Zdravo Vanjai keti
Daj malo pojasni situaciju i sve ce biti sredjeno.
Odgovori mi na ova pitanja .
da li je smokva u hladovini ili na suncu, da li je orezujes i da li je zalivas tokom leta . malo mi je cudno ali nema smokve koja se tako ponasa. Ako zbog prolecnih mrazeva nema prvog roda onda od jula pa do prvih mrazeva drugi rod bude obilat.
Pozdrav.

Vojvoda citat:

Zdravo Vanjai keti Daj malo pojasni situaciju i sve ce biti sredjeno. Odgovori mi na ova pitanja . da li je smokva u hladovini ili na suncu, da li je orezujes i da li je zalivas tokom leta . malo mi je cudno ali nema smokve koja se tako ponasa. Ako zbog prolecnih mrazeva nema prvog roda onda od jula pa do prvih mrazeva drugi rod bude obilat. Pozdrav.

Evo ovako, onaj prvi rod (u rano prolece pre listova krenu) je bio dosta obilniji, ali je sve otpalo kao i prethodne dve godine. Ove godine je prvi put dobila i drugi rod (trenutno velicine oraha i zelen) pa sam se ponadala da ce od ovoga nesto ostati

Veci deo da na je na suncu, zalijem je svaki dan, orezala sam je u prolece pre budjenja malo manje nego inace jer je dosta visoka. Inace dosta dobor napreduje, deluje zdravo i lepa je, jos samo kad bi imala i ploda... Hvala unapred na pomoci.

Evo i slika

PZ93 citat:

Danas sam raskrcavao neku smokvu u dvoritsu i setih se da pitam ovde zasto ove moje smokve radjaju suplje plodove koje unutra nemaju uopste slatkog mesa? Imao sam jednu staru smokvu koja je radjala velike slatke smokve,isekli su je kad smo gradili kucu ,a ove ostale samonikle po dvoristu radjaju neupotrebljive suplje,u cemu je stvar?

To je smokvo, musko drvo s muskim nejestivim 'plodovima'. Mozes samo da hranis koze s njima. Za musko drvo, u
svetu se koristi izraz 'capri fig'. Capra je koza na italijanskom. Italijanski grad Capri je takodje dobio naziv po kozi.
'Plodovi' muskog drveta daju polen i samo u njima se legu smokvine osice, koji pre izlaska iz 'ploda' nakupe polen
u specijalve 'dzepove' i po izlasku traze musko drvo da bi polegli jaja. Medjutim, osice ne vide razliku izmedju muskog i
zenskog drveta, pa zato zalutaju u 'plod' na zenskom drvetu. Posto ne mogu da poloze jaja u zenski 'plod', oni
trazeci izlaz, nesvesno oprase polenom tuckove u zenskom 'plodu'. To
su prave, normalne, ukusne smokve koje se u hladnim
krajevima pogresno nazivaju divlje.

Ljudi iz hladnijih predela sveta se sve vise interesuju za uzgoj smokvi, narocito Kanadjani, cija je klima ista kao sibirska, i to im prilicno uspeva. Svi koji se imalo interesuju za smokve, trebalo bi da znaju neke osnovne stvari. Smokva je u bliskom rodu sa dudom. Oboje su zivi fosili. Cvetovi i plodovi smokve i duda imaju vrlo malo zajednickog sa cvetovima i plodovima koje mi poznajemo, pa prema tome, ne mozemo koristiti izraz plod. Latinski naziv za smokvin plod je syconium (sikonija). Taj izraz se koristi i za procvetali kao i za zreli plod. Posto u nasen jeziku ne postoji naziv za 'plod' smokve, treba da koristimo latinsli naziv, kao sto je to obicaj u svetu. U svetu ima oko 800 vrsti smokvi. Svaka vrsta ima svoju vrstu osica koji prenose polen iz sikonije muskog stabla u sikoniju zenskog stabla. Nemojte se se razocarati u smokve zbog toliko velokog broja vrsta osova. Tih 800 vrsta smokvi i 800 vrasta osova, zive u tropskim predelima.
Od hladnih predela zapadne Kine, pa preko Afganistana, Irana, Grcke, pa sve do zapadnog Portugala, postoji samo jedna vrsta smokvi (ficus carica) i samo jedna vrsta osova (blastophaga psenes). Plod (sikonija) moze biti crn, smedj, zelen ili zut, a list moze biti na ovaj ili ona nacin, ipak je to sve jedna vrsta. Jedna ali vredna. Vredija od svih ostalih 800 tropskih vrsta, od kojih se mnoge vrste koriste kao ukrasne sobne biljke pod nazivom ficus.

Na muskom i zenskom stablu smokve, pojavi se sikonija (plod), u obliku zelenog graska. Nakon izvesnog vremena, sikonija narsate velicine zelenog oraha. Tad se na njoj pojavi rupica kroz koju izlaze i ulaze osice s polenom. Za razliku od duda, cvet smokve skriven u sikoniji, pa nema sanse da vetar ili neki drugi insekt prenese polen. Mnogi ljudi se zale da se na smokvi odmetne mnogo plodova ali svi otpadnu. To je zato sto osice ne prenesu polen s muskog stabla na zensko, pa zensko stablo odbaci nepolenisan plod. To je tipicno za sve normalne (gynodioeciousne) nase i tropske smokve. Znaci ako nema osica, nema ni ploda. Normalna smokva moze da prezimi u nasim hladnim uslovima, a osice ne mogu. Ali, hvala Bogu, postoji nenormalna, mutantna, partenokrapska (parthenocrapi) smokva cije stablo ne odbaci nepolenisan plod. Takav plod uspe da sazori, pa tako i mi u hladnim predelima mozemo da uzivamo u rajskom vocu. Pogresno je takve smokve nazivati samooprasivajucim. Partenokrapskim biljkama oprasivanje polenom nije potrebno. Ali, partenokrapske biljke nemaju seme. Sve partenokrapske biljke se razmnozavaju samo preko reznice, a stablo posadjeno preko reznice je 100% indenticno stablu s kojeg je reznica skinuta. U Jordanu, pre vise od 10.000 godina, neko je primetio mutantnu partenokrapsku smokvu i poneo reznicu u svoje hladno planinsko selo, gde nema osica. Odatle se ta smokva prosirila, prvo na susedna sela, a posle po svetu.

Smokvar citat:

Ali, partenokrapske biljke nemaju seme. Sve partenokrapske biljke se razmnozavaju samo preko reznice

Moracu da te ispravim ovi nasi partenokrapski mutanti imaju seme... samo sada si me bacio u razmisljanje jer sam predprosle godine nasao plod krupan ljubicast koji do tada nisam video i posadio njegovo seme... e sada ako on ne spada u grupu onih nasih mutanata mozda nece biti ploda... videcemo... dole su slike od proletos i letos i tri faze razvoja smokve... u pocetku ne lice na smokvu...

Hvala dr.jare! Za mene je to lepa vest, bez obzira sto patrenokrapske biljke nemaju seme. Jer kad bi imale, ne bi se tako zvale. Za mene tvoj post znaci da ima nade da se smokva na nasim prostorima moze siriti na prirodan nacin preko semena. Ako to moze, onda ima nade da se i osice (blastophaga psenes) odomace u unutrasnjosti Balkana. Sve je moguce. Smokvarima u Iranu, Grckoj ili Turskoj, nije potrebno da ista znaju o osicama, polinizaciji ili muskom i zenskom drvetu itd. Na njihovim kamenjarima se sve odvija samo od sebe. Mi treba da smislimo nacin na koji bi osovi mogli da prezime u nasim uslovima. Zato treba da proucimo sve njihove karakteristike. Ja mislim da to moze i mislim da se do sad, nazalost, niko s tim nije bavio. Voleo bih da nism u pravu.

Te 3 slike su lepe, samo vidim da medju smokvama ima i grozdja.

Rodilo grožđe,biće vina i rakije!

Osice (blastophaga psenes) se legu u sikoniji (plodu) na muskom drvetu. Osim sto se legu, licinke blastofage prezime samo u sikoniji na muskom drvetu.
Sikonija stiti osice od hladnoce. Blastophaga moze da izdrzi hladnocu od minus 6 do minus 8 stepeni C. Naucnici su izbrojali da od jedne osice, u jednoj
sikoniji, moze da se izleze izmedju 40 i 290 muskih i zenskih osova. Muski osovi nemaju krila i oni ne izlaze iz sikonije. Zenke koje lice na najsitnijeg
krilatog mrava, su losi letaci ali mogu dobro da koriste vazdusne struje koje mogu da ih odnesu do 140 kilometara daleko. U Bugarskoj i Grckoj ima
osova i verovatno ih vetar donese na nase prostore, ali problem je sto kod nas nema dovoljno smokvinog drveca na koje bi sletele i polegle jaja, a
znamo da se one legu samo na muskom drvetu, koje smokvari ne simpatisu. U Americi npr, postoje koridori od toplijih predela prema severnim ili
visim planinskim predelima. Kako gde prolece dolazi, tako se i blastophaga siri preko koridora.

Ne postoji muška smokva!
CVIJETOVI : su jednospolni (iznimno dvospolni), vrlo su maleni na kratkim stapkama ima ih mnogo. Ima ih 3 vrste: muški sa tri prašnika, ženski s tučkom i ženski sterilni.


OPLODNJA (preuzeto s www.istrianet.org/istr...okva1.htm)

Botanička vrsta smokva ima dvije podvrste - pitoma smokva i divlja smokva.

Pitoma smokva ima samo ženske cvjetove. Divlja smokva i križanac divlje i pitome smokve u svojoj cvasti sadrži ženske "siskaste" i muške cvjetove.

Pitoma smokva ima proljetnu i ljetnu, a divlja proljetnu, ljetnu i jesenskozimsku cvatnju. U proljetnoj cvasti su ženski cvjetovi "nerazvijene plodnice" i iz njih nastaju kao plod cvjetunica ili petrovača (kraj lipnja ili srpanj). Ljetna cvat ima dvovrsne ženske cvjetove - cvijet "razvijene plodnice" i cvijet "nerazvljene plodnice" iz kojih nastaju ljetno-jesenski plodovi (polovina kolovoza i rujan).

Za neke sorte s cvjetovima "razvijene plodnice'" potrebna je kaprifikacjja, oprašivanje pomoću polena prenešenog s muških cvjetova. Ovo prenošenje može obaviti samo smokvina osica, koja u cvatu divlje smokve provodi čitav svoj životni razvojni ciklus. U praksi se pokazalo da je kaprifikacija za neke sorte neophodna (Petrovača), kod drugih samo korisna (Zlatna smokva) ili potpuno nepotrebna (Zamorčica). Stoga, ponekad je vrlo važno da je u blizini pitome smokve zasađena divlja smokva. U Hercegovini je uobičajeno da poljoprivrednici odlaze do udaljenijih stabala divlje smokve gdje ubiru cvatove te ih zatim u obliku vijenca postavljaju radi "ženidbe'" na grane Petrovače.

Smokvar citat:

Te 3 slike su lepe, samo vidim da medju smokvama ima i grozdja.

Slikao sam krsem od telefona ali mislim da se vidi jer postavljam krupne slike... grozdje nisam sadio samo je niklo... nisam ga iscupao sa ostalim korovima jer sam iz prve mislio da je to smokva jer prvih nekoliko listova smokve su srcoliki i kasnije dobije ono klasicno podeljeno lisce... za ove sejance ne znam koje su sorte mozda su iz toplijih krajeva pa u nasim uslovima ne ce biti samooplodne... plod sam nasao na ulici (mozda je kupljen u piljari)... do tada nisam video takvu boju ploda tamno plavu (ne jubicasta kao sto sam greskom pisao gore)... inace ove nase smokve se lako oziljavaju iz reznice bez ikakvih fitohormona znaci ne mora iz semena...

puljka5 ne radi ti link koji si postavio...
Vec sam postavljao ove slike dole to mi je omiljena sorta (verovatno neka stara Turska sorta) stalno radjajucih jer kad krenu sa zrenjem od pocetka jula stalno bude i sitnih tek formiranih i zrelih plodova... omiljene su mi zbog izuzetno slatkog ukusa odlicne su kako za jelo tako i za slatko (imaju semenke u plodu)... sad buni me ovo vase jedan rod, dva roda, tri roda, osice itd... znaci nema jedan rod pa pauza... u stvari ima prvi rod i vecina ploda otpadne i malo njih ostane pa mala pauza ali drugi rod radja non stop do prvih hladnih dana i nema nikakvih osica...

Možda će sad raditi?
www.istrianet.org/istr...mokva1.htm
Kopirano je sa Palmapedie.

POzdrav.
Imam pitanje-naime, ubrala sam pre nekih mesec dana grancicu smokve, duzine nesto manje od 10 cm, imala je 1 smokvicu na vrhu, niklu prevremeno ocigledno zbog ovog blesavog vremena.. stavila sam je u vaznu i danas videh da joj iz svakog clanka nice po smokvica! naznake da ce koren krenuti ne vidim pa me zanima da li ima sanse da je takvu ozilim i sta dalje sa njom ako je moguce oziljavanje?
Hvala.