Ajd da se nadovežem... Da li bi mogla koštica badema da se posadi na stalno mesto. Planiram da posadim. Da iskopam rupu, usitnim zemlju i stavim humus - slojevito kao kad sadim sadnicu - i da posadim koštice na dubini od desetak centimetara - po 3-4 po rupi. Po površini bi stavio mrežu za stiropor da zaštitim da ga neka živuljka ne iskopa.
Imam pozitivno iskustvo sa naklijavanjem u saksiji koje sam napisao u temi badem ali bi ovako izbegao presađivanje.

Kako vam se čini moj Limun iz sjemena?

Posadio sam ga prije par mjeseci, ne sjećam se tačno kada. Nešto je odugovlačio sa klijanjem, sjeme mi je bilo u namočenom toalet papiru pa sam nakon dvije nedelje izvadio sjeme iz papira, oljuštio mu tvrdi gornji sloj i ubacio ga u zemlju, a nakon nedelju dana je izvirio napolju.

s-media-cache-ak0.pini...14f391.jpg

Ovo je jedna njegova fotka sa početka života i imam dosta ovog bijelog po zemlji, trudim se sada da ga manje zalivam, jer mi je palo na pamet da su to neke gljivice, ali sada mi se i sporije razvija. (ne znam da li ima veze sa tim)

I u saksiji mi se prije nedelju dana pojavila još neka biljčica.. Nemam pojma šta je to i kako...

Kako vam se čini moj Limun iz sjemena?

prntscr.com/8szygn

Posadio sam ga prije par mjeseci, ne sjećam se tačno kada. Nešto je odugovlačio sa klijanjem, sjeme mi je bilo u namočenom toalet papiru pa sam nakon dvije nedelje izvadio sjeme iz papira, oljuštio mu tvrdi gornji sloj i ubacio ga u zemlju, a nakon nedelju dana je izvirio napolju.

s-media-cache-ak0.pini...14f391.jpg

Ovo je jedna njegova fotka sa početka života i imam dosta ovog bijelog po zemlji, trudim se sada da ga manje zalivam, jer mi je palo na pamet da su to neke gljivice, ali sada mi se i sporije razvija. (ne znam da li ima veze sa tim)

I u saksiji mi se prije nedelju dana pojavila još neka biljčica.. Nemam pojma šta je to i kako...

Vuxsd@ znaš zašto se to tako ne preporučuje?
Ti ćeš ga pokriti odozgo mrežicom...a odozdo ?
Ima tih živuljki koje će se osladiti sa slatkim bademom...
Iz tog razloga je Kreketalo@ pisao da se stavi u posudi i pokrije sa malo zemlje...ma poješće ga miševi ili već ko...a onda ga staviš u kontrolisani deo, koji obilaziš maltene svaki dan, da izađe i formira biljku...
A za saksiju koju držiš u zatvorenom...pa mislim da biljka opet boluje kad se iznosi van...

Gandrade, hvala ti na savetu. Pisao sam već da sam naklijao seme u saksiji ali mi cele godine biljke stoje napolju. Od 4 posadjena semena porasle dve biljke. Ima ih oko metra. U novembru će na stalno mesto u voćnjak.
A koštice ću naklijavati kako je ovde pisano. Skupio sam dvadesetak koštica badema. I desetak koštica belošljive.
Tako ću i koštice divlje trešnje i našao sam neke orahe. I seme migavca.
A plodove mečje leske pošto sam ih puno skupio probaću i na i stalno mesto al malo kasnije, kad zaladni i živuljke se primire.

Zdravo svima a savet za smederevca
Napravi leju od nekih 1 x0.5 m. i usitni zemlju. Pre nego sto posejes badem drzi kostice barem nekoliko dana u vodi. ali samo zabadanje u zemlju moras izvesti pred neki od jacih mrazeva . Znaci kostice cuvaj sve do otprilike sredine novembra meseca [ kada se u jutarnjim satima primecuje da je bilo mraza]. Tada kostice stavi na nekoliko dana u vodu i posle samo pozabadaj na dubinu od nekih [ kao orah] od 5-8 cm. Kada to uradis ne zalivaj i do pocetka aprila ne diraj. Mozes odozgo staviti mrezu i to ti je pametno ali neka mreza polegne po zemlji. Ptice, macke, kucici hoce da iskopaju kostice iz znatizelje . Misevi u novembru su duboko pod zemljom i ne pada im na pamet da se muvaju u povrsinskom sloju zemlje .
U aprilu ces razgrnuti na nekoliko mesta i ako su se kostice otvorile ti si uspeo. Ot tog dana u aprilu pa do jeseni tvoj zadatak je da redovno plevis i zalivas . Zaboravio sam da ti kazem da kostice zabadas na nekih 25 cm. jednu od druge a red od red barem pola metra da mozes tokom leta da prodjes kada plevis .
Pozdrav i srecno.

Ovo ti pisem jer zamisli kada treba da posadimo 10 vreca kostica praske ili kajsije seftelije sada u jesen.
Zapamti te i ovo. svo semenje bilo koje biljke koja uspeva u Evropi a kostica je u pitanju i to tvrda mora se sejati na ovaj nacin. Kostice , visnje, tresnje idu u pesak na stratifikaciju a semenke kao jabuka kruska idu isto u pesak na stratifikaciju ali se seju u prolece .
Slobodno pitajte ali u temi o razmnozavanju.
Pozdrav

Pa šta bre fali i ovde Vojvodo? Ovo ti je tema o voću i pričamo o sejanju semenki voća. Zar ne?
A sad da i ja postavim pitanje ...ili konstatacija ...( valjda sam i ja nešto naučio). Znači imamo tri različite vrste semena i sve se rade na različite načine....A svrstane su posebno jabučaste voćke ( jabuka, kruška, dunja...), pa koštičave ( šljiva, trešnja, višnja...) i opet koštičave ( kajsija i breskva) i na kraju badem i ostale jezgraste voćke...
Da li sam ovo pravilno shvatio?
Što se mene tiče, ja sam spremio seme divlje jabuke i divlje kruške...pa onda imam koštice belošljive i kištice kajsije i vinogradarske breskve...
Kod mene je to sve još u fazi sušenja...

Zdravo rodjo
Knjige u 21. veku kazu jedno , strucnjaci govore nesto sasvim novo a ja rdaim onako kako je radio i moj deda . Da li je to dobro ili nije ne zanimama me . Uvek uspem i to fenomenalno. Ranije se seme jabuka i krusaka cuvalo napolju u pesak jer nije bilo frizidera . sada imamo frizidere . Ranije se kostice sljive, tresnje i visnje isto stratifikovale u pesak a i sada . Onaj ko eksperimentise sa deset ili 100 kostica tresenje moze u frizider ali onaj ko punu vrecu kostica tresnje vrapcare i dve vrece kostica belosljive ne moze u frizider. Mora napolje .
Ako ti treba pomoc oko stratifikacije javi se na pp i od srca cu ti sve objasniti i uspeces 100% u to budi ubedjen.
Pozdrav Nenad

Hvala druže!!!Ja mislim da sam tu lekciju savladao a i Vuxsd@ kako vidim jeste...
No ipak treba s'vremena na vreme ponoviti tako neke stvari, zbog nekih novih članova....
Ja ću verovatno i jabuke i kruške napolje, Gospođa mi ne da u aktuelnom frižideru u kuhinji, a i on se stalno otvara...kod Majke, onaj baš i ne radi najbolje...a uključivati onaj u podrumu samo zbog toga...jebaga...njega uključim ponekad oko Slave ...ali ne stalno.
Nego , reci mi , kako i koliko treba da spremim piljevinu....
Ne znam da li je ovo prava tema...Ali ostavio bih podloge i plemke vinove loze...sada u novembru , a da kalemim iz ruke tamo u februaru-martu...???

zdravo rode
Daj molim te reci , podseti me zasta piljevinu sam spomenuo. da li za malinu ili za stratifikaciju korenovih reznica ili pak za cuvanje plemki i podloga . Sve cu da objasnim samo ne mogu da nadjem gde sam pisao za piljevinu, u kojoj temi i zasta . Jer ja piljevinu koristim za mnogo sto sta .
Pozdrav

Objasnices mi zasta ti treba piljevina .
Ako hoces da sacuvas podloge i plemke vinove loze da bi ih procesom spajanja kalemio u februaru onda treba da uradis sledece .
Uzmi neko staro korito . Ako imas zuti pesak dobro je ali ako ne onda uzmi piljevinu sa strugare ne od motorke jer lanac baca ulje pa to ne valja kasnije . Ako i to ne mozes da nadjes ti uzmi piljevinu koja je odstojala [pocela da truli].
Sve zavisi koliko podloga zelis da sacuvas .
Ja cu ti opisati nacin za preko 500 podloga . U korito sipaj piljevinu koja je vlazna u sloju oko 10 cm. Pa onda podloge [ posebno] poredjaj vodoravno kao palidrvca [ nikako uspravno]. Odozgo ponovo piljevina i sve tako do vrha . Nemoj slucajno umesto rastresite piljevine da stavljas zemlju. U drugu posudu po istom principu stavljas i plemke .
Februara i marta vadis jednu po jednu i spajanjem ili na sedlo spajas , vezujes i opet ostavljas u vodoravnom polozaju.
U martu ili aprilu kada vreme dozvoljava zabadas u predhodno pripremljene vade ili brazde gde ce skoro cela podloga da se zabode .
Mozes i ovako. Sada ili dok ne padne sneg prosetaj malo po vinogradima i obrati paznju na mesta gde su napusteni vinogradi a dao bog u nasoj Srbiji ima tako lepih parcela na pretek. Uvek po obodu nekog starog vinograda koji je minimum 5 godina ne obradjivan imas polegle lastare onih starih sorata sto su sadjene odavno. Uhvatis lastar i povuces . Ima koliko hoces grana koje su se prirodno same od sebe ozilile . Spremis koliko ti treba i u toj varijanti podlogu od oko 40-50 cm. vec imas i to sa razvijenim korenom.
Takve podloge utrapljujes u dvoriste ali napolje u neku rupu.
Sredinom februara ili marta vadis i kalemis i opet sadis ili na stalno mesto ili u dvoriste da bi ih bolje negovao do proleca .
Postoji i ovaj nacin. Tako izvadjene podloge sa korenom sadi odmah na stalno mesto neka se ukorenjuju. A u martu ces ih kalemiti tako sto ces tog dana kada naseces plemke odmah izvrsiti kalemljenje . Mada je bolje da ih posadis u dvoriste jer ces ih do jeseni redovno zalivati i pleviti a u vinogradu ce te ,,mozda ,, mrzeti da ides tokom leta po vrucini da ih zalivas .
Tu sam prijatelju da pomognem pa izvolite .
Pozdrav.

Svaka čast Vojvodo!!! Skidam kapu!!!
Ne znam gde si ti i za šta pominjao piljevinu, a nije ni važno, povuklo me je saznanje o korišćenju piljevine za takve i slične stvari ...a da li sam od tebe negde uz put pročitao ...ne znam ....možda.
Uglavnom dobio sam odgovor koji sam tražio...i hvala ti na tome...
Upravo za vinovu lozu...potrebno mi je da je sačuvam do proleća i sad su mi mnogo jasnije stvari...
Za ono o obilaženju starih i zapuštenih vinograda....već sam to razmišljao i nekoliko već obišao...Znaš gde je tu promblem? Problem je u tome što takve podloge imaju mnogo veliki razmak između zglobova...pa gledao sam , zavisi od sorte, ponegde i po dvadesetak cm. između...a podloge se biraju da imaju što manji razmak između pupoljaka..Ma imam moj vinograd i znam koje su mi sorte bolje kao podloge, pa ću pažljivo birati...a imam i bratovljev napušteni , pa ću kombinovati...
meni treba oko stotinjak podloga ...ali ja ću ostaviti i duplo voše da bi bio sigurniji prilikom kalemljenja i druge manipulacije...
Kod ovoga imam još dva pitanja: Koliko je potrebno takvu piljevinu kvasiti? I u startu , a i kasnije, tokom zimskog mirovanja? I kad se iznese u proleće napolje , koliki je razmak u tom rastilu? ako možeš i to da mi pojasniš...Jel kalem ide iznad zemlje , pa zalivanje ...itd ...ima tu mnogo nedoumica?
Hvala ti na ovim informacijama ...
Mnogo uživam u ovoj konverzaciji...tačnije uvek sam uživao kad sam učio...samo sam to kasno ukapirao...ili što Bosanci kažu : "skontao"... kontaš..Pozdrav!!!

Nisi mi jasan za zglobove . Stari savet za sadnju vinograda glasi. Sto duzi lastar pod zemljom to je bolje .
da sam na tvom mestu ja bi ipak obisao te napustene vinograde. Sta ima veze ako je razmak izmedju pupoljaka veci od 20 cm.
Primer. Nadjes polegli lastara koji se ukorenio i odseces , na primer ceo metar od njega . Tu moze da ima i nekoliko pupoljaka . Tebi je bitno da iznad zemlje imas barem 20 cm. gde ces kalemiti. U zemlju mozes staviti i preko pola metra one sadnice sa korenom.
U dvoristu ih prvo neguj do jeseni pa tek tada vadi i sadi. Mozes slobodno da ih sadis na 25 cm. iako su moji stari to radili na 50 cm. Moze i manje . Vazno je da mozes rukom da pridjes da oplevis i zalijes po potrebi.
Moze i ovako.
Znas sta je gvozdena cuskija . Zapnes malo jace i napravis rupu u dubinu od preko 50 cm. U tu rupu slobodno spustaj podloge bez korena . Ovo pisem i to se odnosi na oziljavanje tokom zime . Kada vrh podloge tj. grane dodje do dubine od nekih 50 ili vise cm. taj nece da izmrzne nikako. Tokom zime se oziljava ali sledece godine je muka vaditi to i presadjivati.
Poslusaj me , moji su nekada gajili neku divlju sortu samo radi takvih lastara koji se sami oziljavaju a i ljudi su ih oziljavali poleganjem po zemlji. Ce me nateras da odem do tazbine i po ovoj kisi da trazim te polegle lastare starih sorti koji su se vremenom ozilili. Nema tu neki veliki koren ali je dovoljan da hrani onaj prutic tj. plemku dok ne krene . To ti je najbolja varijanta od bilo koje . A ona da redjas u korito plemke i podloge zaboravi. Opet kazem sada u novembru obidji malo pa povuci one lastare . Od jednog lastara mozes dobiti 5-6 da kazem sadnica ....
Pozdrav

Kalem tj. mesto spajanja mora uvek da bude iznad zemlje ili ce se skapati tj. istruleti. Nece se oziliti plemka na mestu spajanja . Tako sam ja na dunji kalemio musmulu ali nisko. Posle sam je presadio i zaboravio na mesto spajanja . Krivo mi je i dan danas . kako je lepo radjala . Samo sam proso pored nje i malo je savio da bi proso i puce , majko moja bas na mesto spajanja jer je bilo na nekoliko cm. u zemlji. Ne radi se to tako ali ja nisko kalemio . To i kod loze da ne zaboravis kada sledece godine izvadis i posadis na stalno mesto. Vodi racuna .
A piljevina neka bude u vlaznom stanju a ne da bude mokro . Odozgo prekrij nekim starim pokrivacem ili najlonom da ne isparava ali ne moze jer je hladno po podrumima.
Ovo sto ti pisem sam gledao i radio a ako neko zna bolje neka objasni. A dao bog ima na forumu gomila onih koji to rade godinama radi proizvodnje ali nece da kazu istinu.
Pa neka je cuvaju kada nisu uspeli zemlju svoju da sacuvaju od svakojakoga jada .
Pozdrav