Pa reziser cele ideje Vojvoda tvrdi da je najbolje kalemljenje na procep
Licno ja ne volim taj sistem zbog samog zarastanja, jer je teze kambijumu da prekrije ceo taj rez nego kod npr. kalmljenja sa strane u svakom slucaju to su 2 nacina gde dolazi do dugackog preklapanja kambijuma plemkinje i podloge (ali je ipak veci kod kalemljenja sa strane :-)
A za sva ostala pitanja ti nemerem odgovoriti jer i ja sa tek odradio spajanje, ostalo mi je da cekam da vidim sta ce biti

Sadnice gloga bi se mogle vaditi čim izgube list,ako se izvade sa što više korijena i presade u zemlju ili u pitar,do proljeća će već imati nove korijenčiće,i kad krenu pupati na proljeće bit će već spremne za kalemljenje.Debla prikratiti otprilike na željenu visinu,s tim da računamo na to da se treba napraviti novi rez za kalemljenje.Ukoliko imamo plemke jednake debljine kao podloga onda preporučam prosti rez za kalemljenje ili rez sa strane,odnosno na klin pod koru ako je podloga deblja.Ni čipovanje ili kalemljenje na aktivni pup-T-zarez isto nije za baciti.

Evo drugari i ja bih da se uključim , ako dozvoljavate, naravno.
I mene interesuje kalemljenje aronije na glog ili divlju krusku, samo pitanje je koje je bolje? E sad šta znači "bolje"?Pa meni bi dugotrajnost i ne velika bujnost( u smislu bujnosti recimo šljive ili gloga) zatim brzina prorođivanja(da se ne ceka, neznam 10- 15 god.), bilo presudno za odluku.
Što se tice nacina kalemljenja, iz licnog iskustva, u proleće ići sa "prostim-engleskim spojem" ( kad su plemka i podloga iste ili slične debljine i to od 8 do10mm najidealnije) i "na rascep"(kada je precnik podloge2,5;3;3,5 do 4 cm. a plemka od 5 do 6 najvise 7 mm najidealnije).
Kalemljenje " pod koru" mi se nije pokazalo pouzdano ( ili ja to nisam umeo dobro da odradim), kao i ono " sa strane". Što se tiče "okuliranja i spavajuci i budni pupoljak " idu tokom leta, bar koliko sam ja upoznat.
Vidim da je zamrla diskusija, a sad je valjda vreme prikupljanja plemki... ali o tom potom

Zdravo svima
Odmah na pocetku moram ada vas sve opomenem. Ne na divlju krusku nego na bilo koju krusku koja je kalemljena . Moze i na glog i na dunju kao i na jabuke. Zatim na podloge svih sorbusa kao : jarebika, brekinja, oskorusa.
Moze i na vrbu ivu ali se ne kalemi nego se terminalno stablo tj. sredisnja osovinska grana provlaci kroz rupu koja je predhodno napravljen an stablu vrbe [ kao kada vinovu lozu provlacite kroz dud].
Po meni a kalemarstvom se bavim skoro 30 godina svi su nacini podjednako dobri osim one ,,zajebancije,, prosto spajanje ili engledko kalemljenje.
Zasto uzimate sada plemke kada sredinom marta na procep zavrsite sve .
Mozete sada u decembru uzeti podloge i posaditi ih negde u bastu. neka ih tako u gustom redu do marta a onda u martu zavrsite kalemljenje i tako sadnice ostavite do jeseni . U jesen se vade i presadjuju.

kalemljenje pod koru sa strane .

Evo bolje da vidite kako izgleda sa strane kada se kalemi.

Mozete kalemiti i sada u decembru ali sadnice morate cuvati u podrum u neki sud sa vlaznim peskom ili zemljom. Moze i vlazna piljevina . Cim dodje prolece izvadite ih i posadite u bastu ili na stalno mesto.
Mozete iz ruke kalemiti a moze i ovim klestima . Ako koristite klesta onda podloga i plemka moraju biti iste ili skoro priblizne debljine .

Pokusacu da postavim slike raznih aronija koje su kalemljene na razne podloge .
Ps..ako uspem da ih indetifikujem jer nisam pisao koja je koaj ispod slike .
Sta cu , nisam kuci na poslu sam a slike nosim na flesci ili kako ga ono zvase ovi mladji kinkston, tako nekako.
Pozdrav

na viljamovki izgleda ovako.

Podloga jarebika

Na dunji leskovackoj

Na oskorusi

N a ovoj slici je aronija koja je ukrstena sa glogom ali procesom hibridizacije tj. oprasivanja . Nije kalemljena . Pogledajte u pozadini list . Slican glogu. tata glog a mama aronija .

Stablo aronije na jarebici staro preko 10 godina . Ps..slika je iz Drezdena nije moja . ali zamislite da imamo desetak ovakvih stabala . lepo i korisno .

Dobro de na zadnjoj slici je obran plod. Podloga je Sorbus aucuparia jarebika . Kalem na oko 50-60 cm.
Zanimljivo zar ne drugari.