GHE SubCulture

SubCulture je koristan miks mikroorganizama, koji štite korijenje od patogenih gljivica, tako što korijenje okruže zaštitnom barijerom, čime se sprječava njihovo množenje i širenje. SubCulture: 1. pokriva cijelo korijenje sa zaštitnim myceliumom, koji sprječava hranidbu patogena; 2. ovaj miks korisnih bakterija razlaže organske tvari i ostatke hranjiva, te ovaj potencijalan izvor bolesti pretvara u dodatan izvor mineralnih soli, lako dostupan biljkama. SubCulture je 100% prirodno sredstvo za zaštitu bilja. U zemlji i coco uzgoju, lako se razmnožava i može se jednostavno dodati u razvodnjenoj soluciji. U hidro uzgoju, koristite ga s BioFilreom, ili pomiješajte 10% coco vlakana i 90% glinenih kuglica i dodajte SubCulture. Doziranje: 10 g/150 L – svako 6 tjedana Sadrži Streptomyces lydicus, Streptomyces griseus i Trichoderma harzanium.

GHE FloraNova Grow 1 l

GHE FloraNova su tekuća superkoncentrirana gnojiva (NPK 4-8-7), prikladna za sve vrste uzgoja, tvrdu i meku vodu i stabilnog su pH. Spoj je to hidroponskih i organskih metoda uzgoja, koja postiže visoke rezultate kod svih tipova biljaka. Optimalna nutritivna apsorpcija je potpomognuta prirodnim ekstraktima humusa. Ovaj jedinstven spoj visoko pročišćenih minerala i prirodnih dodataka, kombinira poželjne učinke i hidroponskih, i organskih metoda uzgoja Mala količina, ovoga visokokoncentriranog gnojiva, pomiješana sa svježom vodom, će opskrbiti vašu biljku primjerenim hranjivom. FloraNova postiže zadivljujuće rezultate, kako u hidroponskim uvjetima, tako i u zemlji. FloraNova Grow je specijalizirano hranjivo za ubrzani rast bilja, za vrijeme vegetacije. U fazi cvjetanja, nastaviti s FloraNova Bloom. Obzirom jako koncentrirano, prije svake upotrebe bocu dobro protresti!

Connoisseur Combo A/B pH Perfect Technology 1l

Novo, 5 u 1 ph dvodijelno premium gnojivo za stadij cvjetanja, sadrži humične i fulvične kiseline, aminokiseline, te tehnologiju koja automatski podešava Ph vrijednost.

Ovaj je proizvod zapanjio, kako znanstvenike, tako i uzgajivače, obujmom cvjetova koje proizvodi. Smatra se da je Connoisseur postavio standarde gnojiva za fazu cvatnje koji neće biti premašeni sljedečih 10 godina. Iznimno pogodan za hidroponski uzgoj.

Jel ovo imaš neku svoju radnju- prodavnicu ili skidaš sa nekog sajta pa prebacuješ ovde?
Sve su ovo jako interesantne stvari, no kako stojimo sa cenama i koliko se isplati u voćarstvu?
Ili ovo koristiš u vegetativnoj proizvodnji sadnica?
I šta je sa onom kuvanom koprivom , zar ne možemo to sami spravljati?

Znaci radi se o bio preparatima namijenjenim eko proizvodnji...
Koprivu mozemo i sami no nemaju svi uvjete za to i potrebno vrijeme...
Navedeni proizvodi su proizvodi tvrtke General organics.
Neki proizvodi su nezamjenjivi sa kucnim pripravcima a ukoliko netko zeli posebnu paznju i njegu posvetiti svojim biljkama a da sve "fercera" na eko nacin i pri tome postici vrunske rezultate onda nije nista skupo...
Mnogi traze pripravke za eko proizvodnju a slaba je ponuda i tesko je pronaci pa eto neka se nade...

DA, hvala ti , i u ime drugih.
E sad imam jedno pitanje , više nedoumicu. Naime , ranije u nekom postu si preporučio pravljenje kućica, odnosno staništa za solitarne pčele ili ose, za potrebe voćnjaka. Rešio sam da napravim najmanje par komada( jer imam voćnjak razdvojen vinigradom ) i pošto si rekao da nekad, može se i duže čekati na dolazak, dodati i krović preko cevčica od bambusa. Usput sam napravio i dve kućice za male ptice, da bih pojačao prirodnu zaštitu voća od raznih "korisno-štetnih " bubica.
Moje pitanje bi bilo, da li smem ofarbati ove kućice, i u koju boju? Stari je to materjal, sve neki delovi paleta, pa bi ga bilo dobro zaštititi. Samo ne znam da li taj miris ili sama boja ili nekakav odsjaj neće ustvari terati ptičice?
Za borbu protiv bubica ( onih koje sam stavio pod navodnike) sam koristio zamke, napravljene od plastičnih flašasa, mamcem od piva ili mirišljavih bombonica. Da li će ove zamke smetati solitarnim osama, da li se i one neće hvatati? Ako hoće da ja to uklonim? One su najviše služile za uništavanje "rutave " bube, koje najviše napadaju cvetove i naročito aronije, mada je tu bilo i drugih mnogobrojnih drugih bubica.
Kada sam već kod toga , da se vratim na one navodnike " korisno štetnih" bubica. Da li postoji neka preciznija evidencija ( istraživanje) sa sličicama i opisom , koje to ustvari bubuce ( ovog puta mislim na leteće kukce u pojedinim delovima god. doba) pomažu a koje odmažu razvoju voćki? Znam da nema apsolutno dobrih i apsolutno loših, ali bi bilo dobro znati više o tome u cilju postizanja ravnoteže u našoj mini prirodi ( voćnjaku) , a da pritom zaštitimo voće.
Eto znamo za pčele i eto ti si pomenuo soliturne ose, o kojim još bubicama moramo voditi računa a koje bi trebalo juriti, uništavati? Ovde bi se ja naravno ,ograničio na rad bez hemije, koliko se to može postići.

Boce-klopke su po mom mišljenju više štetne nego korisne,svašta se u nju uhvati a najmanje onih štetnih.
Još od ranih 80-ih počeo sam kupovati razne "prirodne"pripravke i nikad,oću reći,baš nikad nisam vidio neke velike koristi od tih raznih bio stimulatora rasta,ni na voću,ni na povrću niti na ukrasnom bilju,sve je to bacanje novaca.Ništa bolje nema od par lopata zrelog stajnjaka ili komposta,a to je u stvari to što nam kemijska industrija prodaje u obliku kapi i tableta..Stvarno bih volio vidit kako oni prave taj extract od glista?Kako taj extract može zamijeniti organski materijal koji je osnova svake bioraznolikosti u tlu.Možda su takvi preparati dobri za hidroponski uzgoj,ali bacati te preparati po voćnjacima ili povrtnjacima nije ništa drugo doli obično bacanje vremena i novca.Samo tlo bogato humusom može dati bogato i biološki zdravo tlo što je osnova za zdrave i rodne biljke.

Gandrad drvenariju je bolje zastititi uljima nego lakovima ako vec moras...
Raznih zamki se bolje kloniti jer kako kaze puljja svasta se tu hvata.
Feromonski ljepljivi mamci za jabucnog savijaca nisu losi.
Sto se tice ovih preparata gore nisam ni ja probao..
Iskreno koristim bio humus.
Puljka ako trebas mogu ti preporuciti,fantastican je i na adresu dobijes jako povoljno u jednoj narudzbi do 150 kg.
Naravno sa certifikatom.
Gandrad savijace moras istrebljivati,razne usi,osice znaci najvece stetnike voca.
A poticati njihove prirodne neprijatelje bubamare,zlatooke i dr.

Kneze
Ko proizvodi over preparate i po kojoj se ceni mogu naci . Jel poznajes nekog iz Hrvatske da prodaje ove preparate .
Potreban kontakt.
Pozdrav.

@gandrad,to stanište se popularno zove "hotel" a može biti namenjen solitarnim pčelama, bubamarama, lepotelkama ili zlatookama. Prema nameni je i konstrukcija i njen sadržaj. Kod nekih insekata (kukaca) boja može biti atraktivna a kod nekih ne.
Na solitarne pčele atraktivno deluju nijanse žute do narandžaste boje. Pošto si pomenuo stare palete ja sam koristio one na kojima se pakuju siporex blokovi.
Daščice su topolove (meko, vazdušasto i toplo drvo) i egalizovane su na 10cm. širine. Pokratiš ih na odgovarajuću dužinu i stolarskom stegom ih stisneš u paket, a onda sa par dužih samorezaca ušrafiš da se paket ne rastavlja. Jednu od strana paketa testerom (pilom) odrežeš uglove i dobiješ krovnu kosinu, na koju se ušrafe dve daščice šie od paketa za koji santimetar, da bo odlivale padavine. Sada imaš nešto nalik kućivi za ptice sa izraženim vertikalnim linijama (spojevi naleganja daščica). Stubnom bušilicom (zbog preciznosti) po linijama se buše rupe prečnika 7-10 mm a dubina rupa je 0,5 cm. manja od širine daščica i tih 0,5 cm. predstavljaju zadnji zid hotela. Na toj zadnjoj strani se sa dva kosa reza obeleži položaj daščica, koji je vodilja kod ponovnog sklapanja. Odvijanjem bočnih samorezaca (šrafova) i odvajanjem daščica, pokazuju se polu tuneli. konstrukcija se pravi rastavljiva zato što solitarne pčele imaju iste parazite i bolesti kao i medonosna pčela. Nakon izletanja pčela, konstrukcija se rastavi, očisti, dezinfikuje i ponovo stavi u funkciju. Da bi se izbegla upotreba mirisne hemije, može se obložiti žutom lepljivom trakom ili obojiti bojom za fasade i sl.

Ps..vazi za sve .
Ovo je tema o divljim jabukama koje su otporne a ne o preparatima koji treba da se koriste . Jesu organski ali nije ovo tema za tu namenu.

Hvala Vojvodo. Pročitaj svoj predhodni post.

Kako je žuta boja atraktivna solitarnim pčelama, tako je plava i njene nijanse atraktivna rutavoj bubi i što se toga tiče treba eksperimentisati.
Pored kućica za ptice, poželjno je obezbediti i deo prirodnog staništa, recimo na severnoj strani voćnjaka, vinograda... zasaditi trnjinu, glog, dren isl. oni će vremenom cvetanja obezbediti hranu pčelama a kasnije i hranu i sklonište pticama.

Kod insekata stvari stoje ovako, mogu biti korisni, štetni i uslovno štetni.
Npr. Ose (Vespa sp.), štetne ukoliko se hrane zrelim voćem ili grožđem, međutim za razliku od pčela koje potrebe za proteinima zadovoljavaju polenom, ose koriste proteine životinjskog porekla pa se između ostalog hrane i nekim insektima.

Vojvodo imas trgovinu u Osijeku i drugim gradovima gdje mozes kupiti ove proizvode.
Ovdje mozes pogledati...
igrow.com.hr.

Kao sto sam rekao ja za gnojidbu koristim bio humus sa ekoloskim certifikatom.
Humus je blago alkalne reakcije ( ph = 7,32 ).
Kolicina organske tvari je 43,30 %.
Gnojivo je dobro opskrbljeno osnovnim biogenim elementima,sekundarnim hranjivima i mikrohranjivima.
Osim za podizanje razine organske tvari u tlu podize i hranjiva te mikrobiolosku aktivnost.
Sadrzaj teskih metala je ispod dopustene granice MDK.
Osim za osnovnu gnojidbu bio humus koristim i za fertirigaciju.
Osim u vodu moze se dodavati u biljne cajeve te tako zajedno plasirati do svake vocke navodnjavanjem.
Navodnjavao sam mikrorasprskivacima no zbog doziranja ovakvog gnojiva sistem sam malo modificirao i sad je daleko ucinkovitiji i efikasniji.