O travama;

Ukoliko hoćete da sa krompira, bar donekle, oterate krompirovu zlaticu, posejte ili malčujte zemlju , Nevenom, lanom, renom, dragoljubom ili mrtvom koprivom,
Neven, hajdučka trava, heljda, korijander, nana, kamilica, timijan I mnoge druge različito cvetajuće trave, primamljuju insekte, koji su prirodni neprijatelji štetnih insekata.

DISANJE MIKROORGANIZAMA
Od ovog njihovog životnog procesa zemljoradnici imaju mnogo koristi. Stvar je u tome što, od procesa disanja nastaje toplota. Ovaj fakat je poznat: podgrevanje zemlje povećava prinose. Ali obično on ostaje neiskorišćen.
Naprimer, stajnjakom se zagrevaju staklenici i staklene bašte. Ali, mogu se zagrevati i lejice na otvorenom prostoru. Što praktično znači – produžavati vegetaciju.
Mehanizam ubrzanja mikrobnog zagrevanja zemlje je jednostavan. To se postiže ljuštenje zemlje diskovima ili drljanje drljačom na 15-20 sm dubine. Na taj način vazduh prodire u zemlju i donosi bakterijama kiseonik. Kiseonik dospe u ćeliju bakterije kroz opnu, oksidiše organske supstance, a proizvodi razmene (ugljena kiselina i voda) izlučuju se iz mikrobne ćelije u zemlju, grejući je. Ovo će se, naravno, dogoditi, ako u zemlji ima mnogo bakterija
Same bakterije se prema toploti odnose probirljivo. Lakše podnose sniženje temperature, nego povećanje. Prilikom sniženja temperature one se nekako „konzerviraju“. A prilikom visoke – kod njih dolazi do zgrušnjavanja belančevina.
Optimalna temperatura za život mikroba je 30-37 stepeni, maksimalna 40-45, minimalna 3-12 stepeni C.
Pri tom postoje bakterije, naprimer, u vrućim izvorima, za koje je komforna temperatura 50-60 stepeni C; maksimalna do 75, minimalna 30-40.
Spore bakterija su izuzetno izdržljive na visoke temperature i mogu da izdrže u ključaloj vodi 40 minuta!

NEPRIJATELJI MIKROORGANIZAMA
Uzajamni odnosi malih organizama, kao i velikih, zasniva se i na saradnji, kada jedne vrste mikroba pomažu drugima, i na nepomirljivom neprijateljstvu, kada jedni ubijaju druge. Kao primer, navodimo plesne gljive, koje izlučuju antibiotike.
Postoje u tom svetu i grabljivci, koji se hrane bakterijama. To su takozvani bakteriofagi (klicožderi, mikroskopski nevidljiva bića, koja žive u telu i uništavaju zarazne klice), t.j., supermikrobi. Velike količine žderu i kišne gliste, nesvesno, isisujući organiku, koja truli, korenje, lišće i dr.
Da, i biljke imaju zaštitu od mikroorganizama. Drveće izlučuje štavljenske supstance, koje zgrušnjavaju belančevine. A luk, beli luk, ren, četinari i mnoge druge kulture izlučuju antimikrobne supstance – fitoncide.
Nepovoljan uticaj na mikrobe ima i sunčeva svetlost. Eto zbog čega u organskoj zemljoradnji ratujemo do iznemoglosti protiv oranja i prekopavanja zemlje, ali zato apelujemo na obavezno zasenčenje.
Ali, najveći neprijatelj zemljišnog mikrosveta je, naravno, neobrazovan čovek. I njegove firme, koje grade uspešnost u poljoprivredi proizvodnjom i korišćenjem mineralnih đubriva.
Mikrobi i mikroalge, kao i krupniji oblici životinjskog i biljnog sveta, ne jedu soli i hemijske elemente. Ali, za razliku od čoveka i životinja, one ne mogu pobeći od prinudnog zasićenja njihove životne sredine „hemijom“. Prodirući unutar mikrobne ćelije, „hemija“ izaziva nepotrebnu, pogubnu hemijsku reakciju: oksidaciju, nestanak vode i drugo. Ovo je, ustvari, ne đubrenje zemlje, već njena dizinfekcija.
Šta više, mi i za polivanje često koristimo hlorisanu vodu. A hlor se, kao što je poznato, ubacuje u vodu, da ubije bakterije.
Čudno, ali fakat. Samo se u Rusiji proizvodi i upotrebljava kao đubrivo suvi amonijak, amonijačna voda, amonijum karbonat i drugi najjače otrove. A ovo zbog toga što lekari upotrebljavaju 0,25% rastvor amonijaka za dizifekciju ruku uoči hirurških intervencija. Ali, pošto takav rastvor steriliše ruke, šta se u zemlji događa prilikom „đubrinskih“ polivanja?! Amonijak uništava bakterije čak i u koncetraciji 0,01%!
- I, šta sada da se radi? – budi se moj kritičar, lukavo se prikradajući. Znam, crvi ne žive u takvoj zemlji. Ali, žito raste. I kako žito bez mikroba živi?...
- Pa, prinosi su mali.
- Dodaj mnogo mineralnih đubriva, povećaće se!
- Proizvodićeš sa gubicima.
- Onda ću stajnjaka poviše dodati. A u njemu svih bakterija ima koliko hoćeš. I bez nauke ću se snaći. Pa, valjda znaš šta se govorilo za stajsko đubre!

- Da, s obzirom koliko ih imaš. A ti, čitaoče, izračunaj, koliko tebi treba.
Sadržaj azota u svežem stajnjaku je 50 kg po toni. A u sitnom humusu je ostalo 15-25 kg. Izgubili smo polovinu organskih supstanci, a još više azota. Još smo izgubili i vreme.
Ispada da se ne treba orjentisati na stajnjak (mada je i on koristan, o tome niže), već na zemljišne mikroorganizme. Bolje je da im se ne dovozi hrana, već da im se ostavlja maksimalna količina organike od useva.

GLJIVE I DRUGI STANOVNICI ZEMLJIŠTA
U prirodi, ako jedno biće ugine, njegovo mesto popuni drugo. I ako se u zemlji uništavaju korisne bakterije, njihovo mesto zauzimaju nekorisni ili štetni mikroorganizmi.
Gljive se ne smeju nazvati štetnim. One su jednostavno – drugačije. Njih ima vrlo mnogo, raznih vrsta. Postoje velike i vrlo male. Mikroskopske.
Zemljišne gljive podnose veliku kiselost. I, ako su u zemlji uništene korisne bakterije, njihovu teritoriju zauzimaju i množe se gljive.
Gljive i bakterije u zemlji imaju različita „zaduženja“. Gljive i pečurke bolje od bakterija razlažu tkivo drvenastih biljaka. Zbog toga su one brojnije u površinskom sloju zemlje. Vole dobro provetravanje zemlje. I ne mogu opstati u zemlji koja je prezasićena vodom. Pečurke nisu neprijatelji, već konkurenti bakterijama. Ali, ima i neprijatelja.
Postoje još takozvana „najprostija“ živa bića – žderači bakterija. Ova bića su stalni stanovnici zemljišnog sloja. Potrebno je da ih poznajemo, zbog toga što njihov prekomerni broj dovodi do, neshvatljivog za zemljoradnika, sniženja prinosa. Svima je poznata ovakva situacija: „Sve sam preduzeo prema nauci za dobar prinos, a nisam dobio ni prosečni“. A tajna može biti u tome, da se, uz preveliku vlažnost, koju vole najprostija živa bića, njihov broj naglo povećao, i ona su, jednostavno, požderala korisne, za zemlju i zemljoradnika, zemljišne bakterije.
Uništavanje ovih štetnih najprostijih živih bića je najjednostavnije povećanjem temperature zemlje. Izložiti zemlju vrelim zracima sunca. Tako su radili zemljoradnici Sumeri i do danas to praktikuju u Egiptu i Indiji. Često prinudno, jer nedostaje vode.
I kod nas se takođe vrši grejanje zemlje, ali samo zbog učestale prakse, jer poneki baštovani i povrtari drže zemlju bez trunčice korova. Zatim ovakva „frizerska“ čistoća baštenske parcele, u uslovima povišene vlažnosti, utiče na brzo isušenje zemlje i na uništenje ubica bakterija – ameba, ovih krokodila u zemljišnim mikrojezerima i rekama. Amebe su hiljadu puta krupnije od bakterija.
Moramo se svesno boriti protiv ovih zveri. Setiti se šta jedu. A osloboditi ih se možemo najjednostavnije - zagrevanjem zemlje. Zbog toga na njivama treba izvesti drljanje (tanjiranje). A u baštama i voćnjacima drljanje drljačom, da bi se u zemlji otvorile pore za prolazak vrućeg vazduha i potrebno je još i očistiti sa površine korov, koji pravi hladovinu. Ova mera, između ostalog, će omogućiti dotok vazduha korenju i aerobnim bakterijama.

KORISNI „KAMENOJEDI“

KAKO POBEDITI VREMENSKE (NE) PRILIKE:

Od uvek se je govorilo da je vreme " Dejanje Božije" a pametni bi rekli " U Boga veruj u sebe se uzdaj"
Čovek može, nebesku vlagu, (kišu) ili da sačuva ili da je potraći. Organika ostavljena na površini zemlje je rezervoar za vodu. Ako je nešto, (kiša, suša) štetno za biljke posejane u oranu zemlju, za biljke posejane u neoranu zemlju ne mora da bude štetno ili, čak naprotiv, može da bude da rastu "nebu pod oblake"
Znači ne uklanjati, ne zaoravati biljne ostatke, ostaviti ih na površinu gde će, uz dodatak EM- brzo fermentisati i tako sačuvati vlagu ili je propustiti ukoliko je bude previše.

PAZI SAD OVO!!!!!!
Suša je nešto najbolje što Priroda daje zemljoradnicima za povećanje prinosa.

SREDSTVO PROTIV ISUŠIVANJA
Suša je nešto najbolje što Priroda daje zemljoradnicima za povećanje prinosa.
Pretpostavljam, da će ovakav nastup kod mnogih čitalaca sada izazvati, u najmanju ruku, nedoumicu. Ali, ne žurite sa zaključcima, da ne bi ponavljali greške naših predaka. No, krenimo redom...
Sve je počelo 1876.g., kada je iz štampe izašla knjižica nepoznatog autora I. Bočinskog, dugačkog i neprivlačnog naslova: „O različitim cenama šećerne repe i šećera, o njihovoj proizvodnji i preradi, a takođe i o korišćenju atmosferskih đubriva, zasnovanom na novoj metodi obrade zemlje“. Autor je tvrdio i dokazivao rezultatima svojih ogleda, da suša ne treba da bude strašna zemljoradnicima, da sa njom izađemo na kraj pruža nam mogućnost sama Priroda, zbog toga što „razlika temperature vazduha nad zemljom i temperature zemlje na dubini od 1,5 aršina (aršin – 71 sm) od maja do jeseni može dostići i 12o C. A to znači da šećerna repa (kao i druge kulture) može rasti i donositi veće prinose bez oranja i bez zalivanja, čak i kad je suša“.
Takvo nešto zvanična nauka nije mogla da podnese. Pukao je spor i skandal čak kao u Čehova, koji je opisao naravi tog vremena: „Pa, šta je umislio, podlac! Predlaže da se ne ore! Tada će, kaže, rosa zalivati! Pa zar danju rosa?! Kad je suša! Jeli neko video rosu u vreme vrućina? U zemlji ne može biti nikakve rose, zbog toga što ne može nikada biti!“
Jednom rečju, emocije i uvredljivo samoljublje naučnih autoriteta nisu dozvolili da se uđe u suštinu navoda nepoznatog autora. A prost narod tada nije znao, da se u vazduhu stalno nalazi izvesna količina vode, koju možemo iskoristiti u borbi protiv suše. Uostalom, ovo ne znaju ni današnji zemljoradnici, koji, čak, imaju diplome agronoma, iz jednostavnog razloga: nisu o tome učili u visokim školama i na fakultetima, nije predviđeno po programu.
Suština pojave je jednostavna: što je veća temperatura vazduha, veća je njegova prosečna vlažnost. Naprimer, za vreme suše, kada temperatura vazduha dostigne i 50 stepeni, u svakom kubnom metru vazduha ima 92 gr vode. Ali čim taj vruć vazduh dospe u zemlju i ohladi se tamo, recimo, do temperature, približno 40, onda prema Fizičkim zakonima Prirode, količina sadržaja vode se smanjuje do 55 gr. A razlika (92 – 55 gr) – tačno 37 gr tu se taloži u obliku rose ili kondezanta, kako nauka kaže. Setite se kako se u trenutku oznoji šerpa ili flaša, koje izvadimo iz hladnjaka. To je i dokazivao I. Bočinski svojim savremenicima, ali nije mogao da nadvlada inerciju konzervatizma. Pokušajmo da ga shvatimo danas, sa novim nivoom znanja.
Proces taloženja rose u zemlji omogućuje se propusnošću zemlje. Ona treba da bude rastresita. Kapilarna. Osenčena organskim otpacima ili tankim (5 sm) razriljanim slojem.
Pravu prirodnu rastresitost zemlje omogućuje biljni svet. Treba da znate, da, naprimer, pšenica ili, recimo ječam, koje ste posejali, idu korenovima u dubinu više od 1,5 metara (samo iščupani su kratki, iskidali su se), i imaju takvo gustu razgranatost dugih i kratkih izdanaka, čija ukupna dužina premašuje 80 – 85 km! Samo možemo da zamislimo kakva je to najlepša i najvišeg stepena vrednosti majstorija Prirode! A pored druga, druge... Korenje izumrlih biljaka ostavlja celu mrežu vodeno-vazdušnih prolaza, tunelčića. Tako se i stvara prirodna rastresitost zemlje. I sve to, tako unikalnu i neponovljivu zemlju, paraju plugovima radi nekakve njihove „rastresitosti“, uporedive samo sa apokalipsom. I pri tom se čude, zbog čega se smanjuju prinosi.
Objašnjenje je jednostavno: oranjem se uništava KAPILARNOST ZEMLJE – drugi, najvažniji uslov za korišćenje atmosferske irigacije. Jer rosa, koja se taloži u dubokim slojevima zemlje, treba da se podigne ka gornjim toplijim slojevima, gde se nalazi glavna masa aerobnih bakterija, gde se vrši proces nitrifikacije. Ovaj uslov Prirode se može sačuvati zabranom oranja. Uostalom, sa korišću za ekonomiku, manje rashoda, veći prinos. U belgorodskoj oblasti, naprimer, poslednjih godina, prešli su na obradu zemlje tanjiranjem. I, za rezultat, imaju povećane prinose žita - 10-15 centnera po hektaru. A to je samo jedna agrotehnička mera, koja uvažava zahteve Prirode.
Treći uslov – OSENČENOST ZEMLJE. Za to da bi se za vreme suše u zemlji nataložilo što više rose, potrebno je povećati razliku između temperature vazduha i zemlje. Ovo se može uraditi posipanjem bilo koje organike (slama, trava, piljevina i dr.) ili površinskim rastresanjem zemlje na dubinu 4-5 sm, kako je savetovao P. A. Kostićev. Pokazalo se, da ako se zemlja rastrese dublje, rosa se ne taloži.
Ako se primenjuje posip, koji vremenom istruli i đubri zemlju, onda se efekat taloženja rose pojačava: humus više apsorbuje vode i duže je zadržava. Uz to ovaj gornji humusni sloj ne samo što bolje štiti zemlju od prekomernog zagrevanja danju, već i veoma povoljno utiče na taloženje NOĆNE ROSE. Noću se vazduh hladi brže od zemlje, i tako, hladniji, ulazi u dubinu. Odande istiskuje topli zemljišni vazduh, koji odlazi gore, sa svoje strane, kondezuje rosu u gornjem ohlađenom sloju zemlje.
Zvanična nauka u prošlom veku je opovrgla ideje I. Bočinskog. Ali, kako reče A. S. Puškin, „Nikakvim bogatstvom se ne može otkupiti uticaj obnarodovane misli“. Ostale su pristalice. Jedan od njih je bio Ivan Jevgenijević Ovsinski, koji je radio kao upravnik imanja na jugu Rusije. Srećući se sa sušom, on je u praksi primenio atmosfersku irigaciju i, uopštivši radove pristalica organske zemljoradnje, napisao je knjigu „Nov sistem zemljoradnje“, Kijev, 1899.g. Međutim, ni njegov rad nije naišao na podršku, potvrdivši na taj način staru poslovicu da među svojima proroka nema. Do revolucije i u sovjetsko vreme, sve do 1954.g., redovno su se pojavljivali kritički članci koji su dokazivali neubedljivost ideja Ovsinskog. Već nije bilo ni knjige, ni ljudi, koji bi je čitali, ali još uvek se pominjao retrogradni autor, koji je (zamisli samo!) predlagao nov sistem zemljoradnje! Bez oranja plugom, sa orošavanjem rosom, sa potpunim negiranjem korišćenja mineralnih đubriva.
Verovatno, ovi članci su bili potrebni i nekima zainteresovanim za proširenje proizvodnje plugova i đubriva, isplatilo se. Jer, Ovsinski nije samo podigao na pijedestal nove ideje zemljoradnje, već je i u praksi dokazao njihovu visoku efektivnost i isplativost. Ispostavilo se da njegov „Novi sistem zemljoradnje“ nije mogao da se nosi ravnopravno sa najstrašnijom nevoljom – sušom.
Zbog večitog prokletstva zemljoradnika, suša se pretvorila u najbolji period za zrenje žita. Pri tom, jedino o čemu treba voditi računa, govorio je Ovsinski, je da nikako ne dirate zemlju plugom. I onda će, i bez kiše, biljke dobiti vlage u izobilju, na račun atmosferske irigacije. Njegove njive su plenile poglede zemljoradnika, koji su dolazili da ih pogledaju, svojom svežinom u najsušnijim godinama, kada su okolne njive bile totalno uništene sušom.
Ovsinski je pisao: „Neki sumnjaju da se iznad mojih njiva spustila kiša, drugi u tome vide nekakvu tajnu, čaroliju, iako se to objašnjava veoma lako i postiže se najjednostavnijim sredstvima. Sada sam ja, ne samo miran, već i sa nekakvim zadovoljstvom očekujem taj strašan bič zemljoradnje – sušu. Uz naše površinsko oranje (5 sm), u zemlji se taloži takva masa vode, da za vreme najveće suše ispod tankog i suvog površinskog sloja, bude blato. Biljke kod nas obavezno niknu i rastu bez kiše, a lepo vreme nam olakšava posao na njivi, i onda nam je kiša veoma često velika smetnja“.
Ipak se mnogi interesuju, koliko tamo bude te rose? Još jedan sledbenik I. Bočinskog, agronom Tkačenko, je izračunao koliko je nakupljene podzemne rose u sloju debljine jedan aršin (1 aršin – 71 sm) i dobio je cifru 61 000 vedara po hektaru. A zbog toga što rosa sadrži u sebi čestice azotnih jedinjenja, onda zajedno sa njom u zemlju uđe 60 kg azota po hektaru. Ne kupljenog, ne dovezenog, već azota koji je doleteo iz vazduha.
Postavlja se opravdano pitanje, zbog čega nisu za vreme sovjetske vlasti zatražili radove Bočinskog i Ovsinskog i radili po njima, već su ih samo izkritikovali i zaćutali. Da se odgovori odjednom – ne može se. Postojao je period kada su stvarani instituti i stanice za podršku za izučavanje suše i borbe protiv nje, branile su se doktorske disertacije. Međutim, sve je to ostajalo kao trećerazredni problem, jer je glavni pravac kretanja zemlje bila sveopšta industrijalizacija (što više traktora i plugova), hemizacija (što više mineralnih đubriva i hemijskih otrova), obrada neuzoranih i neobrađenih njiva. Ogromni gubici su pravdani objašnjenjima neviđenim skokovima prinosa i sveopšteg izobilja. Ciljevi su dobri, parole pravilne. U takvim uslovima čak i najprostija rešenja o jeftinoj i produktivnoj agrotehnici su postajala nedopustive pobune, koje podrivaju veru u generalnu strategiju partije i vlade.
Atmosfersku irigaciju (navodnjavanje) su upisali u vodeni i vazdušni režim zemlje savremene zemljoradnje, a njhove otkrivače i izumitelje izbacili sa spiskova naučne literature. O atmosferskoj irigaciji, činilo se da su svi zaboravili... Sve do pojave crnih bura, koje su odjednom skinule humus (crnicu) sa miliona hektara. Tada su samo dozvolili heroju socijalističkog rada T. S. Maljcevu da primeni metod površinske obrade zemlje Ovsinskog, prirodno, bez pominjanja njegovog imena. Visoki rezultati Maljceva su bili veoma ubedljivi, ali primenu nisu dobili. Kako su do tada orali, nastavili su i dalje. Ne razmišljajući o tome zbog čega SAD, Kanada i evropske zemlje odavno ne oru plugovima i ne proizvode ih: svi radovi na pripremi zemlje vrše se kultivatorima i tanjiračama. Verovatno su tamo ranije od nas prihvatili ideje I. Bočinskog, I. Ovsinskog, P. Kostičeva i drugih ruskih istraživača i naučnika.

Sretna nova godina svim forumasima.Prvi put se ukljucujem u ovu diskusiju o Em- tehnologiji. i mislim da je em-tehnologija i svi drugi bioloski provereni preparati odlicni za gajenje biljaka na sto prirodniji nacin.Jer u ovo doba intezivne poljoprivrede nekima je nezamislivo odgajiti voce ,povrce, ratarske bijke bez,radioaktivnog mineralnog djubriva ,herbicida, pesticida.U prvilniku 2009g.dozvoljene radioaktivne materije u mineralniim djubrivima povecane su sa 3000 na 10000 bekerela.pa sami zakljucite kakve su nam njive.Zbog neznanja i menjanja losih navika,o standardnoj obradi zemljista ljudi tesko prihvataju drugacije metode sto je greska.Mislim da bi mogao svako da napravi svoje ogledno malo polje obradom zemljistana klasican nacin i EMtehnologijom .u ovo doba ko moze da odgaji voce povrce bez; bolesti pepelnice plamenjace trulezi i bez hemije je za svaku pohvalu.Jer koliko ima ostatka pesticida na vocu i povrcu zbog nepostovanja karence i atmosferskih prilika zbog nedovoljnih padavina sto otezava razlaganje pescitida na vocu i povrcu.Na zapadu skoro svaka okucnica ima svoj kompostarnik jer kako sam shvatio bez komposta i bakterija nema humusa u zemljistu.A pogotovo u vojvodini je svake godine sve manje humusa u zemljistu zbog klasicne obrade zemljista.pozdrav .

Sretna nova godina svim forumasima.Prvi put se ukljucujem u ovu diskusiju o Em- tehnologiji. i mislim da je em-tehnologija i svi drugi bioloski provereni preparati odlicni za gajenje biljaka na sto prirodniji nacin.Jer u ovo doba intezivne poljoprivrede nekima je nezamislivo odgajiti voce ,povrce, ratarske bijke bez,radioaktivnog mineralnog djubriva ,herbicida, pesticida.U prvilniku 2009g.dozvoljene radioaktivne materije u mineralniim djubrivima povecane su sa 3000 na 10000 bekerela.pa sami zakljucite kakve su nam njive.Zbog neznanja i menjanja losih navika,o standardnoj obradi zemljista ljudi tesko prihvataju drugacije metode sto je greska.Mislim da bi mogao svako da napravi svoje ogledno malo polje obradom zemljistana klasican nacin i EMtehnologijom .u ovo doba ko moze da odgaji voce povrce bez; bolesti pepelnice plamenjace trulezi i bez hemije je za svaku pohvalu.Jer koliko ima ostatka pesticida na vocu i povrcu zbog nepostovanja karence i atmosferskih prilika zbog nedovoljnih padavina sto otezava razlaganje pescitida na vocu i povrcu.Na zapadu skoro svaka okucnica ima svoj kompostarnik jer kako sam shvatio bez komposta i bakterija nema humusa u zemljistu.A pogotovo u vojvodini je svake godine sve manje humusa u zemljistu zbog klasicne obrade zemljista.pozdrav .

Ova metoda obrade zemlje bez upotrebe pluga nije ni tako nova a ni zaboravljena. Bar ne u Sjedinjenim Državama. Tamo su farmeri opredeljeni za ovakav način zemljoradnje organizovani u udruženja a imaju i svoj sajt:
www.no-tillfarmer.com/...Videos.php

Interesuje me kako se kod ovakve prakse sprečava pojava kanala (vododerina) na njivi?

Vododerine su bile mnogo manji problem ranije kada su postojale medje odnosno obale u kojima je raslo drveće i žbunje, kada su kanali održavani. Kada zemlja nije bila ravna kao stadion već je imala svoj prirodni profil ili profil koji su pametniji seljaci kopali da bi dobili više vode i izbegli eroziju.
Ako imaš problem sa vododerinama izguglaj malo 'keyline sistem' i 'permaculture svales'.

ZAPOVESTI RAZUMNE ZEMLJORADNJE

* Ne ori, ne prekopavaj zemlju. Ako je potrebno to uraditi, onda kopaj plitko, ne dublje od 5 sm.
* Zemlju čini rastresitom istrulelo korenje biljaka, kojeg svaka biljka ima desetke kilometara (u zbir svog korenja ulaze i korenski izdanci). Šupljikavo razgranato korenje obezbeđuje idealnu vodenu i vazdušnu propusnost, formira mesto življenja zemljišnih bakterija. Plug i ašov i tebi su štetni.
* Glavni „sekret“ (tajna) plodnosti – u kruženju zavisnosti: životinje jedu biljke, a biljke njihove životne produkte i same životinje (posle njihove smrti).
* Namnoži u zemlji bakterije i gliste, kao najjeftiniju za biljke hranu, koju dobijaju iz zemlje.
*Uvek imaj na umu, da se biljke hrane vodenim rastvorima soli. I kao svetinju poštuj. Zakon minimuma: „Rast biljaka zavisi od onog elementa ishrane, koji je prisutan u minimalnim količinama“ (J. Libih).
* Zapamti, da 99,5% mase biljaka se formira od vode i vazduha uz delovanje sunca. Ugljenik, kiseonik, vodonik i azot – osnovna je „hrana“ biljaka, a soli raznih elemenata – kao začin za jelo. Njihov procenat je 0,05%,
* Omogućuj biljkama maksimalno moguće osvetljenje suncem.
* Uvek upotrebljavaj najbolji setveni materijal. Pred sejanje probudi seme zamakanjem u rastvor „Biostima“.
* Rastresaj zemlju posle svakog zalivanja ili kiše da bi sačuvao što više vlage i dotok vazduha do korenja i bakterija.
* Ceo život uči i utvrđuj naučeno znanje ogledima na svojoj zemlji.
* Prenosi svoje iskustvo rođacima i bližnjima, rođacima i komšijama. Razmena znanja povećava njihovu efektivnost na korist svima.

nikola145 citat:

Vododerine su bile mnogo manji problem ranije kada su postojale medje odnosno obale u kojima je raslo drveće i žbunje, kada su kanali održavani. Kada zemlja nije bila ravna kao stadion već je imala svoj prirodni profil ili profil koji su pametniji seljaci kopali da bi dobili više vode i izbegli eroziju. Ako imaš problem sa vododerinama izguglaj malo 'keyline sistem' i 'permaculture svales'.

Zanimljivi podaci, hvala... Znači poenta je u formiranju terasa koje su oivičene drvećem kako bi se sprečila erozija. Zanima me i kako se pristalice no-till poljoprivrede bore sa korovom ako je svrha oranja između ostalog i da u određenoj meri eliminiše korov? Mislim pre svega na drvenasti korov. Nakon par sezona bez primene pluga na njivi će početi da raste razno žbunje i šiblje?
Izvinjavam se ali onaj link nije ispravan. Stavljam ga ponovo.
www.no-tillfarmer.com/