Zdravo Jelena
Dobro dosla na najbolji forum o biljkama . Ovde ces sve saznati samo polako i sa strpljenjem.
Pozdrav Nenad.

Nažalost pirevina je teško smaranje:-) kompost može da pomogne ali ga treba puno. Korovi u principu ne vole zemlju sa puno humusa i to je jedan od najboljih načina da ih se rešiš. Pored toga lakše ih je čupati iz dobre zemlje. Korovi su indikator stanja zemlje i ako ima previše pirevine to može da bude znak sabijene zemlje, plužnog djona, alkalne reakcije, što može da bude slučaj i u peskovitoj zemlji sa puno finih čestica.
Koliko precizne mogu da budu procene stanja i kvaliteta zemlje samo posmatranjem korova može da se vidi iz nekoliko ovakvih tabela:

www.motherearthnews.co...cleContent

www.scribd.com/doc/248...icators-86


Ašovanje ili ne je veliko pitanje, ponekad zaista treba ašovati i orati ali je u većini slučajeva nepotreban rad. Svaka situacija je priča za sebe. Ideje o ne ašovanju je potekla iz nekih drugih klimatskih uslova, počev od master Fukuoke pa na dalje. Malo podataka i pravih istraživanja ima iz naše kontinentalne klime, pa je to uglavnom stvar ličnog eksperimentisanja.

Hvala sto se javljate i Nikola hvala za odgovor. Videla sam slike tvoje baste i bas mi se svidja kako izgleda,volim taj divlji izgled ali sam zapazila i da slabo imas korova. Kako ih se resavas? Cupas,okopavas?

Imam vise pitanja pa kako se setim tako cu ih i postavljati,nadam se odgovorima i da ce se jos neko javiti i podeliti iskustvo.

Sad mi je u planu da pronadjem sto vise organskog semena.Da se odmah razumemo,ja gajim za moju porodicu i prijatelje (uvek ima viska koji razdelim i uzivam u tome),tako da mi nije bitno da li te biljke bas super izgledaju,bitan mi je ukus i uzivanje dok ih gledam kako rastu.Obozavam biljke.
Skupila sam seme od rotkvica,sticajem okolnosti sam malo bila zapustila bastu proslog leta i napravile su puno semena,tamo gde je palo na zemlju bas je dosta niklo-za sad nisu izmrzle,pustam ih da rastu,videcu sta ce biti od njih. Tako je i sa persunom,vec par godina ga razmnozavam na taj nacin,to je onaj koji ima samo lisce.

E sad pitanje,planiram da u toku zime (ne znam kad) posadim salatu,krompir i luk u nekom improvizovanom plasteniku.Namera mi je da stigne rano. Kod pripreme leje kad stavljam kompost? Za sad je to izriljano i ostavljeno da izmrzne. Ne znam koliko je to ispravno ali nam je to neko od starijih preporucio da izriljamo i pustimo da izmrzne,zaista onda zemlja bude super rastresita.I lakse se obradjuje dalje.

I da ove godine planiram da posadim batat,videcu d ali ce uspeti.Eksperimentisala sam sa dva(doneta iz Grcke)i uspela sam da napravim sadnice,samo ne znam da li ce preziveti zimu-stoje uziljene u vodi. Ali sam nasla kod nas u marketu (Dis)batat i pokusacu iz njega da dobijem druge pri kraju zime. Da li je neko sadio?

Sad sam citala o vrsti zemljista i korovima i mislim da je na tom delu gde je pirevina dosta sabijeno zemljiste,jer se rasirila sa staze koja nije prekopana par godina. Ove godine je mnogo bilo stira,koji je porastao i cvetao,napravio seme.Predosecam da ce ga puno biti i iduce godine.

Već sam i zaboravio da sam postavljao slike ovde:-) dobro je posetiti se kako je bilo pre neku godinu. Tu se vide i neke stvari koje sam ranije radio, staze od tapisona koje više ne postavljam baš zbog rizomskih korova koji bujaju ispod njih. Inače su radile posao, donekle zadržavale vlagu, bilo je moguće ući u baštu i kad je kiša.. Korova ima uvek ali ne treba ih sve gledati kao nepoželjne, www.eattheweeds.com/ne...mber-2014/ (novi esej Green Deen-a)
Štir je znak da ima dovoljno azota, ali mu ne treba dozvoliti da baci seme, treba ga jesti dok je mali. Stelaria i portulak su odlični za salatu i za prezimljavanje bašte, ove godine sam čak i sadio portulak (tušt).



Slika od proletos, pokošen siderit (ječam) i kompostiran sa piljevinom (vidi se jedna od više gomila), isfrezovano pa ostavljeno desetak dana da provene, posle bačen kompost, promešan i prosečene leje. Sve je bilo super dok nisu počele one kiše... Neuspešan pokušaj da poranim sa paradajzom ispod agrila, vetar ga pokidao, tu nema budženja:-)

Par slika od prošle godine, nešto se malčira, nešto plevi, a nešto kopa.

Već sam i zaboravio da sam postavljao slike ovde:-) dobro je posetiti se kako je bilo pre neku godinu. Tu se vide i neke stvari koje sam ranije radio, staze od tapisona koje više ne postavljam baš zbog rizomskih korova koji bujaju ispod njih. Inače su radile posao, donekle zadržavale vlagu, bilo je moguće ući u baštu i kad je kiša.. Korova ima uvek ali ne treba ih sve gledati kao nepoželjne, www.eattheweeds.com/ne...mber-2014/ (novi esej Green Deen-a)
Štir je znak da ima dovoljno azota, ali mu ne treba dozvoliti da baci seme, treba ga jesti dok je mali. Stelaria i portulak su odlični za salatu i za prezimljavanje bašte, ove godine sam čak i sadio portulak (tušt).

[img][/img]

Slika od proletos, pokošen siderit (ječam) i kompostiran sa piljevinom (vidi se jedna od više gomila), isfrezovano pa ostavljeno desetak dana da provene, posle bačen kompost, promešan i prosečene leje. Sve je bilo super dok nisu počele one kiše... Neuspešan pokušaj da poranim sa paradajzom ispod agrila, vetar ga pokidao, tu nema budženja:-)

Par slika od prošle godine, nešto se malčira, nešto plevi, a nešto kopa.

[img][/img]

[img][/img]

Super slike.
Gledala sam slike,nema kod mene ovog tusta,uglavnom stir,pirevina,loboda i onaj bodljikavi kao cicak sa velikim korenom. Ostaje mi da lepo izasovim i pokusam da ocistim sto bolje pirevinu.

Znaci da posle riljanja pobacam kompost,pripremim leje i posejem luk na primer a onda malciram. Koliko malca da stavim? Dali da se trudim da bude izmedju redova luka da bi mogao da nikne?

Narucila sam neko seme i izmedju ostalog i seme od luka a uvek ga sadim preko arpadzika. I sad ne znam sta cu sa tim da radim? Ima li neko iskustva?

Malo je kasno za sadnju ali možeš da probaš arpadžik, seme svakako na proleće. Malč za luk, svakako pepeo, može piljevina, 5cm je dosta za sada, jer on treba da nikne pre zime inače će istruliti.

Ekserimentisem-posadila sam jedan redic krompira u slami, red slame (deblje),krompir-kompost,slama. Preko toga sam stavila neke grancice da mi vetar ne odnese slamu. Lepo sam ga ususkala da ne izmrzne. Videcemo sta ce biti.
Citam Revoluciju jedne slamke,zanimljiv pristup.

Pa jel to u plasteniku ili na otvorenom?

Na otvorenom. Sve sejemo u jesen,zimi i sto ranije (krompir,luk,grasak,salate),nikad ne izmrzne,takvo je podneblje.

Sto vise citam,sve sam blize da vise ne asovim zemlju. Sad sam zavrsila Vrt bez motike (i najvise mi se svidja),ne zato sto je bez motike vec zbog pristupa. Cini mi se da nasi uvek sve nesto komplikuju. Dakle,jedan deo smo izasovili a ostatak necemo. Tu cu gajiti povrce tako sto cu malcovati i stavljati kompost sa liscem( iz sume). Jos samo da sve to odradim i donesem. Tako da dok drugi rade ja ovih dana kad god vreme dozvoli dovlacim to lisce iz sume. Do skoro nisam znala sta cu sa travom a sad ispade da je malo suve trave i sena.

Pitanje za one koji malciraju senom i slamom,da li vam se ispod toga zavlace neke zivotinjice.Mene je i do sad plasio onaj zeleni guster(imamo 2).

I pregledala sam sve teme na ovom i slicnim forumima i jos nigde ne nadjoh da je neko podelio iskustvo o setvi crnog luka iz semena. Steta. Bas bih to volela da cujem.

Zdravo Jelena i drugari
Vidim da vas zanima sejanje semena crnog luka i batata pa cu pokusati na najednostavniji nacin da vam sve objasnim. Nije mi tesko da pisem samo vas molim da mi ne zamerate na jezickim greskama a i na stilu izrazavanja jer mi juznjaci ne koristimo sve padeze u govoru kao i tacka ,zarez.
Ajde prvo za crni luk.....
Nista lakse i jednostavnije .
Seme crnog luka je crne boje i seje se u male brazdice otprilike na 1-2 cm. semenka od semenke . To se radi u martu ili ako ne dozvoljava vreme i pocetkom aprila. Znaci posejes seme i odrzavas ga do avgusta kada mali rasad luka bude ne veci od 30 cm. Glavica ne bude veca od 1 sm. u precniku. tada , u avgustu po lepom suncanom vremenu se sav luk vadi i ostavlja na njivi nekoliko dana da prirodno sasusi koren i pera.
zatim se pera odvajaju od glavica i skladiste u prostorije kroz kojih prolazi vazduh ali nisu memljive i u njima nema vlaga. Takav rasad ili ,,kromid,, tako ga zovemo tu u vrecama stoji do sledece godine kada se u martu ili pre sadi u leje radi proizvodnje vecih i kvalitetnijih lukovica tj. glavica .
Mislim da sam vam pomogo a ako treba jos saveta samo pitajte . Tu sam da pomognem ono sto znam .
A sada cemo o batatu.