@tubravich
Da me ne shvatis pogresno, kako znas da nisam procitao celu prepisku foruma ? Elem, ovo ne pitam iz razloga sto ne znam ili sto nisam procitao u literaturi, ali na osnovu komentara clanova foruma koje sam procitao neke cak i zapisao koje su od kljucne vaznosti, zakljucak je da je literatura jedno a praksa nesto sasvim drugo.
Na strani 7 pises da su dobri oprasivaci Cosford i Negre a Opacic kaze Romana i Gifoni pa i Mortarella. Sta je sad najbolja varijanta ?
Ja sam najvise za 90% Tonda lange, 5% Romana i 5% Cosford ili Mortarela.
Sta ti mislis o toj varijanti ?

Pozdrav
Nikola

Profesor Čedo Oparnica važi za autoritet br. 1 u Srbiji o oblasti leske. Bilo je o njemu reči na forumu, osim ako postovi nisu brisani.

Mislim da se svi (oni koji su potpisali štampana izdanja) slažu da je Cosford dobro rešenje.

Drugari moji
Daj da razjasnimo neke stvari , da vas ne savetuju i uce raznorazni strucnjaci i da verujete .
Lesniku za dobar rod je potreban oprasivac. Dobro de, prihvatam . Ali jel bitno koja sorta treba da bude oprasivac. Gledajte da sadite sorte koje u isto vreme resaju i u isto vreme daju rod.
Na 400 zbuna od nekih 5 do 10 godina samo jedna jedina sadnica druge sorte i rod po zbunu ne manji od deset kila .
Kod nas na jugu ima dosta leskara i bas sam bio znatizeljan pa se raspitivao. Neko je mesao sorte radi oprasivanja a neko ne .
U dvoristu imam lesnik halski dzin i na 500 metra nema nikakavog drugog lesnika. Star je preko 30 godina . I svake godine naberemo barem po dva dzaka lesnika . kada ocistimo ispadne dzak ipo ili nesto manje od 50 kila .
A oprasivac je bozja volja i vetar koji donosi ili ne donosi polen sa drugih lesnika ...
Ipak radi bolje sigurnosti u svoje znanje neki pisu svasta . I za americke sorte borovnica godinama pisu da se sade razne sorte pa nema veze. Imam samo jednu sortu za rod i pisao sam i slike postavljao. Po 300 ploda otprilike po sadnici . Pisao sam neka mi neko pokaze sliku borovnice u Srbiji koja ima veci rod u 5. godini.
Kako onda oni koji imaju po nekoliko zbuna u dvoristu imaju redovan rod i to posle 5. godine poprilican.
Razmislite sta hocu da vam kazem. kazu da je kiviju potreban oprasivac da bi rodio. ne ne treba im oprasivac nego insekti koji ce sa jedne biljke pomesati polenov prah sa istim cvetovima na istoj biljci. Ubise se pisuci o oprasivacima za razne kulture samo iz razloga da se svaka sorta koja se proizvede na dobar nacin ,,udomi,, zarad oprasivanja i dobroga roda .
Izvinite sto ovo pisem ali malcicke bolje poznajem ove stvari jer imam poveci radni staz u ovoj oblasti.
Pozdrav i ne morate da mi odgovarate jer po nekima nisam u pravu....

Vojvodo,
Ja veoma postujem tvoje znanje i 'predjene kilometre' po pitanju tvog iskustva, ali kao sto sam vec rekao (a i dosta ostalih forumasa takodje) da ima puno drugacijih razmisljanja i stavova na jedno postavljeno pitanje. Ja mislim da je ovaj forum prvenstveno namenjen tome da mi koji smo 'zeleni' u svemu ovome sto vise naucimo od vas koji ste ipak strucni po pitanju uopste same leske i sve vezano za nju. Elem, da vise ne filozofiram a vezano za tvoj post. I sada ja tebe da pitam koji bi ti oprasivac uzeo za tondu lange ?
Po tvom komentaru, bice da nijedna sorta ne resa u isto vreme kada i lange jer je ona specificna sto prva resa od svih ostalih sorti, odnosno od sredine decembra do sredine januara ali za rod bi se mogla naci slicna sorta.
Hvala Vojvodo
Pozdrav za jug Srbije
Nikola

Zdravo Nikola
Ako hoces najtaciji odgovor ja bih te savetovao da odes u najblizu poljoprivrednu savetodavnu strucnu sluzbu i pitas. To im je posao da kazu sta i kako treba da se uradi. Sve ostalo su nagadjanja .
Pozdrav.

Pa jel čitaš da Vojvoda ne bi stavljao oprašivače jer koristi božiju volju i insekte.

Ne znam što si se uhvatio baš za Lange kojoj verovatno najviše od svih treba oprašivanje a sama ne oprašuje? U svakom slučaju i za svaki slučaj provuci što više sorti.

Ne kažem ja da vetar i insekti ne donose polen (mada za pčele ne znam kako u januaru izlaze da oprašuju?) samo kažem da treba što je manje moguće stvari prepustiti slučaju!

Dobro de necu vise pisati ali to sa oprasivacima mi je mnogo cudno. E bas kada se ode kod rasadnicara i zatrazi neki oprasivac a on e bas to ima . Ili ako nema on samo kaze da je to to i proda . Gotovo.
Sadite nekoliko sorti i sve ce biti u redu. Izmesajte ih red po red i tacka . I ako cujete da Lange u Italiji i Turskoj daje dobar rod to ne znaci da moze i u Srbiji.
Pozdrav

@HorreumMagnum
Jel to neka losa osobina sorte ako se sama ne oprašuje ili je to totalno nebito ako stavim oprašivače koji Lange najviše odgovaraju ?
Šta znači što više, 2-3 ili 7-8 ? (svi kažu da nije potrebno više od 2 ali prava oprašivača).

Elem, imam još jedno pitanje.
Slika 1 je jednogodišnja sadnica a slika 2 dvogodišnja.
Zanima me da li je ovo dobar razvijen korenov sistem (ne znam koja je sorta u pitanju) ?

Slika 1 - Jednogodisnja

Ovo je moje zapazanje u vezi sa cvetanjem, imam enis koji izbacuje polen dok cvetovi jos nisu izasli skroz, kad su cvetovi skroz otvoreni tada nazovimo oprasivac crveni lambert baca polen. Zakljucak cvet se ne otvara u isto vreme kad i rese zato treba imati sorte koje ce kasnije bacati polen. Cvet ostaje otvoren oko tri nedelje.

To je ok koren za obe slike - to moze da ide u vocnjak.

saljivdzija citat:

Zakljucak cvet se ne otvara u isto vreme kad i rese zato treba imati sorte koje ce kasnije bacati polen.

Ovo je vec bolji zakljucak, jer ako uporedimo ovu statistiku, u mom slucaju je onda tacno da su najbolji oprasivaci za Lange upravo Cosford i Romana jer lange cveta od sredine januara do sredine februara a u to vreme Cosford i Romana resaju, odnosno oprasuju.

Ne znam kakva su iskustva imali ostali forumasi sa lange i koji su oni oprasivace stavljali ali bio bih im zahvalan kada bi to podelili sa mnom.

Inace, jel video skoro neko na forumu Saleta iz Petrovcica i Nenadb ?

Hvala svima dobri ljudi
Pozdrav
Nikola

Kreketalo hvala za komentar za sadnice.

Pozdrav
Nikola

saljivdzija citat:

... cvet se ne otvara u isto vreme kad i rese ...

Protandrija - ranije resanje

Protoginija - ranije cvetanje

Homogamija - približno istovremeno sazrevanje muških i ženskih cvetova

Leska je anemofilna biljka (oprašuje se pomoću vetra). U vreme kad leska cveta insekti zbog niskih temperatura miruju. Zbog toga leska i ne luči sokove koji privlače insekte.