Alo drugari. kako bre smokvu da kalemite na dunju. pa kada bi to moglo onda bi rasadnicari sve vocke kalemili na bagrem ili topolu. Nisu srodne biljke .
Asimina moze na smokvu ali sljiva na bagrem ili smokva na dunju je malo smesno.
Pozdrav

eto toliko.

Zmaju , sta eto toliko. ne razumem sta hoces da kazes prijatelju.

Dr.Jare, foliju treba staviti samo kad je lepo vreme, a ne od decembra do maja. U mom
mestu je bila jedna velika smokva. Imala je oko 25 godina. Nisu je utopljavali. Pre nekoliko
godina se smrzla, a zima nije bila izuzetno hladna. Svi se cude zasto, jer je prezivela
mnogo jace zime. Pitao sam brata, da li je bilo lepo vreme pre nego sto se smrzla?
Rece: "jeste, pred kraj zime bilo je pravo prolece, i mislili smo da je zima prosla." Da je
tad neko omotao stablo folijom, samo tih desetak suncanih dana, ne bi propala. Pomogla
bi i kuhinjska aluminijska folija. Ili da je neko okrecio stablo do jednog metra visine, ne bi
joj se ni grane smrzle. Kod nas je skroz palo u zaborav zasto su se stabla krecila. Pre su
zanli zasto. Posle su krecili ali nisu znali zasto. Sad vise niko ne kreci. U Francuskoj
krece i limunova stabla.

Zasto treba kreciti stabla: tinyurl.com/6hu74lh

[img][/img]

Lepo mesto za planinsku smokvu. Verovatno je tu oduvek i ostace zauvek. Verovatno
se 1000 puta smrzavala i gorela, pa svaki put je ponovo ozivela. To je ficus carica.
Genetski se vrlo malo razlikuje od ostalih carica. Kad bi s nje uzeo reznicu, i posadio
negde gde su idealni uslovi za smokve, verovatno bi postala ogromno stablo.

Posto vise nema minusa u Srbiji savetujem vam da pocnete sa oziljavanjem reznica smokava . Veoma jednostavno i lako . Od semenke se smokve ne razmnozavaju iako ne cvetaju.
Pozdrav svima .

Moze iz semenke samo pitanje je sta ce da rodi zato sam ja ostavio vise komada najvecih na jednom mestu... evo na slici svaki stap je jedna sadnica pa koja bude dala onaj "pravi" plod ta ostaje a ostale lete... moze da se desi da sve lete videcemo... inace prezimile su sa manjim vrsnim promrzlinama sto je i ocekivano s´obzirom da su cele bile zelene i jos nisu odrvenele... (bile su zasticene malim slojem sena uvezanog oko njih i preko papirnati djak)... procenat nicanja cini mi se da je 100%...

Kreću plodovi...

Smokve (ficus carica) se dele u 3 grupe. Sve 3 grupe imaju 2 vrste roda. Prvi rod su plodovi
odmetnuti na jesenjim granama. To su plodovi koji prezime na granama i pocnu da se razvijaju
u prolece. Drugi rod su plodovi odmetnuti od proleca pa nadalje, na novim zelenim granama.
Prvi rod (smokve odmetnute na proslogodisnjim granama) je losijeg ukusa.
Postoje tropske samooprasivajuce smokve ali meni licno nije poznato da postoji nasa suptropska
samooprasivajuca podvrsta ficus carice.

1) Najpoznatija, najvise gajena, najkomercijalnija, najukusnija i najpodobnija za susenje je grupa Smyrna
sa svojih 129 varijacija. Postoji musko i zensko drvo. Za oprasivanje su potrebni musko drvo, i osovi,
a moguce je i rucno oprasivanje. Bez oprasivanja, svi plodovi ce da otpanu bez izuzetka. Sve varijacije
Smyrne imaju seme cije ulje im pri jedenju daje specifican orahast ukus, bilo da su sveze ili suve.
Najpoznatije podvrste Smyrne su: Marabout, Zidi, Calimyrna itd.

2) Druga grupa su parthenocarpske smokve koje mogu da sazore bez oprasivanja. Parthenocarpske
smokve nemaju seme i zbug tog su manje ukusne, a nisu ni pogogne za susenje
Najpoznatije parthenocarpske podvrste su: Celeste, Hardy Chicago, Brown Turkey, Marseilles, Black Mission,
Petite Negri, Violette, Green Ischia, White Ischia itd. Ni jedna od parthenocarpskih varijacija nema seme.
Ta grupa smokvi je popularna u hladnim predelima gde nema osova.

3) Treca grupa je san Pedro ili Piedro sa 21 varijaciju. Pvi rod smokava, koje su se odmetnule na starim
granama u jesen, je parthenocarpski, sto znaci da mogu da sazore bez oprasivanja ali taj rod nema seme.
Za drugi rod je potrebno oprasivanje ili ce sve otpasti bez izuzetka. U toplim predelima, gde ima osova,
drugi rod je potpuno normalan i ima seme. Zbog nedostatka osova, ta smokva se u hladnim predelima zove
jednorodkinja. Najpoznatije podvrste san Pedra su: Lampiera, King i naravno san Pedro.

dr.jare citat:

Moracu da te ispravim ovi nasi partenokrapski mutanti imaju seme... samo sada si me bacio u razmisljanje jer sam predprosle godine nasao plod krupan ljubicast koji do tada nisam video i posadio njegovo seme... e sada ako on ne spada u grupu onih nasih mutanata mozda nece biti ploda... videcemo... dole su slike od proletos i letos i tri faze razvoja smokve... u pocetku ne lice na smokvu...

Dr.Jare, Ovaj tvoj post mi vec 3 meseca ne da mira.
Sigurno je da to nije parthenocarpski mutant, ali pitanje je sta je? Da je u pitanju parthenocarpski mutant, ona ne
bi imala samo jedan plod, nego bi normalno radjala, samo ne bi nikad imala seme. Ako je tvoja smokva imala
plod sa semenom, onda imaju samo 2 opcije. Prva je da negde u blizini ima muska smokva, e sad sta je
prenelo polen iz muske u zensku smokvu? U nasim uslovima to moze biti vetar ali to se desava vrlo, vrlo retko ili
mozda neki slucajni insekt sto je skoro nemoguce ali nikad se ne zna. Postoji vrlo mala mogucenost da je vetar
doneo osicu blstophagu iz Bugarske ili Grcke.
Druga opcija je parthenogenesis ili jos verovatnije agamospermy. Agamospermy nije vrsta ni varijacia.
Ako se posije seme iz jednog ploda smokve, niknuce pola zenskih i pola muskih sijanaca. Nekim vrlo retkim
slucajem moze da nikne zenski sijanac koji je agamosperman. To nije sucaj samo za smokve nego i druge
biljke i pa i zivotinje. To je kao kad devica rodi dete ili kad naucnici kloniraju zivotinju ili biljku od jedne celije.
U plodu takve smokve mogu da se razviju embrioni semena od celija u tkivu sykonije.Takva smokva moze da
proizvede normalan ukusan plod, bez oprasivanja, sa normalnim zenskim (i muskim???) semenom. Iz njenog
semena bi niklo normalno drvece koje iziskuje oprasivanje. Znaci bez osova nema ploda. Potomak takve smokve
je istovetan materi osim sto nije agamosperman. O takvim smokvama ima vrlo malo literature. Po mom
misljenju to je interesantna smokva, koja se moze siriti preko reznica i davati dobar plod u nasim uslovima.
Sto god da je, ja sam siguran da tvoji sijanci nece radjati u nasim uslovoma bez osova.

Sve sorte smokava su nastale iz klijanaca koji su nikli iz oplođenih sjemenki.Kod nas je vrlo česta pojava da smokva nikne iz sjemena i da su te smokve jestive i ukusne.To su klijanci iz sjemena smokvi dvorotki,kod nas najčešće Petrovače crne ili bijele.One su kao i divlje smokve domaćini osicama,koje prezimljuju u cvjetovima,onim smokvicama koje se vide zimi na granama.Jednorotke isto mogu dati oplođeno sjeme,jer ih osice posjećuju tijekom ljeta,ali iz tog sjemena uglavnom niću divlje,neukusne smokve,osbno još nisam sreo nijednu jednorotku za koju se može ustvrditi da je nikla iz sjemena i da je kvalitetna za jelo.Ali vjerojatno je da ih ima i dobrih jer su tako i nastale sve jednorotke.I ne postoji muška smokva.

Ja isto mislim da nema muskih smokvi bar ne u mom kraju a ima raznih sorata zelenih, zutih, braon zute, ljubicaste, sitne, krupne, srednje (niko ne zna naziv jednostavno smokve)... a nisam video ni osice... na one moje omiljene viserotke (kad krenu da radjaju radjaju non stop do prvih hladnijih dana) prvi rod je vec otpao... a 2014 sam nabavio neku krupnu sortu i vec vezala nekoliko ploda evo na slici se vide i plodovi koji nisu vezali i pasce... nju sam ozilio u kasno prolece, na reznici sam ostavio samo dva gornja lista skracena na pola... od 3 reznice primila se jedna... veci procenat prijema skoro 100% je kada se oziljavaju reznice u rano prolece iz kojih nije krenulo lisce...