Zdravo svima.

Ima li neko iskustva u gajenju povrća (skoro) bez aktivnog uzgajanja?

Imam neku zemlju na 200km od Beograda - 500m nadmorske visine i netaknuta priroda, ali teško dostupno, bez vode, struje...

Razmišjam o tome da posejem nekoliko kultura po principu "šta im bog da".
Pošto do "bašte" čak ne mogu ni kolima, sve što mogu je da malo izašovim i malo zalijem posle sejanja. Obilazio bih možda jednom mesečno, ali opet bez mogućnosti da zalivam ili đubrim.

Znam da su rizici brojni: da ništa ne nikne, da pojedu životinje, pokradu ljudi, uguši korov...

Imate li savete i preporuke?

Porvltarstvo bez rada je nemoguce,ono iziskuje dosta rada i nege biljaka da bi dale zdrav i obiman plod.Ne razumem sta ce ti povrtnjak ako nisi u mogucnosti da ga negujes?Pojesce ga korov,unistiti susa i samo si baci novac za seme.U kom smislu trazis savete?Oni se mogu dati u rasporedu setve,vremenu,nezi,borbi proiv stetocina itd.

hvala na odgovoru. Nastavljam da se nadam nekom pozitivnom (i po tonu i po sadržaju)

Quote::

Ne razumem sta ce ti povrtnjak ako nisi u mogucnosti da ga negujes?

Ne treba mi, ali bih voleo da pojedem poneku biljčicu iz sigurno čistog okruženja, koje je uz to i moje.
Nije mi bitno da plodovi budu krupni, samo neka rodi bilo šta što može da se pojede. Gledajući voće koje rađa bez ičije nege (tamo je par jabuka i kruška), pitam se da li i povrće može da opstane, kao što opstaju i druge biljke koje tamo rastu divlje.

Quote::

U kom smislu trazis savete?

Tražim savet u smislu "imao sam jednu baštu koju sam morao da napustim i desilo se to i to" ili "blitva raste sama od sebe, možeš da je poseješ i zaboraviš" ili "ako poseješ šargarepu i imaš sreće sa kišama, primiće se ali će biti duplo manje nego gajene" itd
Jbg, nemoguće da su te biljke toliko razmažene da ne mogu da opstanu bez čoveka...

"Te biljke", cak i da ih ne negujes i cupas korov oko nih, apsolutno ne mogu bez vode. A ako hces da eksperimentises - samo napred. I javi sta se desava.

Јесте да не спада у поврће,али ово је права биљка за ту твоју њиву:

Gentiana lutea(фотографија је са интернета,није моја)!

Bez okopavanja ti ništa neće uspeti. Možda da probaš da čičokom (Helianthus tuberosus) - biljka jako otporna na sušu i parazite ali i ona traži prethodnu pripremu zemljišta i povremeno okopavanje. Na pravo povrće: paradajz, šargarepa i ostalo slobodno zaboravi. Jednostavno, šta god da poseješ/posadiš ugušiće da korov.

iantic citat:

hvala na odgovoru. Nastavljam da se nadam nekom pozitivnom (i po tonu i po sadržaju) Quote:: Ne razumem sta ce ti povrtnjak ako nisi u mogucnosti da ga negujes? Ne treba mi, ali bih voleo da pojedem poneku biljčicu iz sigurno čistog okruženja, koje je uz to i moje. Nije mi bitno da plodovi budu krupni, samo neka rodi bilo šta što može da se pojede. Gledajući voće koje rađa bez ičije nege (tamo je par jabuka i kruška), pitam se da li i povrće može da opstane, kao što opstaju i druge biljke koje tamo rastu divlje. Quote:: U kom smislu trazis savete? Tražim savet u smislu "imao sam jednu baštu koju sam morao da napustim i desilo se to i to" ili "blitva raste sama od sebe, možeš da je poseješ i zaboraviš" ili "ako poseješ šargarepu i imaš sreće sa kišama, primiće se ali će biti duplo manje nego gajene" itd Jbg, nemoguće da su te biljke toliko razmažene da ne mogu da opstanu bez čoveka...

Izvini ako sam zvucala grubo,nije mi bila namera da te uvredim.

Kad sam procitala tvoju prvu poruku htjela sam dati savjet- odustani. Ali sad vidim da to zbilja zelis, iako su ti svi dali prilicno negativne ocjene na uslove koje mozes ponuditi biljkama.
I sama imam jednu udaljenu bastu, koju nisam u situaciji cesto obilaziti, pa ni "zetva" nije zadovoljavajuca, ali ipak me uvijek nesto obraduje. Mozes posijati cicoku, godinama je uzgajam, zapravo posijem, zaboravim na nju, a u kasnu jesen izvadim mnostvo plodova. Luk, takodjer nije zahtjevan. Krompir, kikiriki, blitva, a pred jesen, kad pocinju kise, mozes posaditi kupusnjace. Predlazem da tlo malciras slamom, sto ce usporiti isusivanje tla, a i razvoj korova.
Uz nadu da ce biti i kise, zelim ti uspjesnu sezonu.

BATAT,SLATKI KROMPIR JE VRLO OTPORAN NA SUŠU ,POSADITI NA VRIJEME DA DOBIJE DOVOLJNO VLAGE OD PRIRODNIH PADAVINA ,KAD MALO OJAČA MALČIRATI SLAMOM,KAO STO KAŽE MINIKA SIGURNA SAM DA BI BILO PRISTOJNOG RODA U JESEN ,ISTO TAKO I PARADJZ,OBIČAN KROMPIR,,JOŠ AKO LOKACIJA ZEMLJE NIJE DIREKTNO IZLOŽENA SUNCU () SJEVERNA,ZAPADNA ILI ISTOCNA STRA JOŠ BOLJE ĆE IZDRZATI,

VOĆE ,OTPORNA LOZA ,VINOGRADARSKA BRESKVA KRUPNI ŠIPAK BEZ BODLJI,ARONIJA,...MOŽE SE TO SAMO
MALO VOLJE IDEJA I DOBRE VOLJE ,NE ODUSTAJ...OSTVARI SVOJE ŽELJE

Da ne budem i ja negativan:-) ali bez malčiranja malo toga može da opstane.
Sam si spomenuo blitvu, ona će dobro da raste tokom proleća i jeseni ako je ne ubiju letnje vrućine. Zelje će takodje da bude dobro u proleće i jesen, samo ostavi da napravi seme i razbacaj. Probaj i čeri paradajz, ali ne od onih hibridnih nego divljak.
Neke višegodišnje herbe su izuzetno otporne, žalfija, timijan, origano, matičnjak...naravno iz rasada.
Čičoka svakako može.
Puno zavisi od mikroklime i konfiguracije terena, ako ima neke vlažne jaruge ili 'prijateljskog' drveća, zaklonjenih prostora...

iantic jedne godine sam samo posejala i vise nista nisam radila u basti. Ostala sam trudna i dr mi je rekao da ne radim apsolutno nista tesko. Bog je gledao moju bastu eto to tako mogu da ti kazem. Bilo je i kise i svega. Iskreno i iz te baste smo se najeli. Imas cak i gajenje biljaka gde ljudi namerno ostavljaju bas malo korova oko biljaka jer korov donekle i stiti samu biljku.
Ja te godine paradajz potackala nisam, kidala zaerke nisam, aman nista pod milim Bogom radila nisam i iskreno imala sam paradajza na tone. Neverovatno cak iako je lezao na zemlji nije imao one karakteristicne zute mrlje. Tako da samo napred Neceg ce biti. Bice ako Bog da malo i kise i eto tebi domaceg povrca. Samo stavi u zemlju sta bilo a iz zemlje ce iznici. Treba damo da je u zemlji.

Srecno.

"Vrt bez motike" Ruth Stout. Potraži je na netu i samo napred!!!

Iantic....
Poslusaj me ako hoces i videces da sam u pravu.
Ja zivim pored reke Morave ali moji roditelji su rodjeni na tacno 1374. metara nad. visine .
Vec godinama u maju mesecu sade krompir i to na neorano. Nije u pitanju nikakava tehnika niti organska proizvodnja nego je zemlja toliko meka da ne mora da se ore.
Krompir [ bilo koja sorta ] se pocetkom maja posadi i do oktobra to niko ne gleda. Parcela je u dvoristu i sve je zagradjeno. Krompirovih zlatica nema jer je velika visina . Zalivanje ne treba jer je velika vlaga u vazduhu a i rosa koja stoji na zemlji i biljkama skoro celo pre podne .
Jedino sto krtice prave problem.

Kod tebe je problem sto je na nizoj visini i imaces gadnih problema sa zlaticom. I navodnjavanje ce ti biti problem.
Ali ima resenja ......
Posadi crni luk [ ne beli] jer on voli peskovito a gde je peskovito tu mora da se zaliva jer se peskuljiva zemlja brzo susi.
Moji kolege predvidjaju kisnu godinu pa bi mogao i neku bundevu , tikvu ili pak kukuruz . Kukuruz ali domaci beli. Ne trazi nikakavu hemijsku zastitu.
Na kraju krajeva izbegavaj povrce koje zahteva navodnjavanje i okopavanje .
To sto neki pisu o sadnji biljaka tj. sejanju semena na ne orano i u slami su najobicnije zajebancije .. Stara izreka ,,Nema leba bez motike ,, kakva organska proizvodnja kada u danasnje vreme svaka biljka trazi prskanje . Baviti se organskom proizvodnjom je isto sto i penjanje na mesec uz pomoc merdevina .
Pozdrav

Hahaha, " Nema leba bez motike " ........ istina Vojvoda !

...a ima i ona "Zlo goveče - dovijek' june"