Ma to sa mešanjem sa piljevinom , dragi moj Knez,mi je jasno , pa ja sam nekakvi parketar.
Hvala!!!

Pozdravo drugari!

Posao oko kalamljenja voća nebi trebo zadavati nikakv problem.To je lak i jedostavan posao, samo treba obratiti pažnju na to da kora plemke bude "podešena" sa korom podloge, kako bi sokovi mogli cirkulisati nesmetano od podloge kriz plemku, a kisik i ostali elementi obrnuto i sl. Čime će se kalem zamotati - manje je važno. Da li je toizolr-traka, rafija ili neko drugo srestvo kojim se veže kalem - nije bitno. Bitno je samo da se spriječi ulaz zraka u sastav podloge i plemke i da se kora plemke i podloge u potpunosti podudaraju. Da vam kažem: Nekad se dogodi da je debljina podloge i plemke nejedaka (ne podudaraju se u potpunsti), pa je tu potrebno voditi računa o tome da bar na jednoj strani kora plemke i podloge podudaraju, ali ne onaj "orožnjali dio ćelija" već ono ispod tog djela (tzv lika), tj. ono što je "živi dio kore",

Ja sam uglavnom razumeo, o čemu pričaš, ali baš da je "lak i jednostavan" posao, ne bih se zakleo. A jel si ovo pisao o prostom o engleskom spoju, koliko sam ja razumeo. Otprilike se u većini slučajeva događa da su podloge i plemke iste debljine, a kad nisu, treba povući plemku i na jednu stranu poklopiti sa podlogom.
Napiši kako imaš iskustva sa kalemljenjem na procep, i šta koristiš za motanje i premazivanje?
Pozdrav!!!

O bilo kojoj vrsti (načinu) kalamljenja da se radi, bitno je voditi računa o tome da se "živi" dio kore, i plemke i podloge, tako-rekuć ustroje, kakobi sokovi iz podloge mogli nesmetano da teku u plemku. Bilo da se kalamljenje vrši u proljeće ili pred jesena (na tzv. spavajući pupoljak) I u proljeće se može vršiti kalamljenje putem puoljka (pod koru). Nadan se da to znate.
Ima raznih načina kalamljenja. Od kalamljenja tzv. prostim spajanjrm, kad su plemka i podloga iste debljine, zatim pod koru, u procjep, spajanjem sa strane, kalamljenje na spavajući pupoljak, englesko spajanje, zatim na isječak i td. Bitno je, kad se ne radi o kalamljenju na spavajući pupoljak (to je u augustu i sepetmbru), da se kalamljenje izvrši u pravo vrijeme. To zavisi od mikrokljimatskih uslova pojedinih regija ( na području ex Jugslavije)
Ja kad kalamim autohtone sorte (sorte sa ovih područja) to obično obavljam od polovine druge dekade marta mjeseca, pa sve do 25. marta tj. do polovine treče dekade marta. Kivi kalemim od 20. febrauara pa sve do 10. marta (mada je za kivi sve od početka marta dosta kasno), ali to diktiraju vremenske prilike.

Uglavnom je sve jasno, bar meni.
Jel ovo što navodiš ,u proleće putem pupoljka-pod koru, misliš da se podloga preseče kao kod procepa, pa se malim klinčićem napravi rupica između kore i drvenastog dela i tu ubaci oblikovana i zašiljena plemka ? Jel si na to mislio, ajde pojasni malo?

Mislio je na pup poput spavajuceg samo ovaj se zove budni ili zeleni.
Takoder se radi T izrez i ubacuje pup koji ce kreniti kroz koji dan ili tjedan...

Pa dobro to je jasno, ali to valjda u maju i junu ,koliko sam ja dosad naučio. Jedino ako se ne radi o citrusima i mediteranskoj klimi?

Okuliranje na budni pupoljak-sa pupoljkom iz prethodne vegetacije-u proleće kad se kora odvaja i krenu sokovi (retko se koristi-za okuliranje posrednika na podlozi dunji, kraj II-početak III m.),ili sa pupoljkom iz tekuće vegetacije-za breskvu u VI mesecu, zatim badem, kajsiju ili kod oraha, kestena i dudova (krajem IV-početak V meseca, kada je mezgra vrlo sočna i kora se lako odvaja od drveta). Clanak o kalemljenju; Saša Bugarčić

Ma dobro si to ti pročitao, nego jesi li probao na nečem'? Trešnja, šljiva, kajsija...

Nisam radio ovu vrstu kalemljenja jer nemam potrebe za tim.
Kalemim na spavajuci pup i spajanjem i tako sve pocijepim svake godine bar nekoliko stotina podloga.
Neuspjeh se broji u 5-8 %, a i takve podloge onda popravim u slijedecoj turi.
U slucaju da su predebele odradim raskol ili isjecak no stvarno rijetko.

Pa tako , to je pravi put, sa najmanje praznog hoda, samo...
Samo što meni taj spavajući, ide teško , a još ovaj, što kolega predlaže, neka... No dobro je znati , zar ne?

Slikacu ovaj nacin cisto zbog nekih pojenosatvljenja

E , hvala ti ,unapred. Gledao sam ja na mreži , čak i videa ( ali dobro stavi to i zbog drugih) , ali ima tu nekoliko caka... Recimo to sa intenzivnim zalivanjem podloge pre samog kalemljenja, pa onda samo odvajanje pupa ... sa koliko drvenastog dela treba skinutu, ili samo koru...Mislim ima tu nekoliko stvari ,što valjda iskustvom treba saznati...Pa valjda je i za svako voće posebno?
Ja ću koliko sutra, ako vreme dozvoli ići da vadim glogiće za kalemljenje aronije. Šta mi savetujete ,koje veličine i debljine da biram?
Danas sam ponovo obišao one divlje trešnje koje sam jesenas posadio , sećate se , koje nameravam da nakalemim u proleće. I u svetlu onoga što mi je Knez preporučio za visinu kalemljenja , zbog proletnjih mrazeva, skoro da ni jedna nema visinu od metra, sve su tu oko 60 do 70 cm. Mislim na visinu i debljinu gde treba kalemiti. Da li da kalemim ili da čekam iduću god, bojim se da ne prerastu, udebljaju se previše?

Kod mene je malo problem sa spavajućim pupom,vrlo često mi se desi da pup krene nakon kolovoških kiša pa taj izrast dočeka zimu u punom rastu.pa više volim raditi na budni pup,i nema nikakvih problema sa primanjem,radim i ruže,i jabuke,šljive,dunje,sve se prima bez problema.Jedino je bitno da je podloga u soku i da se kora lijepo odvaja.
već je bilo na ovoj temi na prethodnim stranicama raznih slika,pa i kako se radi kalemljenje na T-zarez.Vrlo je jednostavno,napravi se T-zarez,otvori se malo kora ko da otvaraš knjigu,odrežeš pup,potegneš nožem odozdola prema gore,malo duže gore da imaš za što uhvatiti,ubaciš pup,onaj višak kore za koji držiš odsiječeš nožem,poravnaš,uz horizontalni rez,malo pogurneš pup prema gore,za ono malo razmaka koji napravi nož,poklopiš koru i zamotaš,sve gotovo za
minut.I još kreketalova slika,sigurno će još pojasniti.

Puljka, na koju visinu kalemiš , na ovaj način?
Jel ima veze koja je voćka u pitanju?
Koliko mora biti stara podloga? Mislim da li zavisi od toga , da kora mnogo otvrdne, recimo kao šljiva u petoj godini ili kajsija. Neznam da li sam lepo postavio pitanje?
Hvala!"!!