Zdravo zemljakinjo. Molim te reci mi gde si ih kupila jer ima tu u nasoj okolini dvoje njih sto ne proizvode nego kupuju po rasadnicima i prodaju onako bez zemlje ili sa malo zemlje . Tuje , tj. vecina ukrasnih cetinara se sadi u jesen i tokom zime a nikakao u prolece kada krece vegetacija .
Samo mi reci gde i od koga si ih kupila . I ako moze slika tih tuja .
Pozdrav Nenad

Kupijo sam jesenas 65 malih(10 Cm) Columna tuja radi formiranja zive ograde.

Posadijo sam ih u male saksije sa mesavinom treseta(kao glina je i crne boje) i zemlje iz baste. Kada su prezimele u tome u aprilu sam iskopo rupe u razmaku od 50 cm i prebacijo sa sve zemljom tuje i okolo dodo zemlju koja mi je ostala od kopanja rupa.

Redovno ih zalivam i stvarno lepo nareduju ali mi se desava da veoma cest sada kada je toplo vreme zemlja oko tuja dosta ispuca pa sam se plasijo posto su jos uvek male i korem im je plitko da se ne osuse pa sam kupijo Litvanski Novobalt treset posto citajuci po internetu ima odgovarajuci PH.
Kada sam otvorijo balu treseta iznenadijo sam se koliko je suv za razliku od domaceg ranije koriscenog koji vise lici na zemlju.
Izvadijo sam zemlju oko malih busena formiranih ranije u saksijama i zamenijo sa tresetom.

Problem mi je sada sto mi je treset izrazito suv posle obilnog zalivanja i cini mi se da uopste ne propusta vodu jer kada pokusam da natopim zemlju voda ostaje na povrsini.
Koliko god da zalivam uvek kada isceprkam malo dublje on je suv.

Sta da radim ?
Da li da pomesam mozda sa sitnim peskom, zemljom ili crnim tresetom koji ima glinu u sebi ?

-Može i pesak, može i glina odozgo, pa će ih voda uneti u pore između vlakana treseta. To bi bilo dobro rešenje, jer bi trajno rešilo problem, koji je urgentan, zbog suše.
To je problem sa uvoznim tresetom. Kada se osuši, ne prima vodu. Ili da kod svake sadnice staviš izbušenu flašu od dve litre, (mala rupa), da stalno kvasi, da imitiraš KPK.
Uvozni treset je drugačiji, a transportuje se suv (ili skoro suv), jer je cena prevoza (po toni). U taj treset treba ubaciti okvašivač (glina se koristi najčešće, u količini 5 do 10 %).

Darkopo
Batali se tih uvoznih treseta jer ovde se radi o cetinarima tj. tujama koje su mnogo male . Njima treba voda i barem jednom u tri dana tokom leta hladjenje . Sta to znaci. Uzmi crevo i u vecernjim satima na najprostiji nacin kvasi cetine . Hladna voda usporava sokove i to je nesto najbolje u letnjim mesecima kada su velike vrucine . Inace tuje vole glinasto i nabijeno zemljiste a ne pesak i treset koji je propustljiv i koji se brzo susi. Pesak je dobar za oziljavanje jer zadrzava vlagu ali za sadnju u pesku nikako.
Poslusaj me ako hoces i videces pomaka u sadnicama i njihovom rastu.
Pozdrav Nenad

Znaci ja sam izvadijo nasu dobru zemlju koja je bila nabijena sa glinom (posto je pucala posle zalivanja) i zamenijo je stranim tresetom koji pritom uopste ne prima vodu.

Uzas..bruka...

Sva sreca da imam instaliran KPK i uboden u stare busene pa tako odrzavan vlagu.


Znaci idemo ponovo u krug vracanje stare zemlje.

Dali da staru zemlju mesam sa ovm stranim tresetom ili nesto trugo ?

Nije baš tako. Preterao si ,.. ipak je treset dobar za podlogu, bolji od naše zemlje. Ne bi to radili najbolji rasadničari četinara i ostalog ukrasnog bilja, da to nije dobro. Ranije su radili sa piljevinom, ali se treset pokazao boljim (iako je puno skuplji).
Ne znam odakle si, pa ne znam kvalitet tvoje zemlje.
Podloga treba da ima tri važne osobine: Strukturu, plodnost i PH (kiselost).
Najmanji je problem plodnost (dodaju se đubriva). Najveći problem je struktura (jer i koren diše) pa biljka brže (puno brže) razvija koren, a samim tim i habitus,.. cvet, plod ,.. Strukturu nema glina, jer je zbog sitnih čestica (koloida) jako zbijena,.. ali zato dobro provodi vlagu (higroskopna je). I ono što je jako važno, zakišeljava tlo, te se događaju adekvatne hemijske reakcije, pri čemu se stvaraju svi elementi, u dovoljnim količinama za napredan rast. Nemoj vaditi treset, nego ga dopuni,.. recimo krtinom (zemlja iz krtičnjaka, koja je fino usitnjena, ima dovoljno gline, pomalo humusa i odlična je dopuna tresetu. ( Jedino što i krtice štrajkuju kada je suša )

Konacno sam izgleda postigo zadrzavanje vlaznosti zemljista dodavanjem 2-3 case prosejane zemlje u treset po svakoj tuji.
Sledece pitanje posto sam takodje postavijo KPK sistem koliko je optimalno vode potrebno po tuji kao i za koji vremenski perijod je potrebno da iskapa tu kolicinu vode to jest koliko dugo da zalivam.

Usput slika tuja da bi znali o kojoj je velicini tuja rec.

puu,.. puu,.. (da ih ne ureknem )

Moraš zalivati supstrat da se ne osuši ponovo, a to znači malo više nego što je biljkama potrebno. Kolika je zapremina rupe sa tresetom?

Ja sam ih sadio tako što sam treset ubacivao dublje, pa u gornju zonu rupe, vraćao staru zemlju, jer je dole vlažnije, a gornji sloj smanjuje isparavanje iz treseta.
Možeš i sad dometnuti tanak sloj zemlje, koja će bolje čuvati vlagu u tresetu i da se što pre ublaži kiselost treseta, ubrzao bi rast tuja,.. nemaju još puno vremena ove godine (jer četinari završavaju vegetaciju dosta ranije od listopada).
Ili da više zalivaš, pa će brže doći do izmene kiselosti između treseta i zemlje.

Tuje imaju dobru boju (zbog kiselosti treseta), ali će pauzirati sa rastom, dok im je (jako) kisela podloga. (Eto,.. a ti bi mislio da ih je neko urekao )

Znam da sam trebo treset da stavljam kao prvi sloj zemlje u rup pa posle obicnu zemlj ali iso sam logikom da sam tuje prebacijo iz saksije gde je vec bio crni treset sa Srebrnog Jezera .
Sto se tice kiselosti svuda sam cito da tuje vole kiselo zemljiste ba sam bas zbog toga kupijo ovaj Litvanski treset.

Inace zapremina zemlje(treset) oko tuja je oko 7000cm 3.
Precnik rupe je ok 30cm a dubina oko 10cm
Ovih dana obicno ih zalivam skoro svaki drugi dan i kada su bas vrucine onda ih uvece i orosavam jedno pola sata.
Koliko treba vode za ovu zapreminu zemljista kao i koliko dugo da zalivam sa KPK. Trenutno zalivam oko sata ... sat ipo i odprilike potrosim 2l vode.

Dali je to malo vode i dali treba da podesim sistem da duze iskaplje tu kolicinu vode ?

podrav drugari. ne mogu da se snadjem sa pretragom,citam svih 30 strana a u medjuvremenu da molim za pomoc. mnogo volim moje pacemprese i ne zelim da ih upropasti neka mala crna buba koja im ulazi u mlade grane i busi kroz sredinu, nalik sipcu,lici na one iz brasna samo zdepastije. te grancice se naravno osuse. i bube i grancice nosila sam u Bastu i u najmanje 5 poljo apoteka i jedino sto su mi nudili je sistemicni insekticid. isprskala sam ih sa nekim Tonusom,Galenikin.
hvala unapred

slikala sam sam ih ali sam poskidala suve grancicei zapalila ih. mazim ih i pazim pa sam nadam se na vreme primetila ovu stetocinu,samo sad kako ih se resiti....

Zdravo
Nista opasno jer i te bubice tgraze hranu. Ne mogu da pricine neke stete ali tonusom si resila problem. Bice sve u redu.

Nabuko

Kazes da je uvozni treset najbolji i daleko je bolji od nase zemlje . Verujem ti .
Verujem da ga kupuju svi rasadnicari ali ne za cetinare nego za neke druge biljne vrste .
Reci cu vam sada i zapamtite dobro... Preko 30 godina se kod mene u mom kraju kao i u Krusevcu i Trsteniku cetinari oziljavaju u pesku ali peskovite parcele pored reka .
U pesku pored reka ima dosta nagomilanog hranljivog mulja i nanosa koje reka sproleca ili jeseni donosi. Zadrzava vlagu i uvek je vlaznost vazduha iznad takvih sredina daleko veca nego iznad bilo kog treseta ili supstrata i komposta .
Reznicama je potreban visok vodni rezim kao i vlaga u vazduhu tj. orosavanje hladnom vodom tokom leta . Uvek je pored reka veca vlaznost nego bilo gde drugde. Uvozni treset nije nista drugo nego spagnum ili trula mahovina kao i lisajevi koji godinama trunu bez prisustva kiseonika . Takvih nalzaista ima i kod nas ali veoma malo. To su stare napustene mocvare , tresetista i bare ...
Pozdrav

Dobro je, vec sam mislila da nema nikog da pomogne,hvala Vojvoda. Samo jednom sam isprskala,posle sve bila kisa pa nisam. Dal da jos neki put ponovim?

Zdravo
Nemas potrebe jer polako ide jesen i noci su hladnije . Te male stetocine ce sa prvim mrazem da nestanu. Ne unistavaj biljku .
Pozdrav

Hvala puno.