Tebi je Zmaju bio bolestan koren limuna. Odstranio si zaraženu zemlju, (i oprao koren),...... presadio u zdravu, i smanjio vlagu, pa je biljka obnovila koren.

Moguće je da je to i ovde slučaj,.... najbitnije je smanjiti vlagu u korenu,... ai ostalo je dobrodošlo ,

ali ovo sa (zarđalim) ekserima, zaboravi.

Nabuko citat:

ali ovo sa (zarđalim) ekserima, zaboravi.

Zasto?

dr.jare citat:

Nabuko citat: ali ovo sa (zarđalim) ekserima, zaboravi. Zasto?

Pa zato što to ništa ne vredi. Niti se gvožđr rastvara u vodi niti koren biljke može uzeti (jon) gvožđa, osim u helatnom obliku ( ima četiri helatna oblika - meni poznatog - helatnog gvožđa) koje koren biljke uzima, (zavisno od pH reakcije podloge).

Da iskoristim priliku: Pitanje je bilo u vezi saniranja hloroze.
Gledajući sada širu sliku , lako je moguće da takva saksija (bure) nema dobru drenažu, odnosno da je vlaga u daskama, nabrekle bure,.. da je koren zapušio rupe, smanjeno oticanje vode iz 'saksije', i da je zbog viška vlage, oboleo koren.
nagardd je to lečio sa rastvorom nekog helatnog gvožđa, ali je time i održavao veliku vlagu u podlozi,... što je više odgovaralo patogenima ( uzročnicima bolesti korena). Bolestan koren je slabo usvajao gvožđe, nagardd je dodavao još rastvora gvožđa i opet povećavao vlagu (ugađajući patogenima,...)
i tako u krug.

Jedan od načina da se izađa iz tog ‚‚kruga‚‚ je da se smanji vlaga u podlozi i gvožđe doda folijarno ( to sam napisao u prethodnom postu), jer bi se time sprečio (intezivan) razvoj patogena.
Drugi način je da se promeni zaražena sredina, da se smanji vlaga ( da se smanji broj patogena) i ugroze mu se uslovi života i razmnožavanja,

U oba slučaja biljka će obnoviti koren ( lakše i brže ako se popravi 'fabrika', tj, ako se poveća procenat hlorofila u listovima,,, ako se brzo doda gvožđe biljci u list).

Mala ispravka, jon gvožđa može biti usvojen od strane korena, ali u alkalnoj i preterano vlažnoj sredini gvožđe brzo gradi karbonate i hidrokside koji su nerastvorljivi pa prema tome i nepristupačni oblici za biljku.
Stari recept za uklanjanje hloroze je uz pomoć zelene galice, ali nabavka je moguća u Mađarskoj i Hrvatskoj. Sredstvo je mnogo jeftinije od helata.
Uz sve to dobra je za uništavanje mahovine u travnjacima. Može se kombinovati zalivanje i folijarno.
Cena vreće od 25 kg u Osijeku je 120 kn ili 16 e. Za dinarsku cenu uzmi digitron...

najpre mala dopuna (svojih postova), a posle može i o ispravkama,... upravo čitam postove Dr. Jareta ( da bih znao kako da približim, ono što znam),..
Neke biljke hoće dosta vazduha u korenu, jer u protivnom koren oboli ( mi kažemo 'koren se guši',.. vodom ili sabijenim supstratom). Takođe hoće i da se taj vazduh u korenu menja ( da stiže nov vazduh sa kiseonikom),... zato je potrebno da supstrat ima strukturu, da je porozan, a saksije sa više (većih) i izdignutih rupa.
Znači, bez obzira na naš 'strah' da će sa većim rupama (ili sa više rupa) voda pre oteći, pa koren biljke ostati suv,... više rupa (na različitim visinama) su neophodne za zdravlje korena i biljke (pogledajte kako izgleda dno holandskih saksija).
Zato je dobar način zalivanja potapanjem ( mada mi možda pomislimo da se time davi koren), jer se sav stari vazduh istisne (toliko i treba potapati saksiju, da sav vazduh izađe), pa pri vađenju saksija i oticanju vode, ulazi kompletan svež vazduh.
Sa ovim što Miodrg kaže se (uglavnom) slažem,.. čitao sam dosta o tome i slaže se sa praksom, ali uz dopunu:
Ipak koren uzima samo gvožđe u helatu, a gvožđe- sulfat ne može da uzme (nema naučnih dokaza,...) dok ono ne odreaguje sa huminskom kiselinom (iz humusa) i stvori se helat. Ta reakcija se događa u kiseloj sredini. ( Zelena galica, ili Gvožđe - sulfat će zakiseliti i baznu sredinu)
Taj proces nije brz ( i zavisi od količine humusa u podlozi), ali se time i značajno zakišeljava podloga ( važno nama u Vojvodini) i obezbeđuje se dugotrajan izvor gvožđe helata.

Nabuko citat:

[ ... može uzeti (jon) gvožđa, osim u helatnom obliku ( ima četiri helatna oblika - meni poznatog - helatnog gvožđa) koje koren biljke uzima, (zavisno od pH reakcije podloge). ...

i opet dopuna nisam bio dovoljno jasan, Od pomenuta 4 helata gvožđa, neki se (bolje) usvajaju u kiselim sredinama, a neki u (blago) baznim.

Nabuko citat:

Pa zato što to ništa ne vredi. Niti se gvožđr rastvara u vodi niti koren biljke može uzeti (jon) gvožđa, osim u helatnom obliku ( ima četiri helatna oblika - meni poznatog - helatnog gvožđa) koje koren biljke uzima, (zavisno od pH reakcije podloge).

Hvala na odgovoru. Hemija mi nije jaca strana ali znam da stari ljudi nabadaju zardjale eksere u saksiji limuna... ja sam to uradio i nemam problema sa limunom... sad mozda je to zbog drugih stvari... inace vodu u kojoj sam oprao zardjale eksere sa mesavinom tecnog djubriva napravljenog od dobro zgorelog stajnjaka zalivao sam hlorozni kivi i pozitivni rezultati posle nedelju dana a posle dve nedelje provrilo djubrivo od koprive i to je prava stvar za hlorozu (gvozdje + azot)... plus je djabe... inace hloroza hoce i od viska kacijuma... evo nesto na tu temu na brzaka sa neta www.psss.rs/e107_plugi...ic.php?246
www.vocnesadnice.net/o...75-hloroza

( Molim, i drugi put,.. ako znam )

Dobri su linkovi, dobro je i đubrivo od koprive, a ima nešto o tome i u ovoj temi. www.svetbiljaka.com/Fo...art=0.html
Drveni je pisao o štetnosti Kalcijuma u podlozi. Kalcijuma ima puno i u bunarskoj i gradskoj vodi, pa zalivanjem sa njom još pogoršavamo problem.
Najvažnija je kisela podloga ( koja nema viška kalcijuma).Ostalo je nadgradnja.
Ako taj uslov nije ispunjen hloroza će biti hronična ( koristim izraze sa linkova u prethodnom postu).
Jer, mi možemo zakiseliti, dodati gvođže, otkloniti hlorozu, ali će se ona vratiti. Kod starijih biljaka, posađenih u zemlju je moguće da biljka pronađe povoljniji, kiselije, zemljište u okolini i da počne da se prilagođava, najčešće tako što će iz korena oslobađeti kiselinu, da bi helatizirala gvožđe u podlozi (o tome pisao Bonsai-master u gore pomenutoj temi)
. Možda bi tada ti ekseri imali nekog smisla,...

Koren usvaja gvožđe isključivo kao jon. Da li je taj jon dodat u tlo u obliku sulfata ili helata (Fe-EDTA, Fe-citrat, Fe-tartarat) to biljku ne zanima. Biljci treba Fe jon i nema nikakve koristi od nemetalnog ostatka.
Drugo je pitanje je li gvožđe u zemlji pri nepovoljnom pH stabilnije kao helat ili sulfat. Đubrenje zelenom galicom uglavnom podrazumeva i dodatak sumpora u cilju održavanja niskog pH.

pozdrav, Drveni, jako mi je drago da si se uključio u ovu priču,.. iz naše diskusije ( ili rasprave ) na kraju ispadne dobra tema,.. ( ako misliš da bi trebali u drugu temu,.. slažem se).
Knjige odakle sam ja krenuo su napisane pre tridesetak godina ( ni tada ekseri nisu bili priznati,.. ali , ko zna ), i za ovih proteklih decenija i ja sam imao razne nedoumice,..
Na primer:
- Sve elemente koren biljke usvaja u obliku jona ( Gvožđe-helat nije jon ),...
- primer iz (moje ) prakse: Kada zalijem sa Gvožđe-sulfatom, to ima efekta u početku ( napomenuo je Drveni o nestabilnosti sulfata u prethodnom postu).
- i meni se dešavalo da zalivam saksiju sa Gvožđe helatom (boje vina) , a da i otiče 'vino' a da boljitka nema,...

pa da malo razjasnimo:
" Biljke mogu da usvajaju gvožđe kao fero jon (Fe2+), feri jon (Fe3+) i u vidu Fe-helata. Usvajanje Fe3+ jona uslovljeno je njegovom prethodnom redukcijom u Fe2+ oblik. Na usvajanje gvožđa utiče veliki broj činilaca spoljašnje sredine: visoka pH, velika koncentracija fosfata i Ca smanjuju njegovo usvajanje. U slučaju visoke pH i dobre aeracije, dolazi do oksidacije Fe2+ u Fe3+ i taloženja Fe(III) soli. Ishrana nitratima smanjuje, a NH4+ povećava usvajanje gvožđa. "
"Deficit: Javlja se najčešće u alkalnoj sredini, tvrđoj vodi i u prisustvu gline. Uzroci deficita mogu biti mnogobrojni (veća količina fosfata i organske materije, prisustvo veće koncentracije HCO3- jona, nakupljanje H2S i dr."

"najcesci i najjeftiniji helat je EDTA, koji je nestabilan pri vecem pH od 6, dok je DTPA prihvatljiviji kao helat stabilan pri vrednostima 5-8 pH,... Rastvorljivost gvozdja opada pri vecem pH od 6. Optimalne nedeljne doze se krecu od 0,5-1,5 ppm,... "
" EDDHA Gvožđe (Fe) helatno
Helatni agens EDDHA pH raspon garantuje dobru stabilnost
helatne frakcije: 3 - 10 "

I na kraju: "Najbolji efekat usvajanja gvožđa preko korena se postiže i primenom huminskih kiselina ...Idealno je tretirati zemljište prvo huminskim kiselinama a za dva,tri dana gvožđem. "
Nisam naveo izvore citata,... izvađeni su iz konteksta (lako se otkrije ubacivanjem u Gugl pretragu / izuzmite tri tačke) ali sa svime slažem...
Slažem se i sa Drvenim (uz male dopune )

Slažem se sa celim Nabukovim postom uz malu ispravku ovoga:

Nabuko citat:

" Biljke mogu da usvajaju gvožđe kao fero jon (Fe2+), feri jon (Fe3+) i u vidu Fe-helata...."

Ne znam od kada je izvor odakle je ovaj citat ali biljka ne može apsorbovati nedisosovani Fe-helat. Biljka usvaja gvožđe a helatni deo ostaje u medijumu (zemlji, vodi, itd.).

Uh, kakvi zadnji postovi Pohvale!

Hvala,
malo sam skitao po Guglu,..

"APSORPCIJA JONA JOŠ UVEK NIJE U POTPUNOSTI OBJAŠNJENA
Mehanizam propustljivosti živih membrana još je uvijek nedovoljno poznat i pun zagonetki,..
Pored fizičkih zakonitosti difuzije i osmoze, postoji i aktivan mehanizam unošenja materija u ćeliju koji troši energiju za taj rad. " sa Scribid-a,.. trebalo bi da su pouzdani podaci,..
,.. difuzija i osmoza su pasivan način apsorbcije elemenata - bez trošenja energije ( ali i tu ima nepravilnosti, tj. odstupanja,.. izuzetaka) a "pojednostavljeno shvaćanje mehanizma usvajanja hraniva ne odgovaraju često činjeničnom stanju"
,.. itd,.. itd,..
ee, ali to "činjenično stanje" sa ekserima,.. me muči,..
pa sam tako našao da Zapadnjaci Fluor-išu vodu ( a mi je Hlor-išemo), te je kod njih nemoguće da Gvožđe iz eksera pređe (najpre u oksid, pa ) u Hidroksid, a (neke) biljke mogu da korenom puste kiselinu i "izbombarduju" hidroksud protonom i stvore JON GVOŽĐA,..
daklem: @ dr.jare
.. @ vindiesel.zmaj , evo gizem se za jezik (bolje nego da me grize savest,.. ), možda je ta prihrana (zarđalim ekserima) i moguća ovde ( ali u zapadnim zemljama nije,.. pa naši "stručnjaci" nisu imali od koga da prepišu objašnjenje )
po pitanju helatnog gvođža (i njegovog usvajanja u koren biljaka), ima bolja tema: www.svetbiljaka.com/Fo...17200.html pa bi mogli tamo,..

Valjda je za oksidaciju gvozdja najbitniji kiseonik a ne sastav vode...
Ja za zalivanje svih biljaka koristim ne hlorisanu vodu iz arterskog bunara (koja nije za pice)... inace na netu vidim da hlorisana voda nije dobra za nijednu biljku a pogotovo ne za one biljke koje su osetljive na hlorozu... ko nema arterski ili klasican bunar mogu da koriste kisnicu (naravno ako je bude bilo)...
Nabuko, na linku koji si postavio Monk je slikala etiketu Fe djubriva www.svetbiljaka.com/im...zdje_2.jpg i tu pise:
Vodorastvorljivo gvožđe(Fe): 11%
Gvožđe (Fe) u helatnom obliku: 11%
Vec sam rekao da meni hemija nije jaca strana ali sada pored Fe sulfata i Fe helata ima i Fe vodorastvorljivo...

Mislim da me nisi razumeo Drveni . O hlorisanoj i fluorisanoj vodi sam pisao u vezi eksera i stvaranje oksida gvožđa i hidroksida (uz ogradu da je to možda moguće). Ne u vezi helata i dvo (tro) valentnog gvožđa.
Ali evo idem tamo u temu da se raspišem (nisam hteo da gušim ovu temu koja ima već previše strana). Vidimo se tamo