Jeste

Vladane, Marko...da imam ja tu jabuku, stvarno je divna...
Čak sam je i kalemio , da obnovim ...samo nisam znao za naziv ljutika...

I ja sam ove godine posadio kolačaru na podlozi mm106, naravno ako mi je rasadničar poslao pravu sortu i podlogu. Posadio sam i budimku i šumatovku i kožaru. Al jednog dana ću sigurno imati proverene stare sorte na divljoj podlozi. Pa nek ostanu da rastu dok traju....

gandrad citat:

Pa da nije "kolačara"?

Није.

Šta je sad? Zbrka u terminima?
Vuxsd, ja sam kolačaru već kalemio na divlju podlogu i to tri stabla.... a imam i dve isto neke stare sorte...dođe pomalo "sipkava" ...nju imam na dva stabla, jer mi se dva stabla osušila ove godine...
Od starih sorti imam dve ( na različitim lokacijama) zimske i naravno petrovke...

Evo da obrazlozim svoje slike u postu gore...
Na slikama su podloge tj.divlje jabuke i kruske.
Stratificirano sjeme iz kojeg su uzgojene ove podloge je posijano dosta kasno tj.krajem 4.og mjeseca ove godine.
Svi koji su sijali sjeme divljih vocaka znaju koliko sporo raste i koliko dugo treba da se dobiju npr.podloge kao ove na slikama.
Isto tako svi koji su bili u kontaktu sa divljim podlogama,sijancima znaju koliko rijedak i nerazgranat korijen imaju.
Ovo podloge sa mojih slika su posve kontradiktorne i tvrdnji sporog rasta i nerazvijenog i rijetkog korijena.
Naime ovo je bio moj pokus koji sam radio prvi puta ove godine.
Odmah da napomenem pri rastu i razvoju ovih podloga nije upotrebljena ni kap kemije kao ni jedno zrnce mineralnog gnojiva.
Znaci nista umjetno,sinteticko,pesticidno,otrovno,sa karencom niti dusik u bilo kojem umjetnom obliku nije koristen.
U nekoliko mjeseci koliko je trajao pokus tj.rast ovih podloga uocio sam i neke stvari koje se jos daju unaprijedit kako bi rezultat bio jos bolji...

Pozdrav Knez01,

ove podloge deluju nestvarno. Ove godine sam presadio tri sadnice-podloge divlje trešnje i znam o čemu pričaš kada pominješ razgranatost korena.
Takođe sam u svojim ispitivanjima i eksperimentima i pokušajima došao do saznanja da semenke džanarike, divlje trešnje, jabuke imaju veoma malu klijavost. Čak belošljiva mi se pokazala da ima bolju klijavost - od četiri semenke proklijale su dve koje su stigle do drugih listića ali su tu prestale sa rastom i uvenule. Verovatno zemlja nije dobra ali i moguće da još trebam da učim o gajenju biljaka u kućnim uslovima. Ovde govorim o sobnom naklijavanju semena u vlažnom papiru-ubrusu.
Govorim iz pozicije malo iskusnog u naklijavanju.
Očekujemo da nam odaš tajnu tvog majstorstva........
Hvala i pozdrav

Vuxsd ne bi se mogao sloziti sa slabom klijavosti voca koje navodis.
Vjerovatno nesto krivo radis.
Meni divlja jabuka i kruska nice jednako kao da posijes npr.sjeme paradajza mozda i bolje, preko 95 % je klijavost.
Evo vidi na slikama doslovno svako sjeme koje sam bacio na zemlju je niklo gusto kao salata.

Vuxsd nema tu nikakve tajne.
Za pokus sam koristio gradevinska korita u koja sam mjesao kvalitetnu zemlju sa gnojem od kunica u omjeru 4:1.
U dva kontejnera sam uz zemlju i gnoj mijesao i aktivni ugljen po 10 dkg i tu su rezultati bili vidljivo bolji.
5 puta sam obilno zaljevao sa domacim mikrobioloskim gnojivom sa slika dolje u koje sam dodavao razno sjeckano bilje i ponekad malo krutog gnojiva (u bijeloj platnenoj vreci).
Sve to je raslo u objektu od pleksiglas ploca.
Kazem napravio sam gresku sto sam sjeme kasno sijao krajem 4 mj.
Da sam isao bar mjesec dana ranije vjerujem da bi rezultati zaista bili kako kazes nestvarni.
E sad kako pisem ovo je bio pokus.
Dosao sam do zakljucka da bi potpuni efekt postigao na uzdignutim gredicama punjenim samo hladnim gnojem.
Prvenstveno samo gnojem kunica ili ako nema onda konjsko.
Hladan gnoj je bitan jer ne fermentira pa ne moze doci do pregorjevanja biljaka.
U svijetu je sve vise zastupljeno da se ispod kaveza kunica prave boxovi u koje kroz zicu pada svjezi gnoj i tu se odmah preraduje pomocu kalifornijskih glisti.
Znaci ako glistama ne smeta svjezi gnoj bez da odstoji ne smeta ni biljkama.
Necu ni napominjati koliko je takav supstrat tek kvalitetan i sto se s njim sve moze....
Takoder bitno bi bilo koristiti mikrobiolosko gnojivo jer zbilja zapanjujuce djeluje na rast korjena i otpornost biljaka.
Aktivni ugljen, drobljeni mljeveni kesten takoder je vrlo bitan no o tome nakon detaljnijih analiza u godinama i sezonama koje slijede.

Svaka cast Kneze odlicno korenje... da li su divlje ili kultivisane sorte ne bitno, korenje je super gusto kao kucina za vodovodne cevi... nisi stavio nista radi poredjenja ali meni deluje kao da su stabla deblja od olovke sto je i to super jer mozes da ih kalemis...
Ti si u aprilu sadio semenke u stakleniku ili napolju pikirao mlade vocke?
Ja sam davno probao sveze djubrivo od kunica (malo sam ga prosusio) za djubrenje vocaka i nije lose ali nisam bas bio odusevljen njime... ali sam zato izgubio dosta vremena dok sam izdvajao "kuglice" od prostirke... takodje sam stavljao djubrivo u djak pa u vodu i razredjeno zalivao isto nije nesto narocito... mnogo veci efekat sam imao sa kravljim i u manjoj kolicini konjskim svezim stajnjakom - sto se tice djubrenja vocaka...
Sto se tice za klijaliste semenki voca koristio sam dobro pregoreo svinjski stajnjak pomesan sa mojom peskovitom zemljom i on se nije nesto narocito pokazao sto se tice napredovanja vocki... on je dobar za starije vocke... tako da cu na prolece sejati u jesenas pripremljeno klijaliste u tri sloja: zemlja - preko kravlja balega - preko humus iz hrastove sume gde je zemljiste glinovito... pa cu sve to na prolece u martu pre sadnje izmesati...
Aktivni ugalj sam i ja hteo da koristim ali sam se plasio da mi ne alkalizuje zemljiste... ove godine sam imao problema sa alkalnoscu tla (do sada nisam) koja je nestala u jesen... mislim da je od drvene piljevine koju sam razbacivao kao malc...

Sjeme je od potpuno divljeg voca kakvo sijem svake godine i ne postoji mogucnost da su kultivirane podloge.
Sijao sam u tom "plasteniku".
Ima raznih debljina podloga.
Odokativno bi rekao ovako:
Oko 15 % podloga je bilo velike debljine sto znaci 1 cm ili vise u korjenovom vratu.
Ukupno oko 60 % podlogi je spremno za kalemljenje kopulacijom znaci oko 8 mm u korjenovom vratu.
Jedan mali dio su bas male i trebat ce jos godinu dana za kalemljenje a nekih preostalih 25 % ce biti spremno za okulaciju na ljeto.
E sad buduci da sam ispitivao i kako djeluje gustoca sadnje na razvoj u neke kontejnera sam sadio jako gusto.
I u tim kontejnerima su nastale ove najslabije.
Inace ako se ide sa nekim razmakom oko 13 cm svaka podloga je nakon te sezone spremna za kalemljenje.
Gnoj od kunica je po meni najbolja varijanta u slucaju da se koristi samo on kao medij bez zemlje.
Ja nisam morao odvajati kuglice od sijena jer sam upravo u tu svrhu hranio kunice sa peletiranom lucernom umjesto sijenom.
Kombinacija takvog supstrata znaci cistog bez zemlje preradenog uz pomoc kalifornijskih glisti bio bi pun pogodak.

E da,da istaknem najbitnije.
Inace takve podloge uzgajam i na zemlji znaci vani.
Osim sto im treba 2 godine do kalemljenja a odredenom i ne zanemarivom postotku i vise razlika u izgledu tj. razgranatosti i velicini korijena je neusporedivo i nestvarno bolja u korist naravno ovih sa slike.
Korjenje nije ni slicno kao da se ne radi o istim biljkama.
Ove podloge iz zemlje za korjen imaju jednu centralnu zilu i par postranih slabijih sa par dlacica.
Uostalom glupo je to i opisivati svi koji se malo bave time znaju kako izgleda korijen divlje podloge.

Ti si znaci koristio supstrat od djubriva kunica preradjenog kalifornijskim glistama sto bi rekli "humus-glistenjak od kunica" a ja sam mislio da si koristio kao supstrat sveze djubrivo kunica... kao djubrivo za djubrenje moze se koristiti sveze djubrivo kunica ali mora biti prosuseno zbog urina i da bude bez prostirke... takodje sam na netu nasao da bilo koji glistenjak (neki ljudi prave i od kartona) odlicno djubrivo i supstrat kojim se ne mogu "pregoreti" biljke jer su ih gliste preradile...
Ja sam divlje sejance nabavljao iz sume tako da nisam pratio njihovo korenje u prvoj god. ali sam primetio da centralnu zilu i par bocnih slabijih zilica ima svaka vocka (mislim na kultivirane sejance) koja se formira u slabo plodnom tlu i zato je glistenjak idealan hranjiv a nema pregorevanja... ti posto se profesionalno bavis rasadnicarstvom i imas glistenjaka mozes i na otvorenom da iskopas rupe napunis glistenjakom i tu posadis vocke...

PS. koje kunice imas? Ja sam imao orijase, kalifornijske i novozelandse... ali sam ih batalio...

Nisam koristio glistenjak i nemam kalifornijske gliste.
Pisao sam gore da sam koristio kvalitetnu zemlju mijesanu sa gnojem kunica u omjeru 4:1.
Moje zapazanje je da bi postigao puni bolji efekat sa sadnjom u cisti gnoj kunica bez zemlje a pogotovo ako su ga preradile kalifornijske gliste.
Planiram to probati kad uhvatim vise vremena.
Poanta ovoga je sto se na malom prostoru moze uzgojiti veliki broj podloga, brzo i bez ikakvog problema sa travom i korovima.
Inace od glistenjaka ne moze nista pregorjeti zato sto se gliste stavljaju u odstajali gnoj kad vise ne fermentira ako se radi o gnojivima koja fermentiraju.
Kad pricamo o hladnim gnojivima prerada glistama je moguca odmah jer jednostavno ne fermentiraju i ne razvijaju visoku temp.
Hladna gnojiva se i bez prerade glistama mogu odmah koristiti u gnojidbi biljaka.
Vjerovatno si primjetio kod uzgoja kunica kad padne zrno kukuruza ili bilo koje druge zitarice u svjezi gnoj kako uz malo vlage brzo proklija i naglo raste....
To me je i navelo na pomisao sadnje podloga na cistom gnoju kao supstratu.
Imao sam Haycole kunice u vecem broju (do 40 tak) bas primarno zbog gnojiva.
Sad imam jos 4.
Inace ne bavim se ovim profesionalno vec onako hobisticki,amaterski.