Ma ne da znam nego znam i nije da ih nema u toj fazi nego im usni aparat nije opremljen da mogu da progrizu letice no moraju da sačekju da se cvet otvori. I da bežao sam sa sociologije, umetnosti, odbrane sa stručnih nikada, a možda i jesam, davne beše.

kreketalo citat:

Ja stvarno ne mogu da verujem dokle ti mozes da doguras sa svojim komentarima. Covece ajde lepo smiri se i saberi se i procitaj sta si napisao par zadnjih strana. Ja ovakve price u danasnje vreme cujem jedino od coveka kojega privodimo na prinudnu hospitalizaciju na odeljenje psihijatrije. Od aronije si dosao do nacionalnog i verskog sovinizma...

Svaka cast!
Podsjetio si me ovime na poruku jednog naseg ministra Seselju:
- "Idi bre pa se leci!".

Vojvoda citat:

Terate me jer sve sto kazem vama pojedincima ne odgovara . Ne odgovara vam nista sto pisem jer mislite da ne znam . Malo ste pogresili drugari a o sovinizmu i nacionalizmu nista nije receno tako uvredljivo. Zelim ti sve najbolje i zbogom.

Niko tebe ne tera na nista osim sopstvene sujete.
A sta ti znaci to "tako uvredljivo" - iz tvog pisanja vide se tvoje namere, i posle tog posta napisanog dramaticno sam promenio misljenje o tvom karakteru.
A to sta kome zelis je vrlo upitno.

Druže Vojvodo hajde i da prihvatimo da te zabole "ona stvar" za pčele i organsku proizvodnju i da ti je bitna samo i jedino aronija... Ali kako misliš da nudiš tu svoju aroniju? Aronija se predstavlja kao eliksir mladosti i lek za sve moguće boljke (od kancera do kurijeg oka) a ti je onda dohvatiš i okupaš u Mavriku, Etiolu, crvenom ulju i ko zna sve čemu...
Nešto mi tu ne štima.

Sve ce vam se samo kazati samo polako. Videcete sta i kako ce se nuditi i sta ce se kome servirati u najskorije vreme .
Hvala vam na svemu dragi moji uzgajivaci aronije .
S postovanjem Nenad Sinadinovic .

Pre tri godine sam zasadio četiri sadnice Aronije. Zemlja Pančevačka ,glinovita, možeš grnčariju da praviš. Biljke ako su porasle po 20 cm za svo to vreme, prošle godine prvih 6-7 bobica. U Julu prošle godine odlučim ja da napunim bure od 250 L vodom, ubacim par šaka izmeta od kunića, par lopata lišća što sam skupio po dvorištu i time zalivao biljke , između ostalog i Aroniju. Kako potrošim vodu, ja samo dodam koliko nedostaje. Ništa više nisam ubacivao, samo promešam pre nego zavatim vodu. Ove godine, dal joj je takav red ili sam promenio sastav zemlje sa tom truleži iz bureta, Aronija cveta kao karanfil. Gomila mladih lastara izbija oko starih biljaka. To se isto desilo i sa Kamčatikom. Vidim da i Borovnica sprema cvet, ali sam za nju donosio zemlju i Borove iglice iz Deliblatske peščare. Ja sam totalni amater što se biljaka tiče, te ovo pišem ako nekome moze da pomogne.

Za Vojvodu: Procenat primanja onih dvestotinak sadnica u školici je 100%. Neke su počele da otvaraju cvetove. Da li da ih skidam sada ili kad zametnu plod.

Bas mi je drago prijatelju sto sus e sve sadnice lepo primile a ove vece krenule da cvetaju. na svim malim sadnicama ukloni cvetove [ da ne trose hranu] i redovno zalivaj.
Svaka cast prijatelju i srecno.

Vojvodo sta ja da radim sa onih mojih 50-60 sadnica sto si mi ih prvi put slao- male sto su ostale, sto su mi bile zasadjene u dvoristu pa ih prebacio u Drazevac,da bi porasle?ili ce sad u toku narednih meseci da izdzikljaju!

U jednoj brošuri se navodi da se aronija gaji kao ukrasna ili voćna biljka.
Preporuka da se pre sadnje zemljište pođubri sa 40-50 tona stajnjaka po hektaru i poore na dubinu ne manju od 30cm, a pre sadnje rasturiti oko 300 kg. NPK đubriva 15.15.15. a ukoliko se ne koristi stajnjak ovo se đubrivo udvostručuje.
Narednih godina đubri se sa NPK 8.16.24 ili sličnim sa oko 500kg godišnje. Maksimalni razvoj dostiže u desetoj godini i tada prinos može biti 5-10 kg. po biljci.
Uspeva na svim tipovima zemljišta i nadmorskim visinama.Nema potrebe za prskanjem, otporna je na bolesti i štetočine, idealna za organsku i bio-ekološku proizvodnju. Ne usvaja teške metale i otrovne gasove.
Može se gajiti na pepelištima, jalovištima, zasutim smetlištima i zabarenim terenima. Najbolje uspeva na prirodno plodnim i osunčenim terenima.

Ima tu još nekih slikica sa opaskama. Međutim meni ovo liči na savet pzss braće Grim.
U američkoj starijoj literaturi koja datira pre otkrića ORAK-a, navodi se da Aronija(e), rastu u retkim šumama ili po obodima šuma ali se ne navodi orijentacija, isto tako se kaže da je ljubitelj vlage. Nije prerijska biljka. A u literaturi tipa "samoniklo jestivo bilje" se ne navodi ni hranljivost ni lekovitost.

drveni citat:

Druže Vojvodo hajde i da prihvatimo da te zabole "ona stvar" za pčele i organsku proizvodnju i da ti je bitna samo i jedino aronija... Ali kako misliš da nudiš tu svoju aroniju? Aronija se predstavlja kao eliksir mladosti i lek za sve moguće boljke (od kancera do kurijeg oka) a ti je onda dohvatiš i okupaš u Mavriku, Etiolu, crvenom ulju i ko zna sve čemu... Nešto mi tu ne štima.

Voce koje nije bas primamljivog ukusa, al je zdravo dobro prskano + tamani pcele, gde ces bolje

Ja cu moje da prskam bilo kojim od ovih preprata a za pcele me bas nije mnogo briga . od ovih insekticida se ne mre a od uboda pcele da . Pa sad razmislite sta je bolje gajiti. Ili pcele ili aroniju



Marjane , ne kaze se usi nego vasi. Izraz usi koriste Hrvati a ne mi .



Vojvodo ja se dosad nisam javljao ali ovaj put hoću.Vidi, i moje poreklo je jug. Od tebe 50 km prema granici.

A sada komentar o pčelama.
Uzmi zakon o zaštiti bilja i pročitaj. Tamo ti piše da je zabranjena upotreba pesticida u vreme cvetanja bilja ukoliko su oni štetni po pčele , a tu je samo izuzetak zaštita od Monilije.


Drugo ,ispravljaš Marjana. Da li je tvoje da diriguješ čoveku koji će jezik koristiti. Njemu USTAV DAJE PRAVO A NE TI.


Tvoje ponašanje je bahato i van svake mere a i tvoje pameti je već svima dosta.
Pozdrav iz ravne Bačke.

Ljudi razumem vase negodovanje ali s obzirom da poznajem coveka i znam da je veliki poznavalac i ljubitelj aronije,a i ne sumnjam u njegovo postenje,iskrenost i da svakom zeli da pomogne(eto meni je pomogao tako sto mi je u dva navrata poslao sadnice i nije hteo ni dinara da uzme,a nisam jedini to znam),reci cu sledece-Vojvoda ovo sigurno nije pisao iz zle namere,vec u afektu(dal zbog dugogodisnje borbe sa tom prokletijom rutavom ili vec sta),a u afektu covek zna neki put da kaze i nesto sto ne misli mozda.Nije da glumim drvenog advokata ali ajd da se spusti lopta malo.

Ljudi , jel imate neka druga posla ili ne . pa nisam vam oci iskopao ako sam nesto napisao. Ocigledno pojedincima ovaj forum sluzi da nadju sebe i smire se . Ovo je tema o aroniji i mozemo pisati i saliti se . Ako ja vidim da neko daje bolji savet ja cu poslusati ali ako se nesto nasalim to je strasno.
Vama ocigledno ja smetam i ,,mozda,, gresim a mozda i ne vi hocete mene da ,,najurite ,, sa foruma . Znam da mnogima smetam ali ako im smetam ne moraju me uzimati u usta . Batalite se a i ja cu pa aj da malo jedni druge savetujemo i pomazemo a ne da se raspravljamo ko deca za klikere i bombone . To sto su nam zatvorili temu to sam ja kriv i tacka . Cilj nam je aronija i mi radimo na tome . Ovde smo kako bi nasli neki od nacina da poboljsamo gajenje i spas od rutave bube .
Zapamtite, ovo sto cu vam reci. Covek koji je prosle godine imao preko 10 tona plodova , ove ce godine dati sve od sebe da zastiti rod aronije . da li ce prskati ili ne ja znam i zbog toga i pisem.
Ajde necu vise ali vas zamoljavam da ne komentarisete ono sto ja pisem. Ovu temu o aroniji sam medju prvima zapoceo kada vecina vas nije ni znala sta je to.
Ajmo da se druzimo , nisam onakav kakvog me zamisljate ni malo ali se iznerviram jer imam i razloga .
Cobe nista ih ne diraj ove godine ce narasti preko pola metra .
Pozdrav sa juga .

Pozdrav svima,ajde malo da spustimo loptu i damo konkretne predloge za unistavanje rutave bube.Ja sam postavljao bele kante sa vodom i aromom jagode i u velikom broju sam ih unistio.E sad cuo sam da je jos uspesnije kupiti lepak za muve,razblaziti ga da se lakse nanese na jutane dzakove ili platno belo i razapeti oko aronije.Mislim da bi to bilo jos uspesnije!!!Pozdrav od Ere iz Uzica

Imate za kupiti gotove ljepljive plocice namijenjene upravo hvatanju stetnika u vocarstvu ljepljenjem u razlicitim bojama ( zuta, bijela, plava).
Koriste se tako da se zavezu, zakace, objese na granu.
Po potrebi se mogu i narezati na vise manjih plocica i tako jos ucinkovitije iskoristiti.