našao sam da u Srbiji, navodno, postoji još jedna od masnica,
P. leptoceras, koja raste na nadmorskim visinama preko 1500mn.v., u tim oštrim klimatskim uslovima. bilo bi strava kada bi se moglo naći vremena za neka istraživanja, jer, po ovim podacima koje sam našao, ta staništa nisu dovoljno istražena, pa bi valjalo naći, "ukrasti" i umnožiti

u literaturi ima svasta i ja sam nailazio da imamo i 3-4 utricularije, a cinjenica da jedva imamo dve.. i to daj boze... ta visoka stanista se istrazuju prilicno poslednjih godina... ko zna mozda i naidju na jednu od ovih "nestalih"

ne vjerujem da p. leptoceras raste prirodno na ovim stanistima... Ima je u Austriji, Italiji, Svicarskoj i Francuskoj... I ja sam naisao na apsurd, da kod nas prirodno raste p. grandiflora...

ove podatke sam vadio iz jednog spiska staništa u kome se opisuju zajednice koje su karakteristične za određe delove i odnose se samo na Srbiju, a radila ih je grupa naučnika, dugi niz godina ...da, prirodno se ove vrste svojim arealom prostiru u drugim evropskim zemljama. Za ovu vrstu,
P. leptoceras, piše da raste na delovima gde konstanto teče voda, a supstrat je stalno natopljen. nekad je ona, kao i njene rođake, kada ih je bilo mnogo više nego danas, formirala svoju zajednicu

alpina typical & red (crvena ce jace pocrvenit, kroz ljeto)


p. grandiflora, a medu njima je i p. grandiflora x valiisnerifolia


p. longifolia


p. corsica, jos uvijek u hibernakulu


mlade pinguicule... vecinom grandiflora

extra su

cudi me da ti se ova corsica jos nije pocela buditi ?!

nabavio sam alpinu red i grandifloru pa cu ih uskoro negde izbaciti napolje

pa je, ali ocigledno se budi sporije, od ostalih...

Bogman, kako si razmnozavao pingve??

grandifloru sam razmnozio preko gema... ove ostale koje imam, dobio sam ih, zamjenom...

Nisam se jos 'upustala' u pingve koje nisu meksicke, tako da su mi prilicna nepozanica. One su sledece na tapetu.
Evo i par slika jedne fenomenalne mesicke pingve. Do skora nisam ni znala da postoji! I gledam ove slike iznova i iznova, i nekako - ne verujem! Inace je jedna biljcica te vrste od pre par dana prinova kod mene, nadam se da ce joj se dopasti tretman i da ce mi roditi puuuno cvetova!

ja opet nikad nisam imao srece, s tropskim pinguiculama... uvijek mi perfektno rastu tokom proljeca, ljeti i do jeseni, prije nego ih unesem u kucu... u kuci mi uvijek krepaju... tako da sam odustao od tropskih...

Mozda je trebalo da ih drzis suvlje zimi..? Kazu da je to uglavnom resenje problema drzanja u zatvorenom. Kod mene samo one prezivljavaju, druge ni nemam...jos uvek. Mislim da su one jedne od najlaksih mesozderki za gajenje; trpe i tvrdju vodu, i losiji supstrat, i manje svetla, i manju vlagu...dusu dale za zanemarivanje!

mislim da to i je glavni problem... tesko su se susile, preko zime, jer su bile u cistom tresetu... kakav supstrat koristis?

Ja sam tokom godina koristila gomilu razlicitih smesa, pocev od cistog treseta, preko mesavine treset + perlit, da bih dosla do recepta treset + perlit + vermikulit + kvarcni sljunak, pa sam se i tu igrala sa razmerama. Ne mogu da tvrdim da im se neki od tih supstrata vise dopadao nego drugi, ali imam utisak da sa manje treseta u smesi napreduju bar za nijansu bolje. Opet, tu pored supstrata treba balansirati vlagu i osvetljenje, ali generalno stvarno nisu zahtevne. Neki uzgajivaci zimi cak skroz osuse supstrat. Ja to nisam radila, niti planiram, mada smanjim zalivanje obavezno.

Igrala sam se skoro i sa djubrenjem, stavljala sam kuglice Osmocote djubriva i rezultati su varirali od vrste do vrste(tj hibrida). Tina je pravila manje mesnate i izduzenije listove, Pachuca je rasla bar trecinu veca nego normalno u jako kratkom roku, a sethos samo ubrza rast. Sve tri su karakteristicno dobile tamniju zelenu boju listova, u odnosu na biljke bez djubriva.

ako ikada opet pokusam uzgajat tropske pinguicule, definivno cu ih sadit u puno porozniju smjesu, nego inace... mislim da je kod mojih to bio glavni problem... premokri supstrat, tokom zime