Knez01 citat:

[flash width=250 height=200]http:// www.park-zumberak.hr/....nik_ppz... [/flash]

Knez nisi dobro postavio link verovatno si mislio na ovo www.park-zumberak.hr/

Evo nesto iz mog kraja: www.npdjerdap.org/en

A evo nesto iz drugih delova Srbije:
www.nptara.rs/
www.npfruskagora.co.rs/
www.npkopaonik.com/
www.panacomp.net/srbij..._np%20sara

Inace divlje sorte jabuka i krusaka kao podloge su izvanredne za bilo na okucnici bilo za vocnjak... ja isto koristim takve podloge ali u kucnim uslovima se ne stvaraju tako ogromna stabla jer imaju dovoljno svetlosti i nemaju potrebe da se sire u visinu...

Nisam mislio na taj dr.jare nego ovo sto pokusavam je u pdf formatu i sa slikama i opisima starih sorata jabuka visokostablasica i zatravljenim vocnjacima ali eto ne uspijeva mi.
Ipak hvala na pomoci!

Evo kako to izgleda u inozemstvu , prava idila!

Kneze alal ti vera . Ovo je divota . Ima u mom kraju takvih starih stabala ali samo kalemljenih sorata jabuka kolacare[ tanjirace] i kozare. Tako ih zovu kod nas .
Pozdrav sa juga

Moze i ovako...

Nekad kada su vocke sluzile primarno za hlad stoci sa takvih stabala dobivalo se najzdravije i najslade voce.
Danas se voce uzgaja samo da se dobije sto vise voca i sto ljepsi plod a dobivamo sjajan plod kao sa slike pun pesticida i zasticen sa 30 slojeva otrova...

Jedna ovakva jabuka sinonim za prirodu neokaljanu mnogobrojnim pesticidima i mineralnim gnojivima u mojim ocima je vrijednija nego cijela plantaza na slabobujnoj podlozi ucestalo zaljevana otrovima.
Sto vise i treba jednoj obitelji od ovakvog jednog stabla zdravih jabuka kako bi podmirili potrebe za vitaminima i vocem...
Nista ne trazi a svake godine mnogo i neprocijenjivo daje.
To je po mome misljenju svrha vocarstva za osobne potrebe i potrebe vlastite obitelji.
Jer ako cemo kupovati sadnice u rasadnicima stvorene i namijenjeni za intenzivni plantazni uzgoj, i ako cemo ih prskati raznim otrovima i kupovati mineralna gnojiva...
Jednostavnije je kupiti jabuke iste kvalitete.
No koliko je takav plod korisno i pametno konzumirati na svakom pojedincu je da donese odluku za sebe!

Ne bih se složio sa prvom rečenicom u predhodnom postu, jer se za hlad stoci mogu koristiti mnoge vrste drveća koje su se već nalezile na o oko livada i sl.
Mada je moguće i to da su voćne vrste sađene sa tim ciljem. No.
Apsolutno podržavam "ideju" očuvanja starih sorti i to ne samo voća, međutim mislim da je već dosta vremena izgubljeno,
Po administrativnoj podeli kraljevine Jugoslavije, moj kraj je pripadao Moravskoj Banovini gde preovladava umerena kontinentalna klima a sa nekoliko košavskih područija. Zašto sam ovo naveo, neznam za druge adm.oblasti iz tog perioda ali kod nas su pored svih tadašnjih iole zanačajnih saobraćajnica bile zasađene voćne vrste od kojih i dan danas postuje te starine.
Uglavnom su do danas ostale dugovečne voćne vrste Jabuka, Kruška, Dud i Orah i sve su to velika stabla. Jabuke i kruške su zastupljene od ranih do kasnih i zimskih. E sad kad bi se negde mogao naći kakav ilustrovan udžbenik sa "ampelografskim"pristupom ili osvrtom, to bi bilo ekstra pomagalo za sigurnu determinaciju tih voćki.
Naravno da postoje sorte koje se nepogrešivo mogu "očitati" kao što napisa kolega Knez01 za "citronku" koju bi verujem i slep čovek prepoznao, tu je recimo i Petrovka (Petrovača) koja je mislim najranija jabuka ili pak kruška "lubeničarka" itd.
Ja sam pristalica što bezbednije proizvodnje (bezbedna za korisnika-konzumenta) ali nemojmo preterivati, pa svi znamo da je danas nemoguće proizvesti bilo koje voće, povrće ili žitaricu bez bar nekoliko slojeva čega već.

Kolega Knez01, ne znam kako je u RH. regulisano stavljanje u promet i aplikacija pesticida, ali verujem da su po pravilima EU i da su rigorozni za razliku od prilika u Srbiji. Naime, zakonodavac je predvideo da konsaltihg, marketing i prodaju može da obavlja stručno lice sa minimum IV stepenom i položenim specijalističkim ispitom kao i lica sa VI+ ili VII stepenom stručnosti. S tim da se licenca obnavlja čini mi se na 3-5 godina uz obavezno pohađanje kurseva i seminara i sve je to OK da nije druge strane medalje.
Veliki proizvođači imaju svoje službe i podložni su kakvom-takvom nadzoru, međutim naša sela su prestara, mladi su ili u gradovima ili u inostranstvu a oni koji su ostali na selu (starine) su polupismeni ili nesvesni opasnosti koje nosi moderna hemija, nadam se da me razumete.
Postoji verovanje kod mnogih da su stare sorte otpornije od relativno novih sorata i hibrida, mislim da u toj priči baš sve ne stoji ali ne od osobina tih dragocenih sorti već od okruženja i sposobnosti patogena i ko zna čega sve još.

Evo danas moj sin i ja radimo u bašti i momak (23 god.) me pita "Tajo jel primećuješ da već danima nema ptica" i stvarno, prošle nedelje i pre su me svako jutro budile senice koje imaju gnezda po okolini, par gugutki je celu jesen bio na susednoj zgradi, vrabaca tu itamo, pod komšijinim krovom par golubova a zbog blizine čkoje i hrane vrana je bilo ko u hororu a ovih dana ništa. Vojvodo da nije opet neka radijacija ko onda.....neke, godine naš instrument ne očitava sve je u redu a ptice padaju, padaju. mALO of JEL.

Mene ova slikica podseća na scenu iz filma "vremeplov"ali onog originalnog iz pedesetih ili bi mogla biti jabuka kojoj nedostaju Eva i Adam
. Thanks.

Mislim da kod vas poljoprivredni institut ako se ne varam provodi vec nekoliko godina sakupljanje,determinaciju i analizu starih sorata voca.
Koliko sam cuo sacuvali su i determinirali vise stotina sorata pa ako je tako nije potrebno traziti neku dodatnu literaturu i kretati u taj posao.
Sto se tice nemogucnosti proizvodnje voca bez kemije...
Ta teza ti ne stoji jer ja ne koristim nikakvu kemiju kao ni jos neki koje znam a uzgajaju stare sorte voca.
Ne zato sto je to voce otporno na sve bolesti i ne oboljeva...
Naravno da oboljeva.
Ali ta stabla u punom rodu daju nekoliko stotina kilograma ploda.
I kad bi samo 10 posto ploda ostalo zdravo a na takvim sortama ostane puno vise to je i vise nego sto jednoj obitelji treba.
Trovanje i prskanje za osobne potrebe nema nikakvu svrhu.
Osim toga postoje i koriste se bioloski preparati koji takoder pomazu eko uzgoju voca.
U novije vrijeme su dostupni i ekoloski raznovrsni fungicidi,insekticidi i ostalo potrebno za uzgoj voca jednake kvalitete onome iz profesionalnih vocnjaka tretiranim otrovima...
I sve nabrojano je daleko zdravije rjesenje od upotrebe konvecionalnih otrova ili konzumiranja takvog kupljenog voca.

Osim toga stare selektirane sorte itekako dobro reagiraju na eko uzgoj bez pesticida.
Vjerujem da tu veliku zaslugu ima i podloga divljeg voca.
Sa komercijalnim sortama to nije slucaj.
Stara sorta na divljaku u punom rodu ce uvijek imati ploda u izobilju nekad kvalitetnijeg i zdravijeg a nekad manje kvalitetnog ali ce imati.
Prijatelj mi ima vocnjak jabuka na M9 podlozi sorte Idared,Zlatni delises i Granny Smith.
Ove godine nije prskao zbog nekih razloga ali je uredno prihranjeno i odrzavano u redu tj. frezano.
Sav urod mu je stao u nekoliko kanti doslovno.
A jabuke su u 10.toj godini i svake godine se urod mjerio u tonama.
Eto koliko je to plantazno voce ovisno o kemiji....
A to sto je primjena i upotreba pesticida propisana i rigorozno kontrolirana...
Cak i da je jos uvijek je to jabuka koja je okupana 30 puta sa otrovom a ja je moram staviti u usta i pojesti.
Svi ti kemijski spojevi se analizom lako nalaze u hrani ali se u normalnim uvjetima i pravilnoj uporabi otrova krecu u nekim propisanim granicama.
Te propisane granice se nazalost stalno pomjeraju u korist pesticida.
A mi se tjesimo da netko to kontrolira i da je sve ok.
Pa nije nikada bilo toliko kancerogenih bolesti koliko sada.
I svake godine postotak kancerogenih oboljenja rapidno raste.
Smatram da pored ostalih uzrocnika hrana koju danas konzumiramo a proizvedena industrijskim nacinom uporabom nesretnih pesticida i mineralnih gnojiva je krivac br.1!

Sve to stoji i Ja to pozdravljam ali se moram vratiti nasovu DIVLJA jabuka i Stare otporne Sorte. E sad taj naslov- temu moramo pogledati iz više uglova OK.

Divlja jabuka prenesena u iole kulturnu sredinu više i nije tako divlja ve postaje neki kultivar čije su karakteristike najsličnije divljoj jabući.
Divlja je jabuka (kruška)i sl. je samo ona biljka koja sama, spontano raste u prirodi. Mi (ljudski rod), nažalost da više nemamo spontanu prirodu ma bile to prašume ili Nacionalni parkovi, mislim da se sa ovim morate složiti.
Evo jednog za mene bitnog primera a verujem da je model univerzalan.
Ispravljanjem i produbljivanjem vodenih tokova Resave, Mlave, Peka i Velike Morave (zbog odbrane od poplava), nivo pdzemnih voda opao je za od 1 do nekoliko metara. U nekim selima presušili su bunari stari i korišćeni nekoliko vekova. Nadam se da razumete šta želim da kažem

Zemljište kao osnovno sredstvo biljne proizvodnje može da raspolaže sa nekoliko tipova vode gde su slobodna, vezana, kapilarna koje su najvažnije. Od svih biljke mogu da koriste samo kapilarnu, međutim ako padavine izostanu a nivo podzemnih voda bude nizak ili je u dubokom šljunku ta se voda ne može kapilarno podići i rizosferni se sloj naglo isušuje što biljke dovodi u stanje venuća i ako takvi uslovi potraju biljka propada.

Svaka biljna vrsta ima svoj transpiracioni koeficijent, i mnoge biljke imaju izgrađene mehanizme za samozaštitu od suše (zatvaranje stoma, izvrtanje ili okretanje liske, uvijanje lista, odbacivanje plodova, odbacivanje lista), ako i posle svih mera suša potraje biljka propada.

Divlja je jabuka šumska biljka a šta karakteriše šumsku zajednicu, pa svi smo bar jednom bili u šumi. Geoliška podloga ili podloge Balkana su u najvećem procentu karbonatne pa su i šumska zemljišta tipična za takve podloge, zemljišta su mane ili više duboka sa izraženim površinskim humusnim slojem, u zavisnosti od nagiba terena i orijentacije dominira polusenka i senka, osunčenost je potpuna u gornjim spratovima, vazdušna vlaga je povećana.

E sad divlja jabuka na cvetnom proplanku: Tip zemljišta glej, podzol, parapodzol, gajnjača, terarossa, aluvijum... Humusa ni od korova a korova koliko hoćeš i svi sa nekom hemijom u sebi al naturalnom i sve u cilju suzbijanja konkurencije pa i jabuke. Biljke navikle na polusenu a sad na sred livade okupana suncem kroz ozonsku rupu.

Proizvodnja starih otpornih sorti i tu se ide u više pravaca.
-proizvodnja za svoje potrebe na okućnici
-proizvodnja na većoj površini za svoje potrebe a viškovi za poznate konzumente
-plantažna eko proizvodnja, podrazumeva se da su i gornje dve eko,bio ili kako već

-Ugovorena proizvodnja, dali bi neko smeo da takvu proizvodnju na nekoliko stotina hektara poveri teološkoj zaštiti, ja ne bih.

Što se "otrovnosti" hrane tiče nije baš sve tako a i epidemija kancera nije uvek vezana ni za hranu a ni za pušenje duvana. Moj je dad pušio ko pocepan šporet šeset i kusur godina i nije umro od kancera ni pluća ni ničeg drudog a moj dobar drug u 33 od ciroze jetre a u životu ni pivo nije popio. Pravila nema a kanceri sve češći ali tko naj .... . Niko nikada neće reći koliko je izvršeno nuklearnih proba, nad raznim atolima, podzemnih, podvodnih, objavljenih ili tajnih. SSSR, USA, Francuska, V.Britanija, Indija, Kina, Pakistan i ko zna ko još, pa gde su akcidenti u raznim nuklearnim elektranama i istraživačkim centrima.

A ovo je svet mikroorganizama, gljive, bakterije, virusii ovi zadni i predzadnji mnogo podložni mutacijama a radijacija im je ko melem a gde su razni biološki i mikrobiološki istraživački centri i gde su sve zloupotrebe. Malo sam OFF al ave je povezano na našu štetu. Pozdrav

Sve to stoji i sa svime se slazem.
Ipak trend je vracati se na nekadasnji zdraviji stil i nacin zivota i kod nas i u svijetu sve popularniji i izrazeniji.
I kokosi nesilice se u Europi svako koju godinu moraju uzgajati u sve vecim i vecim kavezima dok u konacnici ne budu morale biti na travi..
Meso teletina,junetina je daleko skuplja i cijenjenija ako je iz sistema uzgoja krava-tele sa ispase od one uzgojene u stajama i smjesom.
Kuleni,kobasice,cvarci i slanina su dakeko skuplji i cijenjeniji ako su od crne svinje i mangulice iz sume nego od hibridnih vodenih i svinja iz svinjca.
Tako isto i voce i povrce i ostalo.
Znaci prepoznalo se napokon da je stari i eko nacin puno bolji i zdraviji i treba teziti tome.
Naravno da plantaze moraju postojati i nemaju svi okucnicu gdje ce saditi voce...
No tko ima tu srecu zasto ne bi proizveo za svoju djecu i sebe zdravije i prirodnije voce sa puno vise okusa i mirisa od onog napuhanog raznom kemijom.
Ne moze takve vocke zamjeniti moderne plantaze ali se moze proizvesti za svoju obitelj u najmanju ruku.
Mnogi imaju velike okucnice a ne znaju sto bi s njima.
Edukacija i informiranost moze tu puno i znacajno mijenjati stvari i ostvariti istodobno vise korisnih elemenata.
Od ocuvanja starih i kvalitetnih vocaka preko konzumiranja zdravijeg i ukusnijeg voca pa do korisnog uplitanja u prehrambene lance prirode..
Ocuvanja nekih ptica koji sve vise nestaju izumiranjem voca visokostablasica,korisnih insekata i sl.
Drvece su i pluca zemlje.
Sume se sve vise sijeku a plantaze imaju sve samo ne tu funkciju.
Mislim da se sadnjom takvog voca visestruko korisno uplicemo i obnavljamo prirodu i ekosisteme..

Knez01 citat:

Nisam mislio na taj dr.jare nego ovo sto pokusavam je u pdf formatu i sa slikama i opisima starih sorata jabuka visokostablasica i zatravljenim vocnjacima ali eto ne uspijeva mi. Ipak hvala na pomoci!

Mislio si na ovo www.park-zumberak.hr/d..._ppzsg.pdf
moj savet je da se taj pdf preuzme pa iz PC cita ovako online sporo se otvara... inace interesantan prirucnik...