Stvar ploda muske zmokve i osova je vrlo komplikovana. To nije za svakoga.
Na linku dole su 4 fotke. Na poslednjoj fotki je gospodin, koji na pijaci prodaje
osove, u muskim smokvama po funkciji. Studirao je moraceae na Oksfordu u
Njujorku i na Sorboni u Becu. Kad budete od njega kupovali osove, morate se
pravilno izraziti, ovako: "Gospodine koliko kostaju osovi u muskim smokvama
po funkciji" Inace vas nece razumeti.
www.hespress.com/regio...67664.html

Ok Puljka. Očekivao sam da to neko drugi objasni. I to ne zato što meni nije jasno, već zbog onih koji počinju da se bave smokvom kao hobijem i nemaju predznanje i iskustvo.
Predugo sam se školovao i proveo godine u proizvodnji voća i voćnih sadnica da bih pao u žestoku polemiku oko netačno prevedenih navoda sa interneta ili da bih sebi obezbedio status eksperta što ovde uvek neko pokušava.

Prodaja reznica smokve u Americi. Pakovanje i slanje naruciocima.

www.youtube.com/watch?v=qk4NcUkevLo

Miodrage22,Miodrage!

Nemo tako odma po glave. Što se fališ sa ti 22(cm) predpostavljam i što si se tako dugo skolovo, da nisi koji put ponavljo radi utvrđivanje gradivo pa sade ko nisi eksperat. Pozdrav

[quote="Scotch"]Miodrage22,Miodrage!

Nemo tako odma po glave. Što se fališ sa ti 22(cm) predpostavljam [/quote

Ostaviću te da i dalje pretpostavljaš na perverzan način.
Za promenu mogao bi da se uključiš u diskusiju na konkretan način ili ćemo nastaviti sa engleskom verzijom Resavske škole.

Pozdrav svima.

Ne volim da koristim quote, bar ne na istoj strani ili ta predhodni tekst.

Izvinjavam se Miodrag22, jer očigledno da sam pogrešno shvaćen ali ne šalimo se svi na isti način i ne svakom prilikom. Još jednom Miodrag22 izvini jer ovo nije trebalo da se shvati lično. No šta je tu je. Imam jednog prijatelja koji često govori da je nekom lakše uterati metar u zadnjicu nego milimetar u glavu. Ovo se Miodraže ne odnosi na tebe. U ovu temu sam ušao iz čiste radoznelosti i neke mi stvari nikako nisu bile jasne a pošto imamo "kolega" koji znaju da pišu kako ne treba slušati struku i nauku i da je teoretisanje bez veze sa praksom i td. ja eto napisah to što napisah u predhodnom postu.

Ono jest da do resave imam nekih 40km a do Manasije malo više, al džabe kad sam bežao sa časova pa i sa nekih predavanja (ONO i DSZ). Hebiga studije posle odsluženja vojnog roka. Miodraže22 još jednom sorry.

Tema je ipak smokva kao takva, doduše ja nisam voćar ali u literaturi koju po malo koristim ni na jednom mestu nisam našao da je smokva dvodoma biljka. a
A možda i čitam s nestrpljenjem pa preskočim po koji red.
U knjizi voćarstvo od čika Ivana Ritiga iz 1929 ta tvrdnja ne stoji.

Po mom skromnom mišljenju najbolje objašnjenje pruža poljoprivredna enciklopedija, knjiga III, str 162,163,164. autori Branko Britvec Dipl.inž.agr. asistent poljoprivrednog fakulteta u Zagrebu i dr. Mladen Josifović, dipl.inž.agr.akademik, profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu-Zemun. Inače knjiga III, štampana u Zagrebu MCMLXXIII ((1973)za one koji su bežali sa časova). Izdavač Jugoslovenski Leksikografski Zavod. Pa ko voli i može nek izvoli. Pozdrav i posebno za Miodrag22 i nisam perverzan, možda malo.

Scotch citat:

A možda i čitam s nestrpljenjem pa preskočim po koji red.

Bice da nisi otisao dalje od naslova. Jedva cekam da dobijes odgovor.

Šta su OSOVI?

Muške ose za muške smokve

Ne želim zbijati šalu, ali osovi bi trebali biti muške jedinke ili trutovi koji se izlegu iz neoplođenih jaja i njihova uloga je da izvrše oplodnju i progrizu otvor na plodu kroz koji ženke izleću. Mužjaci su bez krila i izležu se nešto ranije od ženki.
Dakle oni oplođuju ženke, a prenos polena vrše ženke iliti ose.

Polen za oprasivanje je samo na 'muskom' drvetu. Zato se drvo zove 'musko'.
Na njemu uspevaju 'musk'i nejestivi 'plodovi'. U te nejestive 'muske plodove'
na tom drvetu, zenka osica ce da polozi jaja iz kojih ce se izleci muski i zenski
osovi, pola-pola. Muzjaci ce oplodiditi zenske osove.
Posle oplodnje, zenske osice ce da zauvek napuste 'plod' na 'muskom' drvetu i
sa sobom ce da ponesu polen, kojim ce oprasiti 'plod' na 'zenskom' drvetu.
'Zensko' drvo daje jestiv plod sa semenom. Zato se zove 'zensko'.
Ostalo nije potrebno da se zna.se zove 'zensko'.
Ostalo nije potrebno da se zna.

Hvala i pozdrav svima.

Mislim da se proces razmnožavanja iz neoplođenih jaja ili bez prisustva mužjaka zove ginogeneza i da bi logično bilo da se muško potomstvo dobije iz oplođenih jaja (prisustvo XY hromozoma), mada sve je moguće. Nije mi jasno šta to treba "osovi" da progrizaju kad "plod" smokve ima prirodni otvor tz."usta".

Cvat (cvast) smokve je odebljala okroglasta ili kruškolika tvorevina, tj. cvetno spremište (hypoantodium) izraslo na kraćem ili dužem dršku, na prošlogodišnjoj grančici ili na vegetirajućem latorastu.
Na vrhu spremišta nalazi se mali otvor (tzv. usta) zaštićen sitnim ljuskastim listićima. Unutrašnjost spremištagusto je posuta mnogobrojnim sitnim cvetovima različitog oblika na drškama. Nakon oplodnje (a i bez nje) cvetno spremište postaje plodno spremište (siconium). Mnogobrojni oraščići u njemu pravi su plodovi smokve, a mesnato spremište je nepravi (lažni) jestivi ili nejestivi plod.

Ženski cvetovi sa razvijenom plodnicom sastavljeni su obično od po 5 perigonalnih šiljastih listića u obliku činije (zdele), u kojoj je smeštana plodnica, koja se produžuje u uski vrat i završava se dvokrakim žigom (njuškom). Nalaze se kod divlje (F.carica caprificus) i NEKIH sorti jestive (F.carica sativa) smokve.

Ženski cvetovi sa nerazvijenom plodnicom po obliku su jednaki plodnim cvetovima samo im je plodnica zakržljala. Nalaze se samo kod jestivih smokava.

Ženski tupasti (šiškasti) cvetovi su na kraćem cvetnom dršku, a i vrat plodnice je kratak i pljosnatog kljunastog žiga. Ti cvetovi mogu biti oplođeni i mogu razviti razviti semenku ukoliko se u njima NE RAZVIJE osica. Nalaze se samo na divljim smokvama i samo u takvim cvetovima (zbog toga što je vrat plodnice kratak) može leći svoja jaja osica blastophaga grossorum (psenes),koja je od presudne važnosti za prenošenje polena pro oplodnji smokava.

Muški cvetovi nalaze se samo kod divljih smokava i to u njihovim proletnim i letnjim cvetovima. Sastije se od cvetnog drška koji se proširuje u 3 perigonalna kratka zašiljena listića među kojima se nalaze 3-5 dvodelnih prašnica na kratkim dršcima. Kad se polenske kesice raspuknu, a to se dešava kad spremište postane mesnato, polenova zrnca ispune celi prostor prema otvoru spremišta. Krilate ženke Blastophaga završavaju baš u to vreme svoj razvoj i napuštajući cvetno spremište kroz usta ploda, napraše se polenom. U potrazi za cvetovima na istom ili susednim stablima, u koje treba da polože svoja jaja, one oplođuju ženske cvetove jestive smokve.

Blastophaga grossorum je osica iz grupe opnokrilaca (Hymenoptera). Dužina tela joj iznosi do 2 mm, a živi u sinbiozi sa divljom smokvom i ima onoliko generacija koliko puta divlja smokva razvija svat.

Prva jesenje zimska generacija za odgajivače nema značaja a u proizvodnji se primenjuje postupak kaprifikacije.

www.youtube.com/v/41gjFpegTLA

Ovde entomologist, dr Victor Fursov, objasnjava ulogu smokvinih osova.
Ako otvorite ovaj link na youtube, cucete da izgovara rec muski i
zenski inzhir. Rusi i Ukrajinci, za smokvu koriste iransku rec inzhir.
Razumecete sta govori.

1. Iz oplođenih jaja razvija se ženka, iz neoplođenih trutovi. Tip determinacije pola je " HAPLOIDIJA" svojstvena je za pčele, ose, mrave i još neke insekte.
Tip determinacije pola "DROSOPHILA" gde Y hromozom određuje muški pol je svojstven za vinsku mušicu , neke insekte, gmizavce, sisare, čoveka....
(Predmet genetika, 3. godina polj. fakulteta)
2. Ostiola je ulaz na donjem delu ploda kroz koji ženka ose ulazi u unutrašnjost ploda noseći na sebi polen. Iza same ostiole nalaze se "latice" okrenute prema unutrašnjosti i takvim položajem omogućavaju ulazak ose. Pri samom ulasku latice kidaju krila osi i povratka u spoljnu sredinu nema. Kad jednom uđe više ne izlazi.
Ukoliko je ušla u ženski cvet sa polenom koji je donela na sebi veši oplodnju, a u otsustvu muških cvetova i polena iz njih nema dodatne ishrane i ona tu uginjava (fujj). Vrlo često se mogu naći u plodovima ostaci osa koje ferment ficin iz ploda ne uspe da razgradi.
Ukoliko osa uđe u muški plod, tu ima izobilje polena kojim se hrani dopunski da bi stekla sposobnost da položi jaja. Nakon polaganja jaja ona ne može da izađe kroz ostiolu zbog položaja latica i tu uginjava. Posle nekog vremena počinje pilenje trutova koji se hrane plodom i progrizaju otvor po bokovima ploda kroz koji izleću ženke koje se izležu nešto kasnije. Naon izleganja ženki dolazi do oplodnje i ženke izleću u potragu za sledećim plodom noseći na sebi polen iz ploda u kom su se izlegle.
(Predmeti entomologija i pomologija 4. godina polj. fakulteta)

Možda će se nekom sad zgaditi smokva, ali to je prosta simbioza.
Težnja je da se stvore partenokarpne sorte, jer i u takvoj simbiozi osa je vektor gljivičnih obolenja tipa fusarium sp. i još nekih drugih gljivičnih obolenja. Zato budućnost pripada plodovima bez semenki.

Scotch ne ljutim se na tvoju šalu, a ovde imaš sad ceo životni ciklus osice ili OSOVA (ko kako koristi padeži) i za ovo mora da se žulja klupa. Bežao sam i ja sa časova ali nisam utvrđivao gradivo.