miskotv citat:

Jel zna neko nesto o sorti AVELINO ?

Meni je jedina asocijacija ovo:

www.google.rs/webhp?so...20avellana

Tubravichu u kojoj godini je tvoja plantaza,jedna od starijih je kolko mi se cini.Jel moze neka slika da se podsetimo?Pozdrav.

Cobe, saljem do petka a mozda i pre.Pozdrav rodjo.

pavicevic citat:

Malo sam se raspitivao za prodaju po biošopovima,i za njih su ,navodno,bolji turski lešnici,jer su sitniji i sa njih se lakše skida opna prilikom pečenja.Sa druge strane italijani traže svoje sorte.Ja imam Tonda djentile romanja,Ludolf,Lambert,Rimski i Halski džin,5-6 komada istarskog dugog i par komada nekog krupnog kao golubije jaje,kao i par divljih koje mi je rasadničar podvalio.Mislim,nadam se da su to sorte koje sam tražio,ali nisam načisto,jer ne umem da ih razlikujem,uglavnom je većina plodova tu negde po veličini i obliku i uglavnom su dobro rodili za petu godinu.Ako neko zna kako ide sa prodajom,zamolio bih ga da okači!Nisam još počeo sa krcanjem,pošto majstori odugovlače sa kalibratorom i krckalicom.Oprskao bakrom prvi put i bacio 375 kg. zorkinog eliksira 6-24-12 na 70 ari, pošto mi je zemlja tanka sa fosforom,čekam da opadne lišće,pa još jednom bakar,pa onda rezidba.Inače,mene je monilija opekla već u trećoj godini i video sam da sa njom nema šale,prskam kao što je Nenad dao,prvi lep dan posle srpske nove i još bar jenom,a kad mogu i dvaput.

Pa šta si imao od roda u 3ćoj godini kada ga je monilija "opekla"? Ona napada plod tj. jezgro a ne sadnice.

Bilo je malo roda,ali je bilo dovoljno cvetova da monilija uđe kroz tučak,šteta nije bila na plodovima,već izaziva sušenje grana.Ja sam veterinar,nisam agronom,ali kolilo sam shvatio iz literature,ova koja ulazi zimi kroz cvetove je Monilia laxa,a ova koja u proleće i leto oštećuje plodove je Monilia fructigena.Kako bili,da bilo,obavezno prskam zimi,a cvetovi se na sadnicama javljaju već u drugoj godini.

pavicevic citat:

Bilo je malo roda,ali je bilo dovoljno cvetova da monilija uđe kroz tučak,šteta nije bila na plodovima,već izaziva sušenje grana.Ja sam veterinar,nisam agronom,ali kolilo sam shvatio iz literature,ova koja ulazi zimi kroz cvetove je Monilia laxa,a ova koja u proleće i leto oštećuje plodove je Monilia fructigena.Kako bili,da bilo,obavezno prskam zimi,a cvetovi se na sadnicama javljaju već u drugoj godini.

Pa cekaj sad, ja koliko sam razumeo a mislim da je i Nenad tako pisao,da monolija(ta koja pravi stetu kasnije)ulazi kroz zenske cvetove,kroz tucak ili gde vec i sve se to odrazava kasnije na plod!Ja sam ga tako razumeo!

Cobe78 citat:

pavicevic citat: Bilo je malo roda,ali je bilo dovoljno cvetova da monilija uđe kroz tučak,šteta nije bila na plodovima,već izaziva sušenje grana.Ja sam veterinar,nisam agronom,ali kolilo sam shvatio iz literature,ova koja ulazi zimi kroz cvetove je Monilia laxa,a ova koja u proleće i leto oštećuje plodove je Monilia fructigena.Kako bili,da bilo,obavezno prskam zimi,a cvetovi se na sadnicama javljaju već u drugoj godini. Pa cekaj sad, ja koliko sam razumeo a mislim da je i Nenad tako pisao,da monolija(ta koja pravi stetu kasnije)ulazi kroz zenske cvetove,kroz tucak ili gde vec i sve se to odrazava kasnije na plod!Ja sam ga tako razumeo!

Da , monolija ulazi kroz tucak i pravi stetu,Naravno, prskam protiv nje kada je cvetanje u toku.
Ono sto sam ,cini mi se i ranije napisao ovde , da sam u razgovoru sa Italijanima iz ferere saznao da oni ne prskaju protiv nje i cak su mene pitali zasto to radim , da li imam problema pa moram prskati. Po njima steta koju izaziva monilija je otprilike indenticna izdatku za prskanje tako da je oni ne obavljaju, sto znaci da je po njima steta mizerna.
Opet misljenja sam da je ipak velika razlika u klimi koja vlada kod nas pogotovo u nizinama tako da ja ipak prskam. Jer kada imate cvetanje u zimskim mesecima ovde kod nas je tada velika vlaga , cesto u jutarnjim satima bude i jaca magla tako da mislim da ne vredi rizikovati.
Ni ja nisam agronom ali mislim da lesnik nema veze sa monilijom fructigenom.
P.S. Ne mozete prskati napamet vec kada imate veliko otpustanje resa i otvaranje zenskih cvetova , tada se vrsi prskanje. Ako vremenske prilike to dozvole (male sanse) ,pozeljeno je ponoviti posle 7-10 dana jos jedno. Mada jako cesto u nasim prilikama samo cvetanje ume da ima i vise intervala u cak nekoliko meseci (umeo sam i tri puta prskati) , zato ja posle prvih naznaka cvetanja vise ne koristim bakar sve do sledece sezone.

Pozdrav Nenade,kad si se vec javio da te priupitam-cini mi se da si pisao da je zemlja kod tebe sa dosta peska i da ti je ph zato bio visok tj. da ti je zemljiste bazne reakcije pa si pokusao da spustis ph, jel tako bese?Da li ti je zemlja glinaste strukture,to me interesuje isto?Kod mene ovde u Becmenu je glinaste strukture tj.glinasto-ilovacaste,samo sto mi je u dve trecine njive sa vise peska(nekako je rastresitija,to se bas primeti sad posle freziranja) dok je zadnja trecina prilicno manje rastresita tj.grumenje je onako vece(freza je to teze razbila jer zemlja je tu bas zadrzala vlagu).

Slobodane ,rodjo. Sutra saljem i stize u petak.
Pozdrav iz zavicaja .

Користио бих у зиму нешто од минералних ђубрива ,на пример Yaru.Волео бих да знам која би Yara одговарала и у којој количини ,и у које време зими, и шта би касније у пролеће добро било за прихрану и укојој количини за мој засад који улази у 6. годину (pH земљита 6,2 уKCl и 6,7 у води).Замолио бих Вас Ненаде Б ако бисте могли да ми помогнете саветом. Унапред захвалaн.

Vojvodo vazi se,pozdrav svima u zavicaju!

Nenadb, volio bih tvoje mišljenje u vezi mog posta. Popriličan broj cvjetova na ljeskama je se već potpuno otvorio. Obavio sam jedno prskanje bakrom krajem septembra, list nije opao, a rese se ni slučajno nisu otvorile. Da li da zanemarim te cvjetove i da prskam bakrom ili da koristim nešto protiv monilije?
Hvala

pavicevic citat:

Bilo je malo roda,ali je bilo dovoljno cvetova da monilija uđe kroz tučak,šteta nije bila na plodovima,već izaziva sušenje grana.Ja sam veterinar,nisam agronom,ali kolilo sam shvatio iz literature,ova koja ulazi zimi kroz cvetove je Monilia laxa,a ova koja u proleće i leto oštećuje plodove je Monilia fructigena.Kako bili,da bilo,obavezno prskam zimi,a cvetovi se na sadnicama javljaju već u drugoj godini.

Prvi put čujem za to sušenje grana od monilije?
Šteta što nemamo ovde na forumu agronoma - ja sam arheolog, nigde video voćarstva pre ovog izleta u leske..

Imao sam sušenje grančica,a i grana,a uzrok nije bila strižibuba,jer njenu larvu uvek nađem kad polomim letorast,tako da ostaje samo monilija.Dalje,šta dovodi do"lepljenja"omotoča za zreli lešnik u kojem nikad nema ploda?A za ovo sušene grančica,slična situacija je kod višnje i kajsije,pa i dunje samo što je uzročnik drugi.Od kada prskam tokom zime te pojave više nema,a i pošto ide jedan preparat nije naročito skupo,plus što nema lišća pa je utrošak vode mnogo manji.Ova naša kultura je bila zapostavljena,trend povećanja zasada zaštitari ne prate,samo pročitajte uputstva na preparatima koje koristimo,nigde u registraciji se lešnik ne pominje.Da li se na fakultetima neko ozbiljnije bavi lešnikom nije mi poznato,verovatno nemaju ni ogledne zasade?

Moje iskustvo oko monilije je da se mora prskati najmanje dva puta, jednom početkom januara za vrijeme cvjetanja i drugi put krajem aprila prilikom formiranja plodova.

Ako ne tretiram početkom januara imam sušenje grana, a ako ne tretiram krajem aprila imam trulež plodova.

Kod mene je malo specifična situacija jer Prijedor ima prosječno godišnje oko 100 dana sa maglom.