sa juga .